Šta je Indeks Fond?

Indeks fondovi su jedan od najboljih načina da pasivno investirate kapital. Ključ ove rečenice je u terminu pasivna investicija. Svaka investicija kojom ne morate da se bavite operativno je pasivna. Rentiranje stana, na primer, nije pasivna investicija. Stan morate da spremite za najam, da popravljate pokvareno i krečite umazano. Možda je angažovanje minimalno, ali je ipak angažovanje koje ima komercijalnu vrednost. 

Pre nego što pređemo na indeks fondove, prvo da naučimo šta je uopšte indeks u finansijskoj industriji. Indeks je skup određenih finansijskih proizvoda iste vrste. Porast ili pad cena svakog proizvoda se sabira i prati kumulativno. Ideja je da svaki dan imate kumulativnu cenu i na taj način pratite čitav skup. Zamislite pijačni indeks. Poređate sve relevantne proizvode: paradajz, krastavac, papriku, luk itd. Onda svaki dan proverite prosečnu cenu i ubeležite njen pad ili rast. Sve to saberete i izvučete prosek rasta ili pada cena za taj dan.

Mi takav indeks nemamo, ali stalno teče rasprava o cenama na pijacama. Slabo obrazovani se raspravljaju kolike su cene, a edukovani naprave indeks i svaki dan znaju tačno koliki je rast ili pad cena pijačnih proizvoda. Indeks možete da napravite za bilo koju klasu proizvoda za bilo koju industriju. Koncept je jednostavan a veoma zahvalan jer na brz način, svakog dana, ilustruje situaciju na datom tržištu.

U ovom poglavlju je reč o indeksima deonica firmi. Svuda su poznati kao equity indexi. Kao i na našem imaginarnom pijačnom indeksu, i ovaj meri rast ili pad cena određenih proizvoda – u ovom slučaju pomeranje cena akcija na raznim svetskim berzama. Umesto krastavaca i paprika, ovde se registruje razlika u ceni IBM-a, Tesle, Fajzera i drugih firmi kojima se trguje na berzi. Indeksi akcija se prate iz minuta u minut jer je većina automatizovana. Kako se cena neke akcije promeni, tako se kalkulacija u indeksu ažurira i on adekvatno poraste ili padne. Kada u vestima čujete da je američka berza pala za 2%, to možete da proverite relevantnim indeksom akcija.  i dolazimo do najslavnijeg indeksa, a to je američki S&P500. Ovaj indeks prati 500 najvećih američkih firmi po tržišnoj kapitalizaciji. Indeks daje odličnu sliku američkog tržišta na dnevnom nivou. Kada neki voditelj negde uspaničeno izjavi „akcije su pale za 3,5%”, uglavnom je referenca S&P500 indeks. Znači da su tog dana, u odnosu na završne cene od juče, akcije kumulativno pale za toliki procenat.

Za ceo kurs Tajne Investiranja kliknite na ovaj link.

Ilustracija koja sledi predstavlja ukupnu vrednost 500 kompanija koje su sastavni deo indeksa. U martu 2022. godine ta vrednost koja se stručno zove tržišna kapitalizacija (market capitalization ili market cap na engleskom) iznosila je skoro četrdeset biliona dolara ili četrdeset hiljada milijardi dolara. Vrednost, u tom momentu, svih akcija na planeti bila je oko sto dvadeset četiri biliona dolara. Značaj S&P500 indeksa je jasan jer predstavlja preko 30% vrednosti svih firmi na planeti koje su na berzi. 

S&P500 tržišna kapitalizacija je skoro četrdeset hiljada milijardi dolara. Izvor: Standard&Poors, 2022. godina

Ove vrtoglave brojeve ilustrujem da biste razumeli značaj indeksa i praćenja cena. Tržište akcija je odličan barometar ekonomske situacije u datoj zemlji ili regionu. Sam barometar je indeks koji danas možete uživo da pratite na internetu. Ako u Guglu potržite S&P500 indeks, izaći će sledeća tabela:

SP500 Index, skok cena akcija 500 najvećih firmi u SAD od početka godine. U pretraživačima tražite „SP500 Index“

Kako se biraju akcije koje će ući u određeni indeks? To zavisi od svrhe indeksa. Cilj S&P500 indeksa je da prati dnevno pomeranje cena američkih akcija. Za to su izabrali 500 najvećih firmi po tržišnoj vrednosti i prati se kumulativni rast ili pad njihovih akcija. Srazmera koliko će koja akcija učestvovati u indeksu radi se na dva načina: putem ponderisanja tržišne vrednosti ili na osnovu cena. S&P500 indeks je ponderisan tako da su firme koje imaju veću tržišnu vrednost predstavljene s većom težinom u indeksu.

