Donald Trump: „Potrebna mi je još jedna optužba da osiguram pobedu na izborima“.

Skandali su nekada bili omča oko vrata političara. Korupcija, seksualni ispadi i sudari sa pravnim sistemom su neretko završavali karijere onih koje društvo zbog tih ekscesa nije prihvatalo na liderskim pozicijama. Određene moralne norme su stavljale političke aktere u kalupe iz kojih se teško izlazilo.

A onda se svet promenio u poslednjih trideset godina. Politički skandali su prvo ušli u kategoriju PR menadžmenta i bili lako rešavani a skandal majstori ostajali na svojim mestima. Setimo se samo Bill Clinton-a i afere sa Monicom Lewinsky. Sada smo ušli u eru kada su skandali ne samo laki za rešavanje, nego sve češće i poželjni. Kralj novog modela je Donald Trump, čiji temelj političke karijere leži na konceptu kontinuiranog šokiranja političke baze.

Najnovije optužbe, kojih je sada 78 ukupno, su Trumpa stavile pred mogućnost dugogodišnje robije. Ovaj, nazovimo ga super-skandal, je samo očvrsnuo njegove glasače i stavio ga rame uz rame sa Biden-om po najnovijim istraživanjima. New York Times i Siena College su pre par dana objavili istraživanje gde su bivši i sadašnji predsednik rame uz rame sa 43% podrške. Ovo istraživanje ne smemo uzimati zdravo za gotovo jer dolaze iz levičarskog ugla demokratske stranke. Uskoro ćemo videti zašto je bitno ne verovati propagandi koja dolazi iz medija koji su jasno zakucani u političku ostrašćenost jedne političke ideologije.

Prospekt da će Trump voditi kampanju iz zatvora ne da ne utiče negativno na njegovu šansu da opet postane predsednik Amerike, već ima isključivo pozitivan uticaj. Naslov ovog članka je njegova objava na društvenoj mreži i pokazuje da su legalni skandali glavno oružje u predstojećoj borbi za prvu političku poziciju u SAD. Niko od republikanskih kandidata više nema šansu da bude oponent Biden-u. Kako DeSantis ili neko drugi iz redova republikanaca pokuša da prenese neku političku poruku, tako Trump i njegov tim pojačaju skandal-pojačalo. Poruka protivnika brzo nestane iz medija a dati političar mora da smišlja nešto novo.

Situacija je slična širom sveta. Skandali sve češće imaju pozitivan uticaj na karijeru političara koji zbog ovog trenda postaju sve beskrupulozniji. Samo se osvrnimo na našu, balkansku regiju, gde je jasno da što je političar odvratniji u pakovanju svojih skandala, često je i popularniji među svojom bazom. Dva naučnika su zagrebala ovu temu i došla do interesantnih zaključaka. Wioletta Dziuda i William G. Howell, sa Univerziteta u Čikagu, su postavili novu teoriju koja uzima maha među političkim naučnicima. Srž postulata je sledeći: što je veća polarizacija u društvu, politički skandali poprimaju pozitivniji uticaj na političku popularnost aktera.

Skandal u ovakvom okruženju postaje kapital a ne teret kao što glasači očekuju. Polarizovano društvo je svedok većeg broja skandala ali takođe i većeg broja lažnih opružbi. Nove tehnologije i slobodan pristup internetu i društvenim mrežama dovodi do lakšeg kompromitovanja političara. Dalja polarizacija medija, gde je skoro nemoguće naći izbalansirane, politički neostrašćene kuće samo dalje relativizuju skandale koji najčešće ne dobiju ni pravni, ni društveno-politički epilog. Medijsko pravilo je jasno: brani svoje po svaku cenu i optužuj oponente takođe po svaku cenu. Čak je i slavni New York Times postao glasilo demokratske stranke i ne drži se više nepisanog pravila da u svakom članku predstavi i suprotnu stranu argumenta. Zato je i krediblitet ovih novina u padu nakon više od sto godine čvrste reputacije. Pew Research centar je još 2012. godine obavio široku analizu koja je pokazala drastičan pad kredibiliteta nekada poštovanih medija. New York Times je pao na grane USAToday i drugih populističkih novina. Tačno 50% ispitanika ne veruje ovoj kući. Profesori Dzuida i Howell upravo tvrde da je do tabloidizacije dnevnih novina došlo zbog političke polarizacije od koje ni novinari nisu imuni.

Trump je savršen primer ove teorije: polarizuj društvo, preplavi ga skandalima, izazovi sumnju u istinitost optužbi i pridobi još pristalica. Sutra ujutro ponovi postupak. Sve je veća verovatnoća da će bivši predsednik Amerike kampanju voditi ili sa optuženičke klupe ili iz zatvora. To je u američkoj politici ne samo dozvoljeno, već se desilo 1920. godine. Eugene V. Debs, vođa minorne socialističke partije je služio kaznu od 10 godina robije zbog javnog protivljenja da se amerikanci šalju u Prvi svetski rat. On je iz zatvora vodio kampanju koja mu je donela 3% podrške. Danas je situacija na prvi pogled slična, ali ovog puta Trump ima velike šanse da pobedi. U tom slučaju ima pravo na predsednički pardon, tako da je jasno zašto vreme polarizacije američkog društva tek dolazi.

Akademski rad sa univerziteta u Čikagu ilustruje da lošeg ponašanja među političarima nema ni više ni manje nego u prošlosti. Ali fabrikacija skandala je u stalnom porastu tako da je sve teže razlučiti na koje skandale glasači moraju da obrate pažnju. Vremenom oguglavaju na pojavu skandala što političkim akterima daje dodatni motiv za dalju fabrikaciju skandala.

Ovaj trend ne doprinosi demokratskim odnosima u društvu. Sa druge strane, slobode koje demokratija garantuje obezbeđuju prava svim političkim igračima da se nesmetano kačkaju u skandaloznom blatu. Ovaj začarani krug je pretnja samoj ideji liberalizma i moramo se upitati da li je reprezentativna demokratija jedino demokratsko rešenje. Ako jeste, budućnost sve više liči na Pekinški konsenzus.