Niger: Uranijumska Demokratija

Vojni udar u siromašnoj afričkoj zemlji Niger šokirao je demokratski svet. Zapadnoafrička zemlja, opasana drugim siromašnim i nestabilnim državama, je uhapsila predsednika Mohameda Bazouma i nekoliko ministara. Lider vojne pobune Amadou Abdrmane se pojavio na nacionalnoj televiziji i saopštio da Ustav i ostale demokratske institucije nisu više na snazi.

Francuska, kao bivša kolonijalna sila, vedri i oblači ovom zemljom kao i regionom. Uz Niger – Mali, Čad i Burkina Faso su godinama bile pod francuskom kolonijalnom upravom. Eksploatacija resursa i ljudi je u Nigeru trajala sve do 1960. godine, i često je bila brutalna. Od 1890. godine francuska vojna uprava je terorisala narod u regionu dok 1922. godine postavlja civilnu kolonijalnu upravu. Tokom Drugog svetskog rata, kolonijalisti ostaju verni Vichy izdajnicima u Parizu i tako se i ponašaju. Tek nakon Alžirskog rata Niger 1960. godine stiče nezavisnost ali se oslobađa samo delimično francuskog malignog uticaja.

Francuski zločini protiv čovečnosti u ovom regionu su dobro dokumentovani. Autoput koji deli Niger od Nigerije na jugu je ruta kojom se desio genocid od strane vojne francuske uprave krajem devetnaestog veka. Kolonijalna biblioteka u Aix-en-Provence sadrži na stotine izveštaja iz tog perioda: „Neprijatelj je držao položaj uprkos ubitačnom napadu. Malo selo od 600 ljudi. Napad nas je koštao 2 poginula i 14 ranjenih. Svi seljani pobijeni, selo zapaljeno.“ Selo Koran Kalgo je bilo pozornica po kojem se ova invazija i zove. Bilo je među mnogim zbrisanim sa lica zemlje.

Tek 2020. godine BBC objavljuje dokumentarac ‘Afrička Apokalipsa’ koji ilustruje ovaj pakleni period u istoriji regije. Niger, kao jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, nema institucije koje bi uspešno proučavale svoju kolonijalnu istoriju. Francuska se trudi da ovu istoriju sakrije od sveta koji se budi. Čak kada je predsednik Makron 2017. godine priznao kolonijalne zločine protiv čovečnosti u Nigeru morao je da ustukne pred ruljom postkolonijalnih naslednika. Jedini veći nesoji od samih kolonijalista su njihovi naslednici koji imaju basnoslovne ekonomske interese u ovoj zemlji. Preko 15% svog uranijuma koji Francuska troši u svojim nuklearkama dolazi iz ove zemlje. Za ovaj dragoceni proizvod Niger dobija samo mrvice sa postkolonijalnog stola.

Juče su pučisti objavili suspenziju prodaje uranijuma i zlata francuzima. Pitanje je koliko će dugo ostati na vlasti jer se po obaveštajnim krugovima već šuška da Francuska i SAD spremaju napad na Niger. Francuska vlada poriče ovaj plan ali je skup afričkih zemalja saopštio da očekuje povrat demokratski izabrane vlade ili može da usledi vojni obračun.

Dokumentarac, koji prati Femi Nylander-a, britanca nigerijskog porekla je bitno pogledati. U njemu se tvrdi da je polovina populacije ubijena tokom brutalne kampanje pre više od sto godina. Paul Voulet, francuski oficir koji je bio vođa ove ekspedicije, je tipični kolonilajni masovni ubica. Odrastao kao privilegovan, pohađao najbolje škole tog vremena, Homo sapiense u Africi nije smatrao ljudima. Gledao je na njih kao na egzotične životinje koje je neophodno pobiti.

Interesantno je da je prvi pučistima čestitao kontraverzni wagnerovac Prigožin. Ponudio je svoje plaćeničke usluge vojnoj hunti. Širom zemlje protesti se šire ali uglavnom onih koji podržavaju vojne lidere. U glavnom gradu Niamey-u u nedelju je napadnuta francuska ambasada dok su se viorile ruske zastave. Jasno je da se interesi belog čoveka i ovde lome preko grbače lokalnog, veoma siromašnog stanovništva. Stanovnika ima oko 24 miliona, i dve petine živi u ekstremnom siromaštvu sa manje od $2 dnevno po osobi.

Predsednik Bazoum je došao na vlast putem prvih demokratskih izbora u zemlji od nezavisnosti. Od početka je bio target al-Qaeda-e i drugih ekstremnih islamista. Situacija je bila napeta dok je anti-francuski sentiment podgrevan sa svih strana, ali najviše od strane lokalnog stanovništva i ruske službe. Model je jesan: kao u Maliju i Burkini Faso, izbaci sve francuze, preuzmi državu i pozovi Wagner grupu za vojnu pomoć.

Evropa i Francuska zavise od uranijuma iz ove zemlje. Francuzi preko 15% uvoze iz Nigera a još jednu trećinu iz Rusije. U situaciji kada je Zapad u proksi ratu sa rusima u Ukrajini, jasno je zašto ruske službe podržavaju izbacivanje Francuske iz svih njenih bivših kolonija. Čitava Evropa zavisi od Nigerskog uranijuma sa preko 20% dok nesmetano uvozi rusko nuklearno gorivo. Ovo je pored hrane i energenata još jedna ruska poluga kojom pritiskaju globalnu inflaciju. Na taj način zapadna podrška ratom zapaljenoj Ukrajini opada među glasačima.

Dok su sve oči uprte u Ukrajinu, jer tamo ginu beli ljudi, po raznim delovima sveta se otvaraju nova žarišta. Trenutno ih je oko 32 ali teško da ćete čitati o drugim ratnim podnebljima u propagandnim medijima. Zašto? Pa zato što ima je rasizam i danas fundamentalna vrednost.