Dritan – Politika Mogućeg Jednog Đenke

Od prošlih izbora Dritan Abazović se izdvojio kao novi dašak političkog vetra na Balkanu. Mlad, moderan i obrazovan, uz to i član albanske manjine Crne Gore, uspeo je da sedne i sa primorskim hipsterima i sa srpskim popovima. Odlično je razumeo amfilohijevski momenat u toj mini državi koja se zajedno drži uz pomoć srpsko-ruskog štapa i NATO kanapa. Sagledao je šta je moguće i to izcedio za sebe i svoju političku grupicu uz veliko političko umeće. 

Bizmarku se pripisuju reči da je „politika umetnost mogućeg.“ Sagledaš situaciju, vidiš šta je moguće odraditi u datom političkom momentu, i uradiš baš to, ništa više ali ni pedalj manje. Realpolitik je modernu interesnu politiku utkala u geopolitičku današnjicu gde se svi akteri, manje ili više, drže ovih principa. Dritan Abazović je srušio vladu Crne Gore i stvorio krizu gde su sve oči uprte u njega, iako je na avgustovskim izborima osvojio tankih 5.53%, što i jeste realna slika koliko stanovnika Crne Gore uvažava vrednosti politike koju predstavlja.

Sada kada je izveo manevar, uz jasnu podršku Zapada, polako se budi u situaciji gde je većinsko stanovništvo, crnogorsko i srpsko, okrenuto protiv njega, svako iz svojih interesa. Crnogorci, koji velikim delom podržavaju Mila i glasaju za DPS, ga gledaju kao moguću slamku spasa koja bi oživela političkog Frankenštajna koga su prerano sahranali avgusta 2020. godine. Ako napravi vladu sa njima, kako god ih našminka, učiniće političko samoubistvo jer je Frankenštajn ipak toliko politički ružan da zapadni mentori drže zapušen nos dok ga podržavaju. Iz tog kola neće izaći.

Sa druge strane je Demokratski Front koji je mislio da je pobedio, ali u amfilohijevskom svetu svaka pobeda mora biti okađena a njih je izgleda kadilo omašilo. Zdušno minirajući doskorašnju vladu na svakom koraku jer nisu dobili postavljenja, sada se češu jer su i sami pomogli da se Frankenštajn izvuče iz groba.

Treća grupacija su manjine koje se po balkanskoj tradiciji kurvaju i cvile kako su potlačeni dok greju svoje manjinske guzice po foteljama. Samo je bitno biti iz manjinskog naroda, često bez kvalifikacija za poslove na koje postavljaju svoju familiju i drugove, bez trunke odgovornosti prema zajednici. Zato se Dritan izdvojio, jer je kao albanac uspeo sa sebe da skine odoru potlačenog. Kao Đenka, uzdigao se iznad malograđanštine i krenuo da snima novi crnogorski film.

Sada, kao u filmu ‘Maratonci Trče Počasni Krug’, familija Bilija Pitona u obliku DF-a stoji čvrsto suprostavljena crnogorskim Topalovićima. Tenzija je veća nego za vreme izbora jer pokradeni sanduci ne mogu da se prebroje. Pravoslavci su se u ovoj maloj zemlji podelili tačno po sredini, nesposobni da sagledaju svoje zajedničko poreklo, tako da im neka vrsta obračuna predstoji, baš kao u filmu.

Prema kredibilnim izvorima Crna Gora je jedna od glavnih evropskih tačaka za ulaz kokaina. Ova droga je postala stimulans izbora za staro i mlado. Šmrču biznismeni, pevaljke, profesori, babe, dede, domaćice, kerovi i mačke. Prema mojim izvorima u SAD u CG mesečno uđe blizu 4 tone belog praha. Tržišna vrednost je oko 300 miliona evra. Ta procena je konzervativna jer je prisutnost balkanaca u Južnoj Americi veća nego ikad. Sigurno nisu deo studentske razmene.

Ovaj problem je daleko veći nego što je bilo ko od aktera u CG spreman da prizna, sa izuzetkom Nebojše Medojevića koji godinama tvrdi da će ovaj biznis uništiti državu. Iako se linije vredno vuku širom Evrope, jedino je u CG vrednost tog posla dosegla nivo BDP-a. Na svom vrhuncu Pablo Escobar je bio veći od ekonomija 86 zemalja, toliki se profit slivao u njegove ruke. Ako gledamo broj stanovnika po gramu kokaina, crnogorski bosovi su moćniji.

Dritan Abazović je naivno mislio da će se brzo obračunati sa moćnom hobotnicom koja mu je odmah ponudila 20 miliona evra da postane Đenka. Do danas nije rekao ko mu je nudio novac jer ako zucne, biće: „ala ga je opravio, svaka mu čast.“  Nezavisnost Crne Gore je finansirana švercom cigareta, na koji je Zapad okretao glavu jer im je Milošević bio neprijatelj br.1. Zapad je poslednjih decenija slab na kintu, i traži od svojih štićenika da sami organizuju finansiranje njihovih državotvornih egzibicija. Naučeni na laku lovu, ekipa se samo prešaltovala na daleko profitabilniji kokain.

I tako je Dritan postao Đenka, pokušavajući da balansira između Topalovića i Pitonovih. Zaboravlja da je politiku mogućeg osmislio racionalni nemac, a ne balkanski mistik. Iako će kratkoročno omlatiti Kristinu, to će se vratiti kao politički bumerang na sledećim izborima. Jedina vajda je što je počeo demokratske procese u Crnoj Gori, ali mora da zapamti da nije sam to izneo na svojim plećima. Ima jedan pokojnik koji mudro gladi svoju bradu dok odozgo promatra crnogorski krš. Tužno je, ali istinito da je baš on najzaslužniji za demokratizaciju Crne Gore, a Đenka, Topalovići i Pitonovi su samo likovi u njegovom filmu.

P.S. ako me pitate ko je Krivokapić u ovom filmu, jedino mogu da mu dam ulogu onog raštimovanog klavira po kome Kristina uporno mlati.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: