Naftna industrija Srbije (NIS) je vodeća energetska kompanija u Srbiji, sa većinskim vlasništvom ruskih kompanija Gaspromnjeft (50%) i Gasprom (6,15%), dok Republika Srbija poseduje 29,87% akcija. Ostalo je u rukama malih akcionara kojima se ovih dana vrti u glavi zbog vesti koje spremaju njih i srpsko javno mnjenje da će se većinski vlasnik NIS-a promeniti u skoroj budućnosti.
Nedavno je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio da će Sjedinjene Američke Države uvesti sankcije protiv NIS-a zbog ruskog vlasništva, a očekuje se da će im se pridružiti i Velika Britanija i Evropska unija. Kao svaki put kada se drama diže u Srbiji, stvari su već gotove iza kulisa. Dolazeći predsednik Trump je već srpskoj političkoj eliti poručio, preko već sada poznatih igrača koji se više motaju po Beogradu nego Vašingtonu, da je Srbija u njegovoj interesnoj zoni.
Srpski NIS je u sastavu neke prošle vlade praktično poklonjen rusima. Tada je srpska politička elita po ko zna koji put napravila strateški promašaj pogrešno procenjujući budućnost. Zemlju su, kao često u istoriji, doveli u idiotsku situaciju da se konstantno bavi energetskom sigurnošću. To je naravno urađeno uz ogromne „talove“, kojima smo svedoci sve do današnjeg dana. Uostalom znamo ko sedi u odborima NIS-a od starih a i novih političkih „genija“.
Nisu tada videli da će se svet radikalno podeliti po šavovima koje u poslednjih par godina formiraju Amerika, Kina i Rusija. Nisu predvideli, a to im je posao, da će Amerika doživeti radikalan zaokret iz svog woke ludila i vratiti se sebi i svojim problemima. U tom procesu će Donald Trump pred svaku zemlju staviti jasan izbor: ili ste sa novom Amerikom ili ste sa neprijateljske strane.
Taj pivot u desno, kome svedočimo širom sveta, srpski političari su ponovo prespavali. Kao i 1989. godine, kada je vetar duvao sa suprotne, leve strane, i sada smo neodlučni u čekanju i vaganju. Srbija pada pod američku interesnu zonu. Ne pod evropsku, već američku, transakcionu i korporativnu. Od dvadeset najvećih kompanija na svetu po tržišnoj vrednosti, 16 su američke. Fuzija biznisa i politike koju nameće Trump će biti trend u decenijama koje dolaze. Razvoj veštačke inteligencije će značajno povećati produktivnost korporacija, što u prevodu znači da će profiti biti još veći, a korporacije još vrednije pa samim tim i moćnije.
U novom svetu će odnosi sa ljudima kao što su Elon Musk biti ključni. Odnosi sa nevladinim organizacijama i levičarskim strukturama takozvanog kolektivnog Zapada idu u prošlost i moć će iz meke sve više prelaziti u tvrdu. Kako geopolitički šavovi budu dobijali obrise, tako će real politik ekonomske i vojne moći ponovo biti zvezda vodilja za generacije koje budu dolazile. Našoj političkoj eliti je bolje da se manu Weber-a već da krenu da čitaju John Mearsheimer-a, a ako je moguće da ga dovedu u Beograd za seriju lekcija koja će našoj javnosti kristalno objasniti u kom pravcu ide svet. Da ne bude opet smo se nešto zbunili.
NIS je prvi test na Balkanu novog sveta. Taj svet će biti transakcioni bez mnogo upliva propalih političkih ideologija dokonih akademika i propalih birokrata. Novac i moć će biti projektovani na direktan i brutalan način. Samo pogledajte scene iz Ukrajine i Gaze koje jasno i brutalno definišu kako će velike sile rešavati probleme u ovom veku. Istoriji ne da nije došao kraj, kao što su naivni najavljivali, već će se istorijski tokovi dalje zaoštriti.
Uloga birokratije u državi će biti desetkovana. Razne agencije, službe i ministarstva će pod pritiskom korporacija biti uništene, što će osloboditi ta sredtstva za investicije u nove tehnilogije, naročito veštačku inteligenciju. Države koje ne budu išle u korak sa ovim trendom jednostavno neće postojati u bliskoj budućnosti. Kako su sada mnoge korporacije moćnije od velikog broja država neće proći mnogo vremena pre nego što se mlade generacije upitaju: a šta će nam uopšte krš države. Njihovim uništenjem oslobodiće se armija ljudi i resursa koji će svoju sudbinu vezivati radije za korporacije nego za svoju političku elitu luzera i hulja.
