Predsednik Carter je za vreme svoje vladavine bio kritikovan sa svih strana. Liberalni glasovi su prozivali njegove baptističke vrednosti. Konzervativci da nije dovoljno surov prema američkim neprijateljima. Mediji su ga razvlačili zbog globalne energetske krize, a komunistički blok da je primitivan američki paor.
Kako je vreme prolazilo istorija je lagano peglala laži i propagandu njegovih savremenika. Sa svakom godinom, hladne glave, analitičari su lagano sklapali kocke njegovih četiri godine na čelu SAD. Ključni događaj tog mandata je bila iranska talačka kriza, kada su islamisti zauzeli američku ambasadu u Teheranu i držali amerikance zatočene mesecima. Propalu akciju spasavanja predsednik Carter je preuzeo na sebe i trpeo napade sa svih strana, a najviše od onih koji su hteli da sravne Iran sa zemljom.
Rođen je 1. oktobra 1924. godine u malom gradu Plains u državi Georgia, i bio je 39. predsednik Sjedinjenih Američkih Država od 1977. do 1981. godine. Njegova predsednička karijera obeležena je značajnim dostignućima ali je Carter-ovo nasleđe daleko nadmašilo njegov mandat. Smatra se jednim od najuticajnijih bivših predsednika u istoriji SAD, koji je život posvetio humanitarnom radu, izgradnji mira i društvenoj pravdi.
Odrastao u ruralnoj zajednici u kojoj su segregacija i siromaštvo bili svakodnevica. Njegovi roditelji, Erl i Lilian Carter, usadili su mu zdrav sistem vrednosti koji su mnogi njegovi saradnici kasnije hvalili. Otac je bio farmer i preduzetnik, dok je majka, kao medicinska sestra, često brinula o siromašnim crnačkim porodicama u okolini. Nakon što je završio srednju školu kao najbolji u klasi, Carter je pohađao Pomorsku akademiju SAD u Annapolis-u, gde je diplomirao 1946. godine. Tokom svoje mornaričke karijere specijalizovao se za nuklearnu energiju i stekao veštine koje su ga oblikovale kao lidera.
Godine 1953. Carter se vratio u Plains nakon smrti svog oca kako bi preuzeo porodični posao sa kikirikijem, koji je modernizovao i digao na zavidan nivo. Međutim, ubrzo se uključio u lokalnu politiku, vođen željom da unapredi život svojih sugrađana. Izabran je za senatora te države 1962. godine, gde se fokusirao na reformu obrazovanja, rasnu jednakost i efikasnost vlade. Kao guverner od 1971. godine, Carter se zalagao za rasno pomirenje i transparentnost u vlasti, što ga je izdvojilo kao reformatora u dubokom jugu SAD. U to vreme trpeo je napade i pretnje moćnih rasističkih struktura dubokog juga, ali se bez kompromisa borio sa ološima koji su proganjali crnce.
Kao predsednički kandidat 1976. godine, Karter se predstavio kao autsajder u vreme nakon skandala Watergate. Njegova kampanja zasnivala se na ličnom integritetu i obećanju da će vratiti poverenje u vladu. Pobedio je na izborima, tesno porazivši tadašnjeg predsednika Ford-a.
Predsedništvo Jimmy Carter-a obeležili su izazovi kao što su stagnacija ekonomije, visoka inflacija i energetska kriza. Njegova administracija pokrenula je inicijative za smanjenje zavisnosti od uvozne nafte, promociju obnovljivih izvora energije i borbu protiv inflacije. Na polju ljudskih prava i društvene politike, Carter je postavio rekord u imenovanju žena i manjina na federalne funkcije, proširio socijalne programe i unapredio dostupnost obrazovanja. Na međunarodnom planu, njegovi napori u oblasti diplomatije doneli su važne rezultate, uključujući istorijske sporazume u Camp David-u, koji su doneli mir između Egipta i Izraela, i normalizaciju odnosa sa Kinom.
Međutim, mandat je obeležila i iranska talačka kriza 1979. godine, koja je značajno narušila njegovu popularnost. Kriza, koja je trajala 444 dana, dodatno je otežala njegovu borbu za reizbor, a Ronald Reagan ga je porazio na izborima 1980. godine.
Nakon što je napustio Belu kuću, Carter je započeo post-predsedničku karijeru. Osnovao je Carter centar 1982. godine, organizaciju posvećenu ljudskim pravima, demokratiji i globalnom zdravlju. Kroz centar je vodio inicijative za suzbijanje bolesti poput malarije, posmatrao izbore širom sveta i posredovao u sukobima. Godine 2002. dobio je Nobelovu nagradu za mir za decenije rada na promovisanju mira, demokratije i ljudskih prava.
Carter je ostao aktivan u javnom životu čak i u svojim devedesetim godinama. Zalagao se za pristupačno stanovanje kroz organizaciju Habitat for Humanity, pisao knjige i govorio o pitanjima kao što su klimatske promene, rasna pravda i zdravstvena zaštita. Njegova posvećenost humanitarnom radu i skromnost osvojili su ljude širom sveta.
Dok su njegovu predsedničku karijeru neki u početku smatrali razočaranjem, istoričari su s vremenom prepoznali njegov značaj. Njegov fokus na ljudskim pravima, zaštiti životne sredine i energetskoj nezavisnosti postavili su temelje za budući napredak. Kamp David sporazumi i dalje ostaju prekretnica u diplomatiji Bliskog istoka. Nije mnogo toga urađeno u tom delu sveta nakon njega. I danas gledamo kako region gori jer njegova vizija nije dobila svoje krajnje obrise.
Život predsednika Carter-a simbolizuje integritet i upornost. Danas se to retko viđa kod političara, koji su postali arogantni vladari umesto moralnih arbitara društvenih tokova. Kao najdugovečniji predsednik u istoriji SAD, njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše generacije. Njegov put od poljoprivrednika u ruralnoj Americi do globalnog humanitarca ostaje snažan podsetnik da se prava veličina ogleda u sposobnosti da pomognemo drugima.