Volvo Prva Firma Koja Zahteva Pasoš za Električne Baterije u Vozilima

Švedski proizvođač automobila ima jasnu strategiju za dalji razvoj.  Do 2025. godine 50% svih proizvedenih vozila koji izađu iz pogona biće na električni pogon dok će ostali biti hibridi.  A do kraja ove decenije cilj je da sva vozila sa oznakom Volvo budu električna.  Još pre deset godina ova firma je bila prva koja je donela odluku da sva vozila baziraju na električnim baterijama.

Sledeći korak u tom razvoju je prvi pasoš za električne baterije za automobile u Evropi i svetu.  Svaki će imati podatke o izvoru materijala, zaštiti životne sredine, reciklaži kao i informacije o ugljen-dioksidu koji se generiše u procesu proizvodnje.  Sistem je napravljen na platformi blockchain tehnologije koja ne dozvoljava manipulacije u sistemu proizvodnje.  Evropska Unija će od svih proizvođača električnih automobila tražiti ovaj dokument od početka 2027. godine.  Zvaničnici iz ove firme su odlučili da princip primene tri godine ranije kako bi zadovoljili zahteve kupaca.  Sve više mladih ljudi u Evropi žele proizvode koji zadovoljavaju osnovne standarde zaštite životne sredine. 

Prvi model sa pasošem će biti EX90 džip koji se proizvodi u Sjedinjenim Američkim Državama.  Prve isporuke klijentima kreću u drugoj polovini ove godine u Evropi i Americi.  Svako će moći da skenira QR kod na vratima i vidi proizvodno poreklo električne baterije u svom vozilu.  Dobavljači će morati da izlože svoj proizvodni proces proverama i budu pod budnim okom nadzora iz Volvo-a. 

Ovaj razvoj je još jedan potez u svetlu razdora između Kine i Zapada.  Kao lideri u proizvodnji električnih vozila kinezi kontrolišu proizvodnju baterija za električna vozila.   Skoro 97% svih upitanih u Kini su naveli da će sledeće vozilo koje kupe biti na struju.  Ilustracija pokazuje uvoz litijumskih baterija u Sjedinjene Američke Države gde se jasno vide dve stvari:  značajan rast ovog segmenta kao i totalna dominacija Kine.

Uvoz litijumskih baterija u SAD.  Izvor Statista

U poslednje tri godine Kina je postala najveći proizvođač električnih automobila na svetu.  To je izazvalo paniku na Zapadu gde je postalo jasno da gube kontrolu nad proizvodnjom automobila upravo zbog tranzicije sa fosilnog goriva na električne baterije. Evropa i SAD pokušavaju da prekinu zavisnost od kineskih baterija što je kratkoročno teško jer kaskaju i u rudarenju i obradi materijala potrebnih za proizvodnju litijumskih baterija.  Stari proizvođači automobila nisu razumeli tranziciju koja se ubrzala u poslednje dve godine.  Veliku grešku su napravili i u potrazi drugih načina za pogon, naročito u svetlu promašenih investicija u vozila na pogon na vodonik.  Mnogi prekidaju svoje planove za razvoj vozila na vodonik, uglavnom zbog manjka kupaca koji nisu zainteresovani za ovaj proizvod, kao i teškoća sa razvojem mreže stanica za punjenje.  Kompanija Shell je najavila da zatvara skoro sve stanice za punjenje u Kaliforniji, i da prekida investicije u planiranih 48 novih stanica.  Kalifornija je bila prva američka država koja je za firmu predstavljala pilot projekat razvoja ove tehnologije.  Ovaj potez je naveo i druge da alternativu napajanja električnih vozila polako stave u zaborav. 

Da li električna vozila na litijum jonskoj bateriji imaju budućnost i da li Srbija ima veliku razvojnu šansu u ovoj industriji?  Zbog razlike u fizičkim karakteristikama natrijuma i litijuma, natrijum jonske baterije neće moći da imaju isti raspon primene koji imaju litijumske baterije a ne mogu ni da ugroze tržište litijumskih baterija. U godinama pred nama one neće postati ozbiljni izazivač litijum jonskoj bateriji. Za sada, litijum i dalje vodi u velikoj baterijskoj trci. Tu se nalazi šansa za Srbiju da razvije ceo lanac proizvodnje i snabdevanja. Naravno takav razvoj ne sme da bude na štetu životne sredine i država treba da reguliše, traži i primeni monitoring najviših svetskih ekoloških standarda u rudarenju ako želi da bazira razvoj svoje nove baterijske industrije na osnovu litijuma.

