Subota ujutro, sunčan dan kakav se samo može poželeti. Sada bi se spremali za celodnevnu akciju – sport, šetnja, babe i dede, prijatelji i da, taj neverovatni luksuz koji se zove ručak u kafani. Ali 13 dana vanrednog stanja poremetiše naše rutine koje tek sada učimo da poštujemo.
U svetu je zaraženo 598.032 ljudi a preminulo je od COVID-19 njih 27.371. Kod nas je od tog broja 528 zakačilo virus a 8 je podleglo.
Svet je dobrim delom stao sa životom na koji se velika većina uglavnom žalila. Šugav posao, šugava plata, šugav grad u kome živim, šugav prevoz, šugav ja. Brinuli smo sitne brige koje su sada samo bledo sećanje dok se napeto budimo pod stalnom pretnjom zaraze. Ankcioznost je trenutno stanje ljudskog duha koja se polako gnezdi među ljude. Tu racio slabi a primalno hvata bolji deo naših misli koje su sve manje kompleksne i fokusiraju se kao vrh strele – ko je kriv za ovu epidemiju?
U najboljim vremenima tražimo krivca za svoje nedaće. Ko mi je smanjio platu? Ko je podigao cenu struje? Ko je odgovoran za zagađenu okolinu? U moderno doba prst se obično uperi u jednog od političara. Taj ne radi svoj posao, ova je korumpirana, a onaj debeli samo peva i lupeta po svetu. Brzo dolazimo do konkretnog krivca, sudimo mu u sebi ili kolektivno i tako zadovoljavamo svoje niske strasti vraćajući sebe na stari put do sledećeg problema kada se ciklus ponavlja.
Koga da okrivimo za ovaj virus? Ko je taj jedan, taj koji nam nedostaje ovih dana da možemo da mu saspemo u lice ej brajko, za sve si ti kriv i sad ćemo da te razapnemo. Upravo strah i ankcioznost jasno govore da krivca još nismo našli iako je to jedini lek za virus u glavi.
Ono što se nazire i gde prst optužbe pokušava da se upre je čitava moderna politička klasa. Optužiti grupu umesto pojednica je mnogo teže a kako je istorija pokazala i daleko opasnije. Da li nacionalno, rasno, političko ili seksualno, upiranje prsta u grupu se obično završavalo brutalnim tretmanom iste. Dvadeseti vek je bio kulminacija ovog vekovnog načina razmišljanja koji je svoj krešendo doživeo u koncentracionim logorima.
Da li je sada moralno optužiti čitavu jednu klasu, dakle političare koji su se zatekli na položajima dok se mali nevidljivi neprijatelj spremao za globalnu ofanzivu? Razni članci i postovi po društvenim mrežama pompezno najavljuju da će svet nakon korone biti diktatura, ili da će diktatura nestati, da je ovaj sistem bolji ili onaj gori. Bez načina da upremo taj prst krivice jasno u nekoga sve su te priče uglavnom prazne jer je meta u pokretu.
Prvo što se primećuje je upiranje prsta među samom političkom klasom. Samo u par dana u nas smo videli da Karl Bilt optužuje Vučića kako dočekuje kineske avione a evropsku pomoć ni ne pominje. Ovaj mu juče za vreme konferencije za štampu hrabro odgovara. U isto vreme crnogorci nas panično optužuju da smo im ćapili 3 respiratora, tu svetu mašinu u doba korone. Svađalački naši odgovaraju da je to laž i nude te makine za dž i pokeraški dižu ulog za još dve. Jok ne treba veli hrabri Milutin Simović iz zemlje čiji građani dolaze u Beograd ne samo na lečenje nego i kad bebu pokušavaju da podrignu.
Da protrčimo svetom i vidimo kako je sa političkim svađama van Srbije i Balkana. U Brazilu svi urlaji na predsednika Bolsonara koji je virus do pre neki dan zvao fantazijom. Mere su šture tako da je mafija u favelama zavela policijski čas koji se strogo poštuje jer ignorisanjem možete da završite sa metkom u čelu.
