Argentina: Da li Će Ludak Izvući Zemlju iz Pakla

Novoizabranog predsednka Argentine Javier Milei-a oni koji ga poznaju zovu loco, iliti luda. Skakanje, urlanje, i šokantne izjave su ovih dana preplavile internet nakon objave da je on pobedio na predsesničkim izborima u Argentini. Ova zemlja, koja je pre sto godina pretendovala da bude Amerika u Južnoj Americi, je savršen primer kako politička klasa može da uništi ekonomski i društveni potencijal.

Ova zemlja često služi ekonomistima kao primer pogrešne ekonomske politike. Kaže se: postoje razvijene zemlje, postoje i nerazvijene, a tu je i Argentina. Sa inflacijom od preko 140% ekonomska situacija je na ivici kolapsa sa preko 40% stanovnika na sirotinjskom štapu. Svaki segment ekonomije je u dubiozi i u jednom je novi predsednik u pravu: „nema prostora za postepene mere.“

Novija istorija Argentine je priča bogate zemlje koja iz krize ulazi u krizu. Od 1930. godine pretrpela je 12 vojnih pučeva od kojih je 6 uspelo. Od tada zemlja prolazi kroz društvene i ekonomske traume. Argentina je u jednom trenutku, 1895. godine, bila najbogatija na svetu po BDP po glavi stanovnika, prema studiji Maddison Historical Statistics. Od tada zemlja ide putem pakla, lavitirajući između promašenih ekonomskih poteza i levičarske utopije. Tek 1983. godine zemlja postaje demokratija na čelu sa predsednikom Raul Alfonsinom.

Argentinsku politiku i ekonomiju proganja duh Juan Peron-a. Harizmatični seljak je na vlast došao 1946. godine i ostao do 1955. Njegov populizam i manjak ekonomskog znanja je stvorio idiotski pokret peronizam – populističke mere između kapitalizma i socijalizma. To je savršen primer kada državu predaš polupismenim đilkošima koji bez ijedne studije donose suštinske odluke. On je ovu resursima bogatu zemlju uveo u nacionalizaciju i trošenje bez kontrole, dve karakteristike koje političke elite ove zemlje ne mogu da koriguju do danas. Ovaj nemoralni šarlatan je bio glavni organizator prihvatanja razbeglih nacista nakon rata. Pod njegovom zaštitom Argentina je bila poslednja stanica pacovskog kanala u kojoj su najveće zveri u istoriji našle utočište: Jozef Mengele, Adolf Ajhman, Ante Pavelić i hiljade drugih. Argentina se i danas bori sa svojom reputacijom nacističkih apologeta.

Sramno je da je njegova PJ stranka i dalje moćna. Javier Milei je u drugom krugu pobedio Sergio Massu, peronistu i ministra ekonomije koji ima čast da iz meseca u mesec beleži nove inflatorne rekorde. Tužno je da novi predsednik razgovara sa duhom svog pokojnog psa, ali kada vidimo koga će ispratiti sa političke scene, svaka luda je dobrodošla. Peronisti su od 1983. godine na vlasti 24 godine, i često su zemlju vodili u recesije i inflaciju.

Ovakvi ekonomski porazi bi doveli psa na vlast, a ne blesavog Milei-a koji se šeta sa četiri velika kera koji su klonovi njegovog mrtvog Überhunda. Njegovi radikalni ekonomski planovi su uzburkali učmale ekonomske krugove koji žustro kritikuju najavljeno. Pokušaću da proniknem u posledice njegovih planova. Argentinci u suštini ne moraju da brinu, novi predsednik će ili oporaviti ekonomiju ili ugasiti svetlo za sobom. Narod koji godinama bira one koji ih pljačkaju ni ne zaslužuje bolje.

Predsednik Milei planira da ukine 50% državne potrošnje. Smatra da veći deo tog novca odlazi političarima u džepove i želi da im odseče finansijske izvore. Najavio je ukidanje većeg dela ministarstava. U komičnom klipu skida nazive ministarstava sa table i energično ih baca na zemlju. Ovaj potez će smanjiti potrošnju i samim tim kratkoročno umanjiti BDP. Ovakvi potezi su pesma za narodne uši ali efekat će biti dijametralan njegovom planu da digne ekonomiju na noge.

Gornji grafikon pokazuje da nešto mora da se učini. Tokom decenija državna potrošnja je eksplodirala i bila dobar deo inflatornih pritisaka. Kada nemate zdravu ekonomiju a država troši bez kontrole, manjak se često nadomesti štampanjem novca. Emisije bez pokrića u ekonomskom rastu jednostavno podignu cene. Tako se Argentina našla u inflatornoj spirali kojoj se ne vidi kraj. Milei će potrošnju smanjiti na 15% u prvoj godini kako bi izbalansirao budžet. Argentinci spremite se, biće bolno.

Drugi element njegove politike je ukidanje domaće valute i dolarizacija Argentine. Izbijanjem monetarnih poluga iz sopstvenih ruku rešiće inflaciju ali će isplata svih socijalnih programa doživeti šok. Para neće biti tako da će penzije, zdravstvo i obrazovanje doživeti nokaut. Ukinuće centralnu banku koju je nazvao: „najgora stvar u kosmosu.“

Argentina nema dovoljno dolara u rezervi kako bi napravila bezbolan prelaz. Potrebno im je bar $50 milijardi dok centralna banka nema ni prebijenog dolarčića. Čak je u minusu jednu milijardu. Ako ipak pređu na dolar, mogućnost finansiranja deficita se ograničava, a u slučaju Argentine u potpunosti nestaje. Ko je lud da im da jedan cent kada sve što uđe u tu zemlju bude proćerdano. Novoizabrani predsednik planira prodaju 35 državnih firmi pa možda rezerve dođu iz tog izvora. Ovaj će potez, ako ga uopšte bude, ipak podići ponovo troškove života i pogodiće sve slojeve društva kratkoročno. Kada uđe u predsedničku palatu Milei će videti da glasači ne praštaju ni dan patnje, a nikako mesece ili čitavu godinu koliko će mu trebati da implementira ovaj plan.

Pitanje je kako će SAD reagovati na ovu ideju. Monetarna sudbina Argentine će biti u rukama američkog FED-a. To i nije toliko dobra pozicija jer će deo javnosti kriviti i SAD za neminovne ekonomske nesreće Argentine. Iako se na prvi pogled čini kao pobeda američke politike, ovaj aranžman sa Argentinom ne obećava ništa dobro.

Argentinski politički sistem je podložan uticajima politike na centralnu banku. To je srž problema ove zemlje, gde izvršna vlast često diktira monetarnu politiku. Centralne banke zato moraju biti nezavisne od dnevne politike jer u suprotnom svaki političar bi da zavuče ruku u kasicu i reši goruće probleme koji nisu sistemski rešeni. To ni ovaj klovan ne razume: nije problem u centralnoj banci već u zakonu koji reguliše odnos iste sa političkim strukturama.

Meseci koji dolaze biće interesantni. Populistički program šarolikog Milei-a će uzdrmati ovu zemlju koja je već drmana mnogo pute pre njega. Širom sveta sve više populista dolazi na vlast kao posledica korumpiranih političkih elita koje su sve manje u stanju da održe društvenu koheziju. Holandija, Slovačka i sada Argentina su crveni kartoni za učmale i korumpirane profesionalne političare koji su od demokratija napravile prćije za lično bogaćenje i promociju.

„Nisam došao da vodim ovce, već da probudim lavove.“ Milei urla i preti argentinskoj političkoj eliti.