Mapa fabrika baterija na litijum. 

Ako zapadne firme ne mogu da kupuju baterije iz Kine pitanje je gde će obezbediti stalnu i kvalitetnu nabavku.  Zaustavljeni projekat Jadar u Srbiji je ponovo aktuelan u poslednjih par meseci i sada je jasno zašto.  Srbija može da snabde značajan deo litijuma za evropske potrebe.  Ali da li bi taj litijum zadovoljio uslove koje ovaj pasoš nameće?  Kompanija Rio Tinto je objavila da su istraživanja oko zagađenja životne sredine urađena i da je učestvovalo preko sto stručnjaka iz različitih oblasti.  Par dana nakon toga oglasila se i Evropska komisija izjavom da litijum iz Srbije može u EU ali samo ako ispuni nametnute standarde.  Ako Srbija bude pravila baterije ista pravila će važiti i svaki korak od vađenja rude do automobila će se pratiti. 

Da li to znači da je Evropa spremna da svoju kinesku zavisnost zameni za srpsku? To bi za zemlju bio odličan potez koji bi nas stavio u centar automobilske industrije u segmentu koji je trenutno najveći problem za proizvođače.  Društveno-politički razdor koji je ovaj projekat izazvao je smaknut sa dnevnog reda ali je jasno da će se vratiti u svetlu najnovijih događaja.  Srpska vlada je stavila dozvole Rio Tinta van snage, ali kompanija je i dalje vlasnik zemljišta gde je rudnik planiran i zapošljava značajan broj ljudi u Beogradu i Loznici.  Iako su razni mediji govorili o devastaciji preko 2.000 hektara u Jadru otvorenog kopa, činjenice su naravno daleko od toga.  Rudnik bi se prostirao na 220 hektara i nema površinske eksploatacije već je sam rudnik na 650 metara ispod zemlje. 

Firma nije odustala od ovog projekta jer bi to morali da objave u svojim izveštajima za investitore.  Rio Tinto je javna kompanija i njenim akcijama se trguje u Australiji, Londonu i Njujorku.  Njihova odgovornost prema investitorima nalaže da sve značajne poslovne poteze objave na vreme kako bi vlasnici bili svesni u kom pravcu kompanija ide.  Godišnji izveštaj za 2023. godinu, dostupan za javnost, na 31. strani navodi projekat Jadar kao aktivan, uz napomenu da je vlada Republike Srbije ukinula prostorni plan vezan za projekat u januaru 2022. godine.

Amerika i Evropa su nametnule dodatne carine za kineska električna vozila.  Protekcionizam u ovoj industriji će se samo povećavati a nove generacije insistiraju na električnim vozilima.  Koristiće se politički potezi kako bi se automobilska industrija Evrope zaštitila, što dobavljače litijumskih baterija stavlja u epicentar ove borbe. Da li ćemo ispasti pametni kad već sedimo na bitnom resursu ili ćemo ostati na svađama po TV emisijama i društvenim mrežama?

Studija za zaštitu životne sredine mora da odgovori na najbitnije pitanje a to je pijaća voda.  Da li će izvori biti korišćeni za potrebe rudnika i da li će biti zagađeni?   Javna rasprava stručne javnosti je ključ u ovakvim situacijama ali samo ako imamo sve relevantne podatke.  Mešanje političara i drugih mešetara može samo da nanese štetu interesima građana.   Ekonomska prilika za dalji ekonomski razvoj Srbije je jasna, ali moramo znati tačnu cenu tog razvoja i koje su predviđene mere zaštite i da li su u skladu sa evropskim standardima. 

Moj strah je da ćemo propustiti još jednu razvojnu šansu u momentu kada se geopolitička situacija radikalno menja.  Baterijski pasoši su plan Evrope da zaštiti svoju automobilsku industriju od Kine koja je preplavila tržište jeftinim električnim vozilima.  Evropa nam je poslala jasnu poruku da su posvećeni strateškom partnerstvu sa Srbijom kad su kritične sirovine u pitanju.  To možda bude još jedan od uslova za ulazak zemlje u EU.  Da li ćemo mi iskoristiti ovaj momenat ostaje da se vidi.