Kako su nastali indeks fondovi?

Voren Bafet je 2020. godine izjavio: „Za većinu ljudi najbolje je da budu suvlasnici S&P500 indeksa.” Sad dolazimo do srži ovog članka, a to su indeks fondovi. Putem ovih fondova postajete suvlasnik svih akcija koje su u datom indeksu. Indeks fondovi su jednostavni finansijski instrumenti jer se sastoje od akcija koje su u indeksu. Sve akcije su kupljene u istoj proporciji kao što je u indeksu i svaka promena u indeksu koriguje se i u fondu. Ako neka kompanija bankrotira, i samim tim bude izuzeta iz indeksa, i fond će prodati akcije te firme. Koncept zahteva da se svaki skok ili pad indeksa reflektuje u fondu. 

S&P500 indeks postoji od 1957. godine. Od tada je standard u praćenju američke berze. Prvi indeks fond se pojavio 1976. i u početku nije bio dobro prihvaćen. Javnost je mislila da je tajna u preciznom biranju akcija i na jednostavno kopiranje indeksa gledalo se s nepoverenjem. Tokom proteklih pedeset godina popularnost ovih fondova raste iz jednostavnog razloga: većina aktivnih fondova ima niži povraćaj od indeks fondova. Aktivni fondovi su svi gde se izbor akcija i finansijskih instrumenata analizira i menja na dnevnom nivou. Logika nameće mišljenje da će profesionalci, ako pomno analiziraju dati set akcija, biti u stanju da izaberu akcije koje će u određenom periodu skočiti više u vrednosti. Ali poslednjih 30 godina je pokazalo da je samo tržište svih akcija uspešnije od prosečnog portfolio menadžera. U prvoj polovini 2024. godine samo 18% aktivnih fondova je imalo bolji rezultat od indeks fondova.

Prema istraživanju Aruna Rangarajana s prestižnog Univerziteta Harvard, suma novca koja je plasirana u indeks fondove i slične instrumente od 1985. godine porasla je sa jedanaest miliona dolara na pedeset pet milijardi dolara do 1995. godine. Ta suma koja se finansijskim žargonom naziva Asset under management, ili AUM, do 2017. godine narasla je na fantastičnih 5,5 biliona dolara, što je 5.500 milijardi dolara.

Rast AUM-a, ili sume novca koja je plasirana u indeks fondove i slične instrumente. Izvor Arun Rangarajan, 2017, Harvard University

Aktivni portfolio menadžment u teoriji mora da proizvede veći prosečni godišnji povraćaj na investirani AUM. Detaljna finansijska analiza svake firme, njenih tokova novca, planova i novih proizvoda daju određenu sliku budućeg kretanja cene njenih akcija. Među tim akcijama menadžeri pokušavaju da pronađu akcije čija cena ne odgovara finansijskoj i poslovnoj slici tog preduzeća. Uglavnom pokušavaju da identifikuju akcije čija je cena na berzi potcenjena, da je kupe jeftino, očekujući da će tržište prepoznati njihovu analizu i korigovati cenu nagore. Na taj način pokušavaju da ostvare veći porast cene od proseka indeks fonda.

Ovaj koncept je u padu jer je najprihvaćenija ekonomska teorija o pomeranju cena akcija na berzi hipoteza efikasnog tržišta, iliti Efficient market hypothesis. Ona postulira da su sve relevantne informacije o datoj firmi poznate svim igračima na berzi i da je svaka dodatna analiza izlišna. Zagovornici ove teorije smatraju da ima više nego dovoljno akademskih radova koji ilustruju da aktivni fondovi nemaju prednost u godišnjem povraćaju u odnosu na indeks fondove. Čak je i pravi guru aktivnog investiranja Voren Bafet nekoliko puta izjavio da nakon naplaćenih troškova, aktivni menadžeri ne pružaju uslugu koju obećavaju, a to je da iz godine u godinu pobede indeks.