Iran je veličine Nemačke po broju stanovnika. Ima 32 hiljade zaraženih u odnosu na nemačkih 50 hiljada ali i 2.378 mrtvih u odnosu na 351 umrlih nemaca. Većina u zemlji upire prst u represivni režim koji je godinama pod sankcijama dok mule optužuju Ameriku za katastrofalni bilans virusa. Svađe su glasne i učestale i narod sve manje haje da li će ih brutalni režim kazniti.
Japan i Južna Koreja, koji se ne mirišu ni u najboljim vremenima se svakodnevno džapaju. Japanski premijer Shinzo Abe, posle prvobitnog neozbiljnog pristupa uprkos bilizini Kine koja je tada bila žarište virusa brzopleto uvodi mere i zaustavlja sav protok ljudi iz Južne Koreje što ove iritira do bola. Optužuju ga da ukida vize iz nacionalističkih razloga, a da je COVID-19 samo izgovor. Čak je Svetska Zdravstven Organizacija ušla kao arbitar i izdala sapštenje da „Japan i Južna Koreja dobro obavljaju posao u suzbinanju epidemije.“ Ali dečica se nisu smirila i dalje se politički mlate prljavim izjavama iz dana u dan. Ulje na vatru dodaje i prošlogodišnji sukob kada je Japan uveo restrikcije na izvoz hemikalija potrebnih južnokorejcima u proizvodnji čipova. Sada je to daleko veći problem koji je COVID-19 kao moćno pojačalo odvrnuo do daske.
A šta je sa našom južnom pokrajinom i njihovom državom Kosovo? Posle furiozne aktivnosti raznih zapadnih i istočnih špijunčina, nervoze oko nadolazeće poplave optužnica za ‘herojsku borbu’ OVK, kao i tihog virusa koji će neobuzdan srušiti slab zdravstveni sistem Kosova vlada Albina Kurtija je prsla nakon manje od dva meseca haotične vladavine. Od prkosnog heroja do političkog magarca u rekordnom roku koga sada krive i što sunce ne sija. A on smušeno i tupo gleda u daljinu sećajući se sa setom dana kada je kao revolucionar prkosio zlim srbima.
A šta reći o Evropskoj ljubavi u doba korone? Italijanski građani skidaju EU zastave i kače Kineske i Ruske. Brexit lebdi iznad virusa kao simbol evropskog razdora iz najboljih vremena kojem čestice COVID-19 dođu kao ekseri na mrtvačkom sanduku. Predsednica Evropske Komisije Ursula von der Leyen jasno je uprla prst u evropske političare da su potcenili pandemiju. To je izjavila kao da je komesarka sa planete Kripton koja je sletela da evropljanima objasni njihove grehe. Von der gospodžo, pa koja je tvoja odgovornost u ovoj epizodi? Ne zna ni ona sama.
Mačo štreber Macron, kao i naš dramoser, objavljuju jalov rat biću bez svesti i namere. To je ono kad te lik iz kraja otkine od batina a ti onda sutra pričaš bajke i sebi i drugima. Dragi jalovi ratnici, objavite rat sami sebi i politikanstvu koga nam je pun kufer.
Razdor u Evropi je kulminirao u objavi von der gospodže 17. marta kada je ‘hrabro’ najavila da se granice unije zatvaraju. Ali ta odluka je pala nakon mnogih unilateralnih odluka država da zatvore svoje granice. Zato neki naši sugrađani i dalje džudže na ‘granici’ između Austrije i Mađarske. Pa kakva granica Juropo? Pa gde je sad priča o multikulturnoj zajednici vezanoj istim vrednostima slobodnog protoka ljudi i ideja? Da li je to samo kilavo klupko gde najmanji trzaj početka niti rapidno odmotava sve skrivene nereformisane probleme EU?
