Milorad Dodik je juče uz svoj raspojasni stil jednim dekretom poništio sve odluke prenesenih ingerencija sa Republike Srpske na bosansku federaciju od 2005. godine do danas. Doneti su zaključci, koji sa jedne strane nemaju pravnu težinu, ali zbog strukture Bosne i Hercegovine, praktično od Bosne prave labavu konfederaciju, labaviju nego što je Jugoslavija ikada bila.
Od pojavljivanja non-paper-a pre nekoliko meseci koji jasno poziva na raspad Bosne na dve države, nekada stidljivi glasovi secesije su svakoga dana sve glasniji. Ulica šuška da je Janez Janša jedan od kreatora tog famozmog dokumenta, što je legitimna teorija. On je bio vođa slovenačkih secesionista koji su prvi, u slovenačkoj Mladini, jugoslovenskim komunistima u lice rekli da su totalitarni gadovi. Ukrao je magnetofon kojim je snimana 72. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, gde se raspravljalo o hapšenju mladih slovenačkih komunista. Meni je uvek bilo jasno ko je pokrenuo raspad Jugoslavije – Janša i njegova slavna četvorka, a ne Milošević, Tuđman, Kučan ili ostala komunistička bagra koja je samo nastavila da piša u brod koji tone.
Međunarodno pravo već decenijama lebdi u neodlučnosti kada je secesija u pitanju. Secesija nikada nije definisana kao ljudsko pravo, ali takođe nije izričito zabranjena. Pravnici i akademici se uglavnom slažu da je to pravno neutralan akt, što je klasifikacija koja odgovara velikim silama. Na taj način mogu da biraju kao sa švedskog stola. Primer Kosova i Krima je komičan, iako razni analitičari razvlače priču kao da situacija nije jasna kao prolećni dan. Zapad podržava secesiju Kosova, ali je protiv secesije Krima. Rusija je izričito protiv secesije Kosova, ali na sva usta peva o pravu na secesiju kada je Krim u pitanju. Zamislite da u porodici imate takvu situaciju: jednom detetu kupite stan, osamostalite ga, a drugo primorate da živi sa vama do smrti. Porodična idila bi veoma brzo došla do stanja pucanja.
Bosna je uređena Dejtonskim Sporazumom, famoznim dokumentom koji svi diskutuju a retko ko i pročitao. Dokument je zaustavio krvavi rat, ali isto tako nikada nije ratifikovan u bosanskom parlamentu. Kao takav, on de facto ima veću težinu od bosankog ustava, a de jure je od početka u limbu oko koga se već godinama vode pravne polemike. To je opet kreacija velikih sila, koje za svoje građane uvek obezbeđuju jasna ustavna prava, a za druge uvek neku kakofoniju otvorenu za interpretacije.
Pravo na samoopredeljenje je sa druge strane, centralni princip modernog međunarodnog prava koje je, kroz Ujedinjene Nacije, fortifikovano kao jus cogens pravilo. Dakle fundamentalno, neoborivo pravo svake grupe Homo sapiensa. Za mene je to osnova bez koga sva naša druga prava, za koja smo se izborili u poslednjih dve stotine godina, padaju u vodu. Od 1860. godine, kada je princip prvi put uveden u dijalektiku, na talasu stvaranja nacionalnih država, ono postaje temelj modernog doba. I Woodrow Wilson i Vladimir Lenin, iz dijametralno različitih ideoloških uglova, su strasno zagovarali pravo ljudi da izaberu suverenitet koji će im visiti nad glavama. „Nacionalne aspiracije moraju biti poštovane; ljudima se može upravljati samo uz njihov pristanak. ‘Samoopredeljenje’ nije samo puka fraza; to je imperativni princip delovanja.“ Ove reči velikog američkog predsednika smatram jednim od najbitnijih u istoriji, jer su nakon milenijuma civilizacijskog tlačenja pakazale tračak svetla ljudske slobode.
