Danas je dve nedelje od uspostvaljanja vanrednog stanja u Srbiji. Polako svi ulaze u novonastalu rutinu dok se pandemija i dalje globalno širi sa 664.103 zaražene osobe. Od tog broja 30.883 je umrlo od posledica COVID-19 virusa. Kriva novozaraženih i dalje raste rapidno i za sada nema njenog zaravnjenja koje svi očekuju sa nestrpljenjem. U datom grafikonu je putanja zaraze jasna.
Svi su zabrinuti oko smrtnosti ovog virusa i većina diskutuje tu temu. Jučerašnja vest da je u Illinois-u u SAD preminulo novorođenče je došla kao grom iz vedra neba. Ovaj virus za sada donosi svakodnevnu poplavu loših vesti ali ova je najmučnija.
Svetska Zdravstvena Organizacija računa smrtnost tako što podeli broj umrlih sa brojem POTVRĐENIH slučaja korona virusa. Razumevanje termina POTVRĐENIH je ovde od ključnog značaja za razumevanje koliko korona ubija. Ako uzmemo broj umrlih iz prvog pasusa ovog članka i podelimo ga sa brojem zaraženih dobijamo smrtnost od 4,6%. Ovo je izuzatno visok broj i ako je tačan svet ima razloga za sav strah i brigu koji ovih dana vladaju globalno.
U Italiji je ovaj procenat najviši. Trenutno je zaraženo 92.472 osobe od kojih je 10.023 umrlo. Deljenjem dobijamo poražavajući nivo smrtnosti od 10,8%.
Ali da li je ovaj broj tačan i da li je relevantan bez dalje analize podataka? Veoma dobro poznajem statistiku i smatram da je OVAJ BROJ NETAČAN i Svetska Zdravstvena Organizacija je odgovorna za muljavu statističku interpretaciju koja je izazvala uznemirenost širom sveta. Sve odluke koje zvaničnici donose se oslanjaju na statističke podatke i ako ne dozvolimo stručnjacima da nam predstave punu slike, odluke mogu biti katastrofalne u domenu zdravstva i ekonomije.
POTVRĐENI slučajevi su oni koji su potvrđeni testiranjem osobe na virus. Zbog ograničenog broja testova zemlje pristupaju proveri ljudi sa simptomima na dva načina. Prvi je testiranje samo onih koji su ugroženi i čija klinička slika zahteva trenutnu hospitalizaciju. Drugi je široko testiranje gde se proveravaju svi sa simptomima kao i oni koji su bili u kontaktu sa njima. Tako je i Srbija do pre par dana testirala samo pacijente sa težom slikom i veliki deo naših sugrađana, koji imaju simptome i sede u izolaciji nisu testirani već im je samo odrađena standardna krvna slika. Polako prelazimo na široko testiranje kako testovi pristižu.
Naš kolega o kome sam pisao pre neki dan se oseća mnogo bolje. Juče nije imao temperaturu, kašalj se umirio a bolovi u mišićima su daleko manji. On je prošle nedelje pozvao dati telefonski broj putem koga je dobio instrukcije da se javi u dom zdravlja. Odmah su ga pregledali, uradili standardnu krvnu sliku, snimili pluća i veoma ljubazno poslali kući u izolaciju prepisavši mu antibiotike. On nije testiran na COVID-19, ne znamo da li ima korona virus i neće ga ni testirati sem ako mu se klinička slika ne pogorša. On je lično siguran da je zakačio virus jer nikada ranije nije imao grip sa tako jakim simptomima.
Kod nas je trenutno 659 POTVRĐENIH slučajeva. Od toga je 10 naših sugrađana podleglo virusu. To nam daje smrtnost od 1,5%, dakle dosta niži nivo od SZO proseka i čak 7 puta niži nego u Italiji. Ali naš kolega nije testiran i on se ne broji. Ako, na primer, uzmemo da takvih slučajeva kao on ima isto toliko koliko i POTVRĐENIH onda je smrtnost kod nas 0,7% što je već nivo za koji stručnjaci smatraju da je realan. Savetnici britanske vlade smatraju da će nivo smrtnosti kada se obavi široko testiranje biti između 0,5% i 1%.
Nemačka je, pored Južne Koreje, jedina zemlja koja primenjuje široko testiranje i trenutno radi oko 120.000 testova nedeljno sa planom da to podigne na 200.000 nedeljno. Do sada je testirano preko 250.000 ljudi tako da je smrtnost oko 0,7%. Moramo napomenuti da Nemačka ima duplo veći broj kreveta u intenzivnoj nezi po glavi stanovnika nego Italija, da Nemci kao i mi imaju par nedelja prednosti u odnosu na Italiju i da rapidno proizvode testove.