Nedopustivo je da Srbija zavisi od ruskog gasa i energetskih resursa. Zato će prelazak ovog kapitala u američke ruke biti od ključnog značaja za položaj naše zemlje u decenijama koje dolaze. Trump redikalno menja američku političku scenu bez ustručavanja. Na geopolitičkom planu će biti još suroviji i zahtevniji. Ni NATO, ni Evropsku Uniju, ne vidi kao bitne elemente trampizma. Tako da je tu saglasan sa predsednicima Rusije i Kine: jaka Evropa nije u interesu ovih sila. Otvoreni napadi Elon Musk-a na nemačke i engleske političke lidere su bili nezamislivi samo pre par godina. Sada će ta vrsta dijaloga, preko X i drugih društvenih mreža, biti način kako će ostale zemlje biti ušorene u svoje torove. Ko se bude suprostavljao doživeće balkanizaciju.
U narednom periodu očekuju se intenzivni pregovori između Srbije, ruskih partnera i zapadnih zemalja kako bi se pronašlo rešenje koje bi minimiziralo negativne posledice po srpsku ekonomiju i energetsku stabilnost. Zato će i situacija sa kopanjem litijuma u dolini Jadar dobiti novo ruho, jer vlasnička struktura Rio Tinta, od kineza, preko australijanaca, pa do značajnih američkih institucionih investitora neće trpeti oklevanje političke i društvene elite. Drugim rečima, Trump neće moliti već pretiti oko svakog investicionog projekta koji proglasi kao značajan za američke interese.
Da li ćemo mi biti pametni u ovoj situaciji? Verovatno ne, ali jedino što teši je da su karte već podeljena i da se nećemo mnogo pitati. Svako sa dva grama mozga treba da pogleda mapu i vidi gde su ruske a gde američke baze u odnosu na Balkan.
Srbija kao i svaka druga zemlja zavisi od energenata i ko god da joj ih prodaje od njega zavisi (znaci od svakog a ne samo od Rusa). Idealno bi bilo da dobavljace razdrobi tako da niko svojim ponasanjem ne moze da je „ubije“ nego samo „lakse povredi“.
Problem je sto ako Srbbiju nateraju da kupuje skuplje energente ono malo tuznog izvoza staje. Srbi ne umeju produktivnoscu, rentabilnoscu (jer im je na nivou slepog bezrukog invalida) da regulisu promene u ulaznim troskovima. Srbi koriste samo dva mehanizma u ekonomiji, spustanje cena i pljackanje, drzave na porezima i radnika na platama.
Jedino dobro koje na rok od 20-30 g moze da se desi da energenti prestanu da budu socijalna kategorija i da se prodaju 30-35% jeftinije nego sto su kupljeni, kao sto se danas desava a uostalom i poslednjih 30 g.
Ovde je reč o rasprodaji nacionalnih resursa, uključujući i naftnu industriju. Zašto Amerika, Kanada i Evropska unija ne uvode sankcije Rosatomu u sred Amerike, osnivaču i vlasniku Gaspromu dopuštajući da gasovod kroz Ukrajinu, Balkanski tok, ka Turskoj, Aziji i Kini od 5 milijardi € radi u punom kapacitetu sve vreme rata?
NIS je kupljen od Gasproma preko ćerke firme Gaspromnjefta . Beznačajno uvođenje sankcija NIS-u ne može naštetiti funkcionisanju Gasproma jer NIS ima daleko ispod 1% ukupnog učešća u obimu poslovanja Gasproma. Gasprom nema udela samo u NIS-u već i u skladištu gasa Banatski dvor i u magistralnom gasovodu Balkanski tok od 51%.
Predsednik Aleksandar Vučić je još 2020. godine boraveći na hoklici potpisao Vašingtonski sporazum za predsednikom Donaldom Trampom u kome se Srbija obavezuje na diversifikaciju svojih energetskih izvora pa se i tu mogla sprovesti nacionalizacija NIS-a i prodaja američkom partneru koji se ne bi bunio zbog godišnjeg obrta par milijardi $.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je sa sekretarom za pitanja trgovine i energetike Fernandezom 18. septembra 2024. godine potpisao sporazum o strateškoj saradnji između Srbije i Amerike u oblasti energetike, član 1 u nuklearnoj energiji.