Imamo dakle pravni sukob između samoopredeljenja i prava na secesiju. U ovim vodama Dodik pliva, i iako ga mnogi potcenjuju, veoma dobro poznaje međunarodno pravo. Dok mnogi protivnici raspada Bosne govore o političkom samoubistvu Mila iz Laktaša, jasno je da ogromna većina srba u Republici Srpskoj ne želi suživot sa Federacijom. Kao što albanci ne žele suživot sa ostatkom Srbije. Kao što i Sever Kosova ne želi suživot sa ostatkom Kosova. To je srž balkanizacije, političkog procesa koji je nastao kao termin i kao proces za vreme raspada Jugoslavije.
Kada u google-u krenete da tipkate balkanization, odmah među prvim predlozima iskoči balkanization of america. Molim? Kakva sad balkanizacija amerike? Ko to kucka neprimerene stavove po netu? Podsetimo se da su amerikanci izričito bili protiv raspada Jugoslavije. Kada ih je Kučan direktno pitao da li su za nezavisnu Sloveniju odgovor je bio neprijatan: „Never.“ Danas postoje teorije zavere da je sve bilo završeno iza zatvorenih vrata, ali ništa od otvorenih dokumenata tajnih službi ne ukazuje na to. Slovenci, uz Janšinu tačnu procenu da je jugoslovenski komunizam na kolenima, su bacili kocku i proglasili nezavisnost. Sećam se kako mi je pre desetak godina jedan slovenački beznednjak, a nekada savezni udbaš, tokom partije golfa prepričao te dane:
„Iskreno smo se usrali. Znali smo da direktno stajemo srbima na crtu. Svi smo sedeli u glavnoj policijskoj stanici u Ljubljani, kroz čije podrume su išli svi telekomunikacioni kablovi tako da smo prisluškivali i generalštab, i Slobu i sve glavne aktere jugo krize. Znali smo da pomoć sa Zapada neće stići. Procenio sam da su šanse 50:50, dakle pola da ćemo uspeti, a pola da će nas srbi pobiti ko glinene golubove. Kada smo čuli da se ne diže avijacija i da je JNA podeljena, shvatili smo da je Slovenija nezavisna.“
Slovenci su imali pravo na samoopredeljnje, što su i dokazali postavši imućna, društveno kvalitetna država. Pravo na secesiju su nametnuli savršenim tajmingom koji druge republike nisu uspele da sprovedu već su prošle kroz krvave ratove da bi zaokružili svoju nezavisnost. Zato je bitno u međunarodnom pravu izjednačiti pravo na samoopredeljenje sa pravom na secesiju. Moderno doba, koje nosi moderne načine komunikacije, stvara novog čoveka koji ne želi da trpi ni najmanji teror raznih državnih tvorevina. Sloboda je konačno na usnama svih na facebook-u i taj trend više ni jedan tiranin neće okrenuti.
Zato je balkanizacija čitavog sveta neminovnost. Naročito je bitna u kontekstu velikih sila, koje su i nosioci većeg dela zla na međunarodnom planu. Bitno je da se raspadnu i SAD, i Rusija i Kina. Do njihovog raspada će doći iznutra, kako podele među ljudima budu rasle. Amerika je već prošla crtu posle koje nema povratka – podeljena na dve milionske konzervativne i liberalne grupe čije su vrednosti dijametralno suprostavljene, samo je pitanje vremena kada će se formalno razdružiti. Kina će samim padom komunizma završiti kao Jugoslavija, a Rusija će se krnjiti lagano, kao ledena santa.
Taj razvoj događaja vodi samo većoj individualnoj slobodi ljudi. Kao tehno-anarhista verujem da ćemo stvoriti budućnost gde će svako živeti apsolutnu slobodu i baštiniti lični suverenitet. Granice, u koje se mnogi kunu, su tu samo da bi jednog dana bile zbrisane i gde će jedina granica biti površina čovekove kože. Svako opiranje balkanizaciji Balkana, a dalje i ostatka sveta, će voditi u oružane sukobe. A ti sukobi, kao i svi do sada, će biti privremeni. I da uspeju da spreče Mila iz Laktaša da istera nezavisnost Republike Srpske, šta će sa milion nezadovoljnih srba? To je kao da držiš ženu koja hoće razvod zavezanu za radijator.
Fejsbučenje 