Prvi razlog za visok broj smrtnosti u italijana je mali broj testiranih. Pošto je korona prvo počela da se pomamno širi u severnoj Italiji čitav region je bio iznaneđen brzinom kojom su pacijenti popunjavali bolnice. Testova je bilo malo tako su korišćeni samo u teškim slučajevima. Danas kada je sistem zdravstva u kolapsu prioritet je spašavanje života a ne testiranje. Jedan od stručnjaka iz Italijanskog tima za borbu protiv epidemije smatra da je broj zaraženih verovatno između 250.000 i 500.000 u Italiji i da je jedini razlog velike razlike sa zvaničnim brojevima nemogućnost širokog testiranja u ovom momentu. Ako uzmemo da je realan broj zaraženih oko 350.000 italijana onda je smrtnost u toj državi oko 2,8% što je realnija procena. Ovo su kalkulacije koje SZO mora svakodnevno da radi na osnovu statističkih modela i time umiri globalno stanovništvo.
Prvi pacijent koji je imao simptome u Bergamu je četiri dana dolazio u lokalnu bolnicu i niko nije znao šta mu je. Vodili su ga od doktora do doktora dok na kraju neko nije posumnjao na virus koji je uveliko harao Wuhanom. Za to vreme on je inficirao nekoliko zdravstvenih radnika koji su zarazili veliki broj pacijenata u bolnici. Tu i leži suština nesreće koja je zadesila Italiju. Inkubacija virusa, dakle vreme dok zaraženi nosi virus a nema simptome traje danima tako je virus imao dosta vremena da zavlada bolnicom koja je sama postala žarište.
Drugi razlog visokog broja umrlih u Italiji je profil zaraženog. Najprostiji opis stanja je da su u toj zemlji zaraženi STARI I BOLESNI. Sledeća tabela koju sam preuzeo sa Buka sajta ilustruje starosnu strukturu umrlih. Iz date tabele je jasno da je preko 90% onih koji su podlegli virusu starosne dobi preko 70 godina.
Sledeća tabela nam pokazuje starosnu dob zaraženih u Italiji. Skoro 75% zaraženih su stariji od 51 godinu. Činjenica da je Italija jedna od najstarijih nacija na svetu doprinosi ovoj strukturi. Ali virus je preplavio bolnice i staračke domove i samim tim postao primarni razlog visokog broja zaraze starijih lica u ovoj zemlji. Ponavljam virus ubija STARE I BOLESNE. A taj profil najčešće nalazimo u bolnicama i staračkim domovima.
Srbija, kao i mnoge druge zemlje, su na primeru Italije izolovale lica starija od 65 godina koja kod nas nemaju pravo napuštanja domova. Gledajući statistiku to je prava i najbitnija mera. Tu spadaju i starački domovi u kojima su posebne mere zaštite. Druga mera je izolacija bolnica koje tretiraju korona virus u odnosu na ostale ustanove koje tretiraju sve ostale bolesnike. Zato je bolnica Dragiše Mišovića ispražnjena i konvertovana u bolnicu za koronu. Zato i gledamo uznemirujuće slike sa sajma. Bitno je odvojiti one sa lakšom kliničkom slikom od težih slučajeva jer zahtevaju drugačiji tretman. Smrtnost rapidno skače kada se virus proširi u opštim bolnicama jer udara po zdravstvenim radnicima, starim i bolesnima. Zato je ključno da ove mere ostanu na snazi dok se epidemija ne suzbije.
Struktura umrlih sa postojećim zdravstvenim problemima u Italiji je takođe bitna i o njoj sam govorio pre neki dan. Ali ponovićemo tu tabelu u kontekstu današnjeg teksta. Skoro 50% umrlih imalo je 3 ili više hroničnih bolesti. Najčešće su to srčani bolesnici, oboleli od kancera i dijabetičari. Oko 25% je imalo dve hronične bolesti kada su zaraženi koronom i oko 25% jednu. Samo 0,8% koje COVID-19 ubija su oni bez prethodnih postojećih hroničnih oboljenja.
Smrtnost je ono što nas zanima u ovoj pošasti koja je zatekla svet. O njoj se priča, zebe i raspravlja. Ljudi izbacuju cifre bez konteksta i analize i to je u ovoj situaciji opasno. Sve odluke se donose isključivo na osnovu statistike. Ova nauka je klizav alat koji ako se precizno ne primenjuje ume da nanese više štete nego koristi. Samo jasna, detaljna i svakodnevna statistička analiza može da bude podloga za ispravne odluke.
Moj savet građanima je da ne šire paniku razglabajući o procentima bez statističkog razumevanja istih. Sada nije vreme da se pravimo pametni. Znam da su ovakvi tekstovi ljudima koji nemaju afiniteta za matematiku mučni. Ali ako je ikada bilo razloga da se udubite u statistiku sad je momenat. Time samo možete da doprinesete dubljem razumevanju ove pandemije i time sebi ili nekome bližnjem spasite život.
Fejsbučenje 