Napad na Političku Klasu

Dve noći za redom u Beogradu se protesti pretvaraju u šorku sa murijom. Uglavnom mlade bundžije su izašle na ulice revoltirani izjavom da će grad ponovo biti svedok policijskog časa tokom vikenda. Vlast je brzo taj kineski ‘predlog’ pustila niz vodu i uvela razne merice.

Stari dobri srpski narod, onaj isti koji je među prvima na planeti iz blatnjavog opanka goloruk krenuo u oslobađanje svoje svesti i telesa, opet je stao na crtu vlastodršcima. Instiktivno nepoverljiv prema svakoj vlasti i autoritetu, prema begovima, knezovima, kraljevima, premijerima i drugim koji sebe smatraju Bogom dani da upravljaju tuđim dušama, on se ponovo javlja. Ali koja je poruka?

‘Nasilne’ proteste osuđuju svi, od vlasti, do opozicije ‘prave’ ili ‘lažne’, do raznih javnih dušebrižnika i probisveta. Kao deco nemojte nasilje, ne treba to tako, bla, bla. Već se priča o stranim obaveštajnim službama, jedni o ruskim, drugi o britanskim. Premijerka kaže sve je to ekstremna desnica, ne daju predsedniku da reši Kosovo. E draga moja lezbijko ala lupetaš, sinoć je na ulicama bilo i članova tvoje zajednice koji očima ne mogu da te vide.  LGTB zajednica, koja jedva diše u Srbiji, u tebi je videla veliku nadu za poboljšanje svoga statusa, a ti se ponašaš kao da njih nema na protestima ni nema u životu. Sve je zamućeno teorijama zavere i drugim glupostima kojima se otklanja centralna poruka koja je prosta kao pasulj: mržnja prema političarima.

Srpski seljak već hiljadu godina mrzi političara. Seljak radi, političar globi. Seljak radi, političar škraba zakone. Seljak radi, političar škraba manifesta. Seljak radi, političar gradi kuću na Dedinju. Klasa lezilebovića i demagoga stolećima sisa i materijalno i duhovno iz svojih subjekata ne dopuštajući bilo kakav drugi društveni oblik jer eto, bez njih samo pustoš i anarhija.

Vuk Jeremić je dobio dandaru koja simbolizuje ovaj revolt. Preziremo te jer si političar. Trifunoviću puče tintara jer je postao političar. Đilasa su imaginarno prebili jer je takođe političar. Onaj mentol od Obradovića je verovatno sam sebe mlatio jer ni štrajk glađu a ni batine ne može da odglumi kao čovek. Vučića i Čedu, dva brata iza zatvorenih vrata, narod voli kao što se voli buđav lebac.

Čovekov instinkt za slobodom je ponovo probuđen u radovima Yuval Hararija, izraelskog profesora istorije, koji je svojim delima Sapiens i Homo Deus osvojio mnogo pratilaca širom sveta. Njegovi radovi u kros disciplinama kao što je istorijska arheologija imaju dosta noviu ideja ali jedno je njegovo centralno pitanje: da li je čoveku civilizacija donela dobro?

Svaki kontekst civilizacije je pozitivan. Tako nas uče od momenta kad progovorimo. Budi civilizovan, vidi ove necivilizovane, civilizacijske tekovine, itd. Čuti nešto o ovom pojmu u negativnom kontekstu je prosto nemoguće. Jer svet se jasno deli na civilizovane i divljake. Dobro=Civilizacija.

A šta je istorija civilizacije no sistemsko gubljenje slobode zarad benefita koje nam politička klasa servira kao progres?

Prvo smo imali robovlasnički sistem, pa feudalni, pa demokratiju, uz prelepe izlete u fašizam i komunizam. Svuda je osnovna ideja ista: mi vladamo, vi poštujete zakone koje mi propisujemo. Za uzvrat, eto malo religije, i buđav lebac. Mi vladamo, a vi radite. Za uzvrat eto malo nauke, i buđav lebac. Mi vladamo, vi marš u kuće zbog zaraze. Za uzvrat eto derbija, i naravno buđav lebac.

Zašto su baš ovi protesti, baš u Beogradu bitni za 21. vek? Zato što je ovo simboličan početak obračuna sa političkom klasom. Moja teorija je da je ovaj informatički vek doba obračuna sa onima koji nas guše 12.000 godina. Da na kraju ovog veka, ili ćemo biti čipovani robovi Matrix estetike ili slobodni ljudi koji su se vratili svom izvornom slobodnom bivstvovanju.  Tehnologija će nas dakle ili spasiti ili sahraniti za vjek i vjekova.

Harari nam na primer pokazuje da moderna arheologija slika drugačiju sliku o necivilizovanom čoveku. Nalazišta pokazuju da su se na primer u proseku ljudi u plemenskim zajednicama, kako muškarci tako i žene, bavili sakupljanjem ili lovom 2 do 4 četiri sata dnevno. Fama o mučnom i teškom životu praistorijskog čoveka je samo to – fama. Uostalom kada ste poslednji put videli lavove kako se muče? Tako da kad pomislite i na socijalistički san – 8 sati rada, 8 odmora i 8 razonode, shvatite da je to tekovina civilizacije kojoj je cilj samo kontrola subjekata. Osnovni politički cilj svakog političara, od Adolfa Hitlera do Mahatme Gandija je dakle društveno zarobljavanje subjekata i njihova kontrola putem državnog aparata. Samo se metode razlikuju a suština je ista. To da li ćeš dobiti pendrek preko njonje ili ćeš izgoreti u gasnoj komori dolazi od istog izvora: političke želje za vlašću.

Ja sam za razliku od drugih metuzalema oduševljen današnjim mladima u Srbiji. Mislim da su obrazovaniji, otvoreniji i bolji od nas starijih generacija. Ne trpe budale i do istine, putem svoje tehnologije, dolaze mnogo brže i objektivnije. Pa zamislite ove proteste pre 30 ili 40 godina. Država bi bila žrtva, a prebijeni i osakaćeni glavni krivci samo zato što su gladni slobode. Sada nas truju da su ovo neki provokatori, strani elementi, na šta se neki mojih godina i dalje zgražavaju. Ali klince baš zabole prebijeno uvce za priče o nekom marginalnom Nogu i šatro desničarima. Ne plaše se nikog. Ne slušaju nikog.

Čak i mediji u okruženju, poput smrdljivog Jutarnjeg, koji jedva dočeka da se nešto loše u Beogradu zgodi, jutros tvrdi kako su protestanti desničari, anti-migranti, anti-5G aktivisti, i čuj sad ovo, čak i oni koji veruju da je zemlja ravna ploča. Gospodo iz okruženja, koji ste svi redom čekali Aleksandrovu Jugoslaviju da vas oslobodi okova, gledajte ponovo kako se srpska deca prva dižu protiv trule političke klase i kako menjaju svet. Dok vi kenjate o vašim državicama i truloj Evropskoj Uniji ovde deca pokazaše ono što filozofija i političke nauke još nisu ni definisale: da nam sledi borba protiv najvećeg zla koje je čovek prokljuvio – politike.