Zato je strategija pasivnog investiranja u indekse odlična za prosečnu osobu. Fokusirajte se na karijeru a višak kapitala plasirajte u najbolje kompanije sveta. Evo dva načina kako.

ETF – Exchange Traded Fund

Exchanged Traded Fund je finansijski instrument, skoro identičan akcijama, kojim se trguje na berzama. Sama berza, kao institucija, upravlja ovim proizvodom tako što kupi sve akcije koje su u datom indeksu i upakuje ih u jedan instrument. Tim instrumentom se onda otvoreno trguje na berzi kao sa bilo kojom drugom akcijom. S&P500 je prvi ETF kojim se trguje na berzi i danas je jedan od najpopularnijih. 

Tiker, ili oznaka ovog ETF-a na berzi je SPY. Zato ga u žargonu zovu spajder, i često ćete u novinama i razgovorima naići na taj termin. Ako u Guglov pretraživač ukucate „SPY stock“, iskočiće presek tog ETF-a. To je jednodnevni prikaz promene cena ovog instrumenta. Ako to uporedite s promenom cene indeksa, pomeranja su identična. ETF je zato najjeftiniji način ulaganja sredstava u samo tržište jer je cena transakcije ista kao da kupujete bilo koju drugu akciju. Svako ko ima otvoren brokerski račun na Zapadu ili kod nas i ima pristup američkim berzama, može da kupi spajdere.

Ovo je najefikasniji i najekonomičniji način ulaganja u S&P500 indeks. Tretira se kao svaka druga akcija kojom se trguje na berzi i sva prava i obaveze važe i za ETF instrumente, od likvidnosti do poreskih konsekvenci. Likvidnost je velika tako da iz investicije možete da izađete prodajom u bilo kom trenutku. Novac od prodaje će leći na vaš račun nakon dva dana, što je standardno vreme egzekucije za skoro sve relevantne berze. ETF je zato veoma prigodan ako se odlučite da kontinuirano investirate iz meseca u mesec ili iz godine u godinu. Troškovi trgovine su minimalni i neće bitno uticati na povraćaj investicije tokom dugog niza godina.

ETF kao instrument doživeo je pravu revoluciju u poslednjih dvadeset godina. Od 2003. do 2022. godine, broj je porastao sa 276 ETF-a na preko 8.700 širom sveta. Pored onih koji su vezani za indekse akcija, imamo ETF za obveznice, za naftu, žitarice, valute i mnoge druge vrste finansijskih instrumenata. Potražnja investitora za ovim instrumentom ne jenjava. Lakoća trgovine, kao i povraćaj putem ovih instrumenata koji iz godine u godinu pobeđuju aktivne menadžere centralni su razlozi ovog trenda. Evo nekoliko popularnih ETF-ova:

FXI je tiker za ETF koji predstavlja kinesko tržište velikih firmi. Kao i kod SPY u Americi, sa FXI ste investirali u velike kineske firme. Kako njihova vrednost skače ili pada, tako i ovaj ETF sinhronizovano prati kumulativno kretanje cena. 

EEM je jedan od najpopularnijih instrumenata ove vrste. Predstavlja korpu akcija firmi iz zemalja u razvoju, takozvani emerging markets. Ove zemlje imaju volatilniji razvoj pa su i akcije njihovih firmi podložne većim skokovima i padovima u cenama. Umesto da kupujete akcije po raznim manjim zemljama, što je često nemoguće za privatne investitore, ovo je odličan način da investirate u zemlje u razvoju. 

XLE predstavlja američke firme koje su u energetici. Za one koji misle da će cene energenata poskupeti pa samim tim i akcije firmi koje su u ovom sektoru ovo je jednostavan način da profitiraju od trenda. Slično spajderu, ova korpa sadrži velike firme koje su u energetskom sektoru. Sve su likvidne tako da je i sam ETF veoma likvidan. 

Kao što već znate moj stav o pasivnom investiranju, indeksi su najbolji način za plasiranje vašeg kapitala. A tehnički ETF je najefikasniji i najekonomičniji način da postignete ovaj cilj. Godišnji trošak spajdera je 0,09%, što je zanemarljiv trošak.