U tom zakonu koji je nedavno bez rasprave za 15 minuta usvojen u priređenoj opštoj tuči u Narodnoj skupštini, u članu 4 stoji da će biti obrazovana radna grupa Vlade Republike Srbije koja će Amerikancima ponuditi energetske projekte u koje će oni u Srbiji ulagati poput kupovine udela u NIS-u, a u članu 3 piše da će američke kompanije i investicioni fondovi biti oslobođeni svih poreza i carina.
Pregovara se sa opet američkom firmom Behtel da Đerdap 3 bude najveća reverzibilna hidroelektrana u Evropi. Lako uočljivo je da britanska aristokratija svoje interese poslednjih 30 godina sve više vidi na Istoku u Evroaziji pa preko Rusije namerava da ostvari svoj dominantan uticaj u tranzitu nafte i tečnog gasa na čitavom Dalekom istoku i ucenjuje EU. Srbija će im opet biti glavni pion za razračunavanje na Balkanu i u EU.
Naoružavanje Rusije je zato veoma važno kao i uspostavljenje energetske zavisnosti EU od Rusije.
Vlada Srbije je glavna prepreka za energetsku nezavisnost, a time i strateški i samostalan razvoj jedne zemlje, zbog pogrešnog razvojnog koncepta. 2006. za uvoz nafte i gasa je bilo potrebno naplatiti od građana Srbije više od milijardu i šest stotina miliona $, kako bi uvoznički lobi ugrađivanjem u proviziju, monopolom i naplatom prodate energije inkasirao na privatne račune više od 75 miliona €.
Rezultati petnaestogodišnjih istraživanja nafte i gasa u Srbiji do kojih je došla posebna grupa eksperata radiometrijskom metodom merenja iz vazduha za potrebe ministarstava za energetiku SAD i Rusije, paralelno sa zvaničnim ispitivanjima NIS-a 2006, potvrđuju da ima dovoljno energenata za narednih 40 godina.
Prema zvaničnim podacima, oko 65% prostora Srbije nije istraženo (Stig, Šumadijsko-podunavski basen, Toplica, Banat) od čega 40% u Vojvodini i 65% teritorije južno od Save i Dunava, Stig. Od 1988. god. i „Turije-sever“ nije otkriveno nijedno novo naftno polje i za to se čekalo čak 24 godine, a za više od 50 godina samo „Velebit“ 1964.
1999. Svetska banka objavljuje da Jugoslavija spada među tri prve najkorumpiranije zemlje sveta, a 2024. u prve tri u Evropi da bi tek naknadno saznali da zloupotrebom NIS duguje 970 miliona $, od čega 230 miliona $ za gas Rusiji. Za 40 godina eksploatacije Srbija je izvukla nafte koliko Saudijska Arabija za 4 meseca.
Vlada Srbije prodaje Rusiji NIS za 400 miliona € sa naftim bušotinama u Angoli i Nigeriji čiji godišnji profit je tih 400 miliona € i 20% gasa u Vojvodini. Prosečna plata u NIS-u je 3.000 €, godišnja dobit 800 miliona €, a političari, bezbednjaci i četničke vojvode iz 90-ih koji više vole Zapad od rođene majke zasedaju u upravnom odboru NIS-a samo kad podižu mesečnu platu 7.000 €.
I 2025. srpska naftna mafija sa ogromnim interesom u javnosti insistira na trajnoj neminovnosti da Srbija nema dovoljno domaće nafte i gasa i da se 80% potreba može podmiriti samo uvozom, pregrupisavanjem snaga u sivoj zoni i potpadanjem u još veću ekonomsku zavisnost, a Srbija će da trpi nesagledivu i nenadoknadivu štetu.
Kakva slučajnost da predsednik države sa 100% geopolitičkih promašaja od Bezbednosno-informativne agencije saznaje pre direktora Gasproma i američkog ambasadora Hila da se uvode sankcije NIS-u. Za one koji se po Kinezima puno čude jer malo znaju, američki ambasador je viđen u društvu kuma predsednika države Nikole Petrovića na košarkaškoj utakmici Partizana, obučen u dres sponzora Gasproma sa igračkom u ruci.