A u Aprilu…Depra

Aprilski izbori se približavaju kao mačka mišu, naizgled lagano, šunjajući, da bi u poslednjem trenutku eksplozivnom akcijom miš bio iz’eden. Ako se pitaš ko je mačka a ko miš, onda idi i igraj hrkljuš.

Miš, da bi imao šansu bar da bude pečeno prase, mora da se ukoloni i ujedini. Jedino tako može da se okrnji sadašnja vlast glavnog mačora na Balkanu. Jedan čovek u jednoj koloni koji bi bio protivteža najvećoj političkoj organizaciji na Balkanu koja uveliko radi na kampanji. Idu od vrata do vrata i ubeđuju u svoju političku priču. Još sam u SAD naučio da je direktan kontakt sa glasačima sveti gral svake političke kampanje. Sve ostale akcije blede po efektnosti.

Odabir generala Ponoša je u najbolju ruku potez očajnika. Moram da vam otkrijem jednu veliku tajnu: srbi mrze NATO. Kome je potrebno objašnjenje zašto, ponavljam, idi igraj hrkljuš. Đeneral je simbol dotične alijanse u ovoj zemlji, a protiv alijanse je sitnih 89% građana, prema istraživanju agencije Ninamedia, u okviru projekta Atlanskog saveta Srbije „Evroatlanske integracije u očima srpskih medija“ iz 2019. godine. Masa ga tako percipira, a u politici postaji samo percepcija; sve istine, pravde i druge humanističke poštapalice u politici služe isključivo za brisanje podbradka od ja’njetine.

Ideja da će on postići bolji rezultat od Saše Jankovića je ravna ideji da hrkljuš postane olimpijski sport. Janković je bio ličnost koga je širok spektar glasača poštovao i poznavao i bio upoznat sa njegovim radom pre kandidature. Percepcija Ponoša je daleko od toga. Tako da su snovi o drugom krugu prazni kao gasna skladišta Evrope. I profa Zec i advokat Prelević imaju bolji rejting od đenerala, što me i ne čudi, jer je valjda srbodiji dosta vojvoda i đenerala.

Ponoš ode od Vuka Jeremića, koga narod voli ko kišu u junu, da bi ga onda Đilas, koga vole ko kišu u julu, gurnuo napred uz Vukovu podršku. Što kaže Marko Vidojković pre par dana, mora da su bivšem predsedniku Ujedinjenih Nacija radili indijansku vatru, a on onako nežne konstitucije zaviče: „OK, ajde bre naravno da može, baš sam i ja mislio da kandidujem nekog ko se išetao iz moje stranke.“

Sad da vidimo Beograd. Opozicija ode do Koštunice i reče daj nekog kao ti, ali za Begiš, onako sve da bude fin, profesoran, ustavan, tih, moralan i sve onako kako valja. Uđe umišljen gospodin u svoju spavaću sobu, čuje se neko frktanje kad eto ga sa jednim starim olinjalim mačorom. Dok ga je pakovao u korpu za ljubimce, zbunjena opozicija veli ali Vojo šta je to, nama treba tako nešto, ali ipak mora da bude Homo sapiens. Tako dođosmo do Vladete Jankovića.

Napaljeni rezultatima referenduma koji smo razumeli nas dvoje – ja i ona baba sera u Kalenić kafani, opozicija na fejsu već slavi beogradsku pobedu. Ni taj potez velikog mačora nisu skontali. Referendum je SNS-u značio koliko sto evrića Aci Lukasu. Pobeda je učinila još jedan korak ka Evropskoj Uniji, toj famoznoj oazi raspada, a dok bi poraz lako objasnili Tanji Fajront: pa vidite kakvim mi ludacima vladamo. Glumatanje Vlade Đukanovića (ne mene) kako su eto u mogućnosti da unutar SNS glasaju slobodno, preko 30% NE glasova je došlo od njihovih birača. Glavni cilj: kreirati utisak u beogradskim opštinama kako opozicija ima prednost. Kako su došli rezultati veverice su se rastrčale po društvenim mrežama već slaveći izbornu pobedu, smatrajući referendum lakmus testom. Percepcija uspeha će dodatno ulenjiti već lenju opoziciju tako da će im ovaj April u Beogradu doneti ono što je davno doneo Zdravku Čoliću – depru.

Ali depra je srpski nacionalni sport. Mi je volimo, gajimo i ne smatramo je bolešću, čak naprotiv. Ona je tu da nas ušuška u topli krevet, opravda svaki neuspeh, i oćera taj osećaj griže savesti koji stalno lebdi iznad nas zasto što smo lenji. Jer ovde je depra uzvišeno stanje duha dok je depresija ipak mentalna bolest.

Na kraju će pored depre ostati kukanje o nefer uslovima i izbornoj krađi. I tu će biti razloga za gutanje pilulica, jer je Evropa već opoziciji objasnila da je bojkot besmislen ako ikada misle da priđu srpkom tronu.  Predlažem da u sportskom centru Vračar naprave teren za hrkljuš. Čisto da im prođe vreme do 2026. godine.