Indeks fondovi

Svaka veća finansijska kuća koja se bavi menadžmentom kapitala ima među svojim proizvodima i indeks fond. Svaki fond akcija ima skup određenih akcija izabranih po zadatim kriterijumima. Aktivan fond može biti iz oblasti farmacije, medicine, ili bilo koje druge industrije. Takođe može da primenjuje drugačije strategije. Jedan ulaže samo u brzo rastuće kompanije, dok drugi ulaže samo u zrele firme koje isplaćuju veće dividende. U aktivne fondove portfolio menadžer bira one firme za koje smatra da će skok cene u budućnosti biti najveći, ali samo poštujući mandat, to jest jasno definisana pravila. 

Investitori koji misle da će medicina imati bitan rast u godinama koje dolaze investiraju u fond koji aktivno ulaže u taj sektor. Od ove vrste aktivnog menadžmenta indeks fond se razlikuje jer je izbor akcija limitiran na one koje su u indeksu. Veoma slično ETF proizvodu, sem što ovde fond prodaje određena firma, kao na primer J. P. Morgan Asset Management, za koju sam radio niz godina. Princip je isti, a menadžment fonda se svodi na balansiranje odnosa akcija tako da u potpunosti reflektuje indeks koji prati.

Svaki fond koji prodaje neka investiciona kuća izdaje takozvani fact sheet. To je opis fonda na jednoj ili dve strane, gde potencijalni investitori mogu da vide osnovne podatke i ciljeve datog portfolija. Kao primer imate indeks fond kuće Dž. P. Morgan, koji prati S&P500 indeks. Lično sam radio na rebalansima i dokupljivanju akcija za ovaj fond tako da vam ovo prenosi neko ko zna sve detalje ovih procesa. Svaki put kada S&P firma najavi da će na određeni datum, obično na kraju kvartala, biti promena u indeksu, morao sam s timom da spremim rebalansiranje svih naših fondova ove vrste. Takođe, na kraju svakog meseca razni klijenti ulažu dalja sredstva u razne fondove i tu smo svakodnevno organizovali trgovinu dokupljivanja akcija. 

Svaki fact sheet, ili opis mandata fonda, mora biti jasan i lako čitljiv za svakog investitora. U takve fondove investiraju lekari, učitelji, kelneri, i svi drugi građani. Zakon zahteva da opis bude jednostavan, bez skrivenih informacija i troškova. Evo šta je bitno da znate iz ovog dokumenta:

Prvo je naveden takozvani tiker ovog fonda OGEAX. Pod njim možete da potražite u pretraživaču trenutnu cenu, kao i grafikon fonda. Isto kao za bilo koju drugu akciju ili ETF. Plavom pozadinom istaknut je sam mandat fonda, dizajniran da prati cenu i dividende S&P500 indeksa. Odmah ispod, pod segmentom approach, naveden je način rada koji će postići cilj fonda. Nakon toga sledi lista menadžera koji vode fond, kao i godine iskustva. Tabela s desne strane jasno ilustruje koliko vredi investicija od 10.000 dolara od početka postojanja fonda do danas. Ispod su povraćaji fonda po godinama, a pored rangiranje fonda od strane nezavisnih finansijskih institucija. 

Pored toga imate i sve ostale podatke vezane za fond. Koliko je novca u AUM-u u ovom fondu i troškovi. Godišnje će vas koštati 0,65%, što nije mnogo, ali je daleko više od ETF-a, preko sedam puta više. Na milion dolara to je oko 5.560 dolara svake godine. Ključno je da u investicijama svaki nepotreban trošak eliminišete. On se u trenutku čini sitnim u odnosu na investiciju, ali ovi troškovi su tu iz godine u godinu. Ideja je da budete dugogodišnji, racionalni investitor, tako da ćemo se uvek držati ovog principa.

Fact Sheet indeks fonda S&P500. Vlasnik i upravljač fonda je banka Dž. P. Morgan, to jest njen sektor koji se bavi menadžmentom kapitala. Izvor: J. P. Morgan

SP500 indeks je tu za investitore koji žele da budu investirani godinama. Kratkoročne strategije su retko uspešne sa ovim instrumentie. Očekivani godišnji prihod je oko 10%, što je odličan rezultat za svakoga ko redovno i disciplinovano ulaže godinama.

Za detaljnu edukaciju o investiranju pratite ovaj link.