Profesor sa Cambridge-a i autor fenomenalne knjige ‘The European Union: A Citizen’s Guide.“ tužno izjavljuje da se sada „pokazuje da su političke obaveze država i lidera još uvek samo nacionalne, i da se čini veoma teško razmišljati o zajedničkom evropskom identitetu pod ovim uslovima.“ Profesore svaka ti je na žalost zlatna.
U jučerašnjem članku sam se dotakao Skandinavije i dijametralno drugačijem pristupu pandemiji šveđana i danaca. Danci se zaključali a švedi udri brigu na veselje. Optužbe pljušte na sve strane kako unutar skandinavskih zemalja tako i između država.
Velika Britanija je komična u ovoj nesreći. Obožavam izraz ‘buffoon’ na engleskom što mu dođe kreten ali zabavan. Čita se bafun, nekako klizi s jezika i tim izrazom možemo opisati Borisa Johnson-a, premijera raspadajuće Velike Britanije. Prvo je odlučno krenuo u pristup da pusti zarazu radi formiranja imumiteta krda. Nisu stigli do popodnevnog čaja a već se na pritisak banalne britanske žute i ostale štampe predomislio. I posle gomile pretparačkih izjava akcentom Eton bording škole (to je ono kad član engleske elite priča a svi se fokusiraju na akcenat a ne na fabulu) on kao pravi buffoon dobija COVID-19. Odmah zatim se javlja buffoon br. 2, ministar zdravlja Matt Hancock i on šeretski najavljuje da je pozitivan. I kao šlag na tortu čovek koji je zahtevao da se prvi među jednakim buffoon-ima testira, vođa tima u ratu protiv korone, dr. Chris Whitty, takođe najavljuje da se pridružio svojim kolegama u izolaciji. Njih ne optužujte, njima se smejte.
Šta reći o Italiji i njihovom apelu EU? Sistem, to jest manjak istog, za pomoć u vanrednim situacijama je zakazao. Na njihov apel od pre desetak dana javio se niko. Onda su kinezi, a ubrzo i rusi, iskoristili vapaj očajnika i teatralno krenuli da pomažu. To rade uz fanfare kao Vučić kad vadi srbe iz poplava. A italijani besni i okrivljuju, s pravom, ceo svet.
O Americi i njihovim svađama i političkim optužbama ne želim da trošim mnogo reči. I dalje oštro podeljeni na veoma liberalne i veoma konzervativne oni imaju dijametralno oprečne pristupe krizi. Dok se svađaju kako da podele 2.000 milijardi, najveći ekonomski paket u istoriji, prodaja oružja u već najnaoružanijoj zemlji se duplirala a građanima se krivci pričinjavaju svuda. Formula za lepotu poroka.
Kao što vidimo krivci su političari. Kao klasa pokazali su da umeju da uživaju u blagodetima nezarađenih beneficija ali da u momentu frke padaju kao kula od karata. Od poltrona Komunističke Partije Kine, koji radije hapse doktore nego da ih puste da blagovremeno rade, do zapadnih buffoon-a i njihove neodlučnosti da reaguju. Koji će nam oni klinac?
COVID-19 će promeniti svet. Ali, paz’ sad, ja vam ovde tvrdim, na bolje. Shvatamo da je politička klasa samo smetnja daljem progresu homo sapiensa. Lideri, liderčići, komesari i drugi šverceri političkih dogmi su samo nepotrebno trenje u mašineriji koju zovemo modaran život. Bez njih svi ćemo biti srećniji, zdraviji i bogatiji. Prepustimo medicinu doktorima, građevinu inžinjerima, škole prosvetnim radnicima, kulturu umetnicima a ekonomiju preduzetnicima. Prepustimo Bill Gates-u lidersku ulogu u borbi protiv virusa i skrajnimo političku Svetsku Zdravstvenu Organizaciju.
Nauk koji je već jasan je da nam ne trebaju ni Vučić, ni Tadić, ni Đinđić, ni Sloba, ni Tito. Sad nam samo treba naš mili, dragi, i prelepi dr. Kon. U ovoj situaciji on je jedini validni lider.