Protesti i Društvene Mreže

Juče smo mogli da vidimo smenu generacija međ’ onima koji tradicionalno u Srbiji vole da šetaju i protestuju. Većina na ulicama su bili mladi, sa telefonima na gotovs, i prstom na okidaču jedne od društvenih mreža. Vesti su letele u sekundi, incidenti otišli u etar sa nekoliko strana i svaki bitan momenat snimljen za pokoljenja. Istorija se sad ne beleži, već snima uživo.

Pre desetak dana sam bio na večeri gde se povela polemika o slobodi medija u Srbija. Dok su moji sagovornici govorili o zarobljejim medijima ja sam ponovo tvrdio da su mediji slobodni u Srbiji jer je uticaj društvenih mreža iz dana u dan sve veći i da je veći od uticaja televizije i štampanih medija. Mislim da je jučerašnji dan samo potvrdio trend koji razdire samu utrobu tradicionalnih medija. Smatram ovo velikom pobedom nad tvorcima ‘javnog mnjenja’.

Juče se skoro niko nije informisao o protestima iz novina ili TV-a. Pratili smo društvene mreže, live kamere koje pokrivaju gradove kao i prenose uživo onih koji su bili na protestima. I moja majka od 74 godine je jasnu sliku protesta dobila sa Facebook-a, a ne sa malog ekrana. Informer i Kurir mnogi listaju u dokolici da provere šta su nakaze iz rijalitija izbaljezgale, ali kada je istina u pitanju, okrenemo se svojim zajednicama na telefonu.

Primer je i Novak Đoković, koji uglavnom mudro stoji van političkih priča unutar lude Srbije i njenih još luđih građana. Okačio je sliku protesta sa porukom o čistoj životnoj sredini. Post se raširio kao vatra u avgustu i odmah su prtestanti uskliknuli Noletu kao da je on blokirao Gazelu. Nisu morali novinari da ga jure po belom svetu kako bi pokazao šta misli o okupljanju naroda.

Slika koja prethodi je došla sa profila moga druga Ivana Lalića koji je snimio kako policajac pokušava da legitimiše Gorana Markovića i Ivanovu suprugu Maju Lalić. Još par ljudi je snimalo, pandur se popišmanio, pokrio kapuljačom i nestao kao pahulja u vatri. Ovakve scene pre nekoliko decenija su se završavale hapšenjima i prebijanjima koja su nakon toga praćena medijskom manipulacijom. To je danas jednostavno nemoguće jer je svaki korak zabeležen.

Ni Vučić i njegova ekipa nisu naivni pa se vidi da kontaju moć društvenih mreža. Uniformisane policije nije bilo, iako je pandura u civilu bilo na pretek, kao i stotine pripadnika BIA koji su samo nemo posmatrali narod koji se okuplja. Navijači, te divlje horde srpske političke scene, su uglavnom stajali po strani svesni da će biti snimljeni. Provokatorima je mnogo teže da operišu kada su svesni da su okruženi stotinama telefona sa visokokvalitetnim kamerama.

I lideri opozicije su se držali sa strane jer je svaki njihov pokušaj da prisvoje proteste nailazio na oštru kritiku, opet na društvenim mrežama. Za par sekundi su se slike širile a komentari pljuštali. Onda su ih njihovi analitičari odmah obaveštavali da se maknu jer narod hoće da protestuje zbog prljavog vazduha i vode, a ne zarad politikanstva onih koji su Rio Tinto i doveli u Srbiju.

Sistem proizvodnje javnog mnjenja umire. Walter Lippman, otac modernog novinarstva se okreće u grobu. Pisac kultne knjige Public Opinion, iliti ‘Javno Mnjenje’ je još 20tih godina prošlog veka tvrdio da je uloga vrhunskog novinarastva da kanališe javnost ka temama i mišljenjima. Smatrao je da prosečan građanin nije u stanju da razluči kompleksne teme već da je to uloga elite i novinara kao predstavnika iste. Odatle je i potekla slavna debata Lippman-Dewey, sa filozofom John Dewey-jem, koji je tvrdio da građani jasno razumeju teme koje ih se tiču. Društvene mreže razaraju Lippman-ovce jer se godinama moć velikih medija razvodnjava društvenim mrežama i podkastima. Ja, kao neko ko veruje da je glas svake osobe isti, bez obzira na pol, seksualnu orijentaciju, i ludilo u vugli, se radujem ovom razvoju događaja.

Juče su mejnstrim mediji u Srbiji tihovali a mreže gorele. Sirova, jasna infomacija je letela etrom brzinom atoma. Političari i njihove agende su bili u drugom planu dok je Srbija jasno tražila čistiju okolinu. U našim je rukama da li će nam zemlja biti čista ili štrokava. To se vidi i iz Vučićevog poteza da zakon o eksproprijaciji ne potpiše.

Čini mi se da su prvosrbijanci i drugosrbijanci doživeli još jedan udarac. Ljudi su pokazali da mogu da se organizuju kada im je nešto od suštinske važnosti. Priče o strahu kojima nas truju i jedni i drugi su juče rasparčane u sitnu prašinu. Mladi ne da se ne plaše, nego su veoma svesni oružja koje svi nose u svojim telefonima. Snimiće vas i bićete osramoćeni na fejsu. A vi upalite TV, ako ste retardirani.