Kritička Teorija Rase – Ili Kako će Teorija Slomiti Leđa Amerike

Rasizam je u SAD ono što su nacionalizmi na Balkanu – otrovna društvena pojava koja u drugima vidi neprijatelje. Spolja se čini da je Amerika daleko napredovala u rasnim odnosima i da je društvo tolerantnije nego u predhodnim decenijama. Pozicija crnaca i drugih rasa je daleko od stereotipa o obespravljenim masama koje trpe kako političku tako i fizičku torturu. Ali pobornici Kritičke Teorije Rase – Critical Race Theory, CRT u daljem tekstu, smatraju da je rasizam duboko institucionalizovan u SAD i da ga je skoro nemoguće iskoreniti.

Osnovna teza CRT je da se američka istorija i institucije moraju gledati kroz prizmu rase i rasizma. Pobornici ukazuju na to da su koreni duboki i sežu među same osnivače najstarije demokratije na svetu. George Washington, Thomas Jefferson i James Madison su bili robovlasnici sa velikim brojem ljudi u vlasništvu. Oni koji su učestvovali u stvaranju najliberalnijeg političkog proglasa u novijoj istoriji su u isto vreme bili brutalni i primitivni isključivanjem crnaca iz svih društvenih tokova. Bez moralnog ustezanja bili su vlasnici ljudi.

CRT se često svodi na sistemski rasizam, gde su društveni pokazatelji jasni i evo dva primera. Prosečna bela porodica je čak sedam puta imućnija od prosečne crne porodice. Ova statistika proizilazi iz decenija duge tradicije segregacije gde je crncima bilo teže da kupe nekretninu i tako stvore imetak. Banke su decenijama rasnom diskriminacijom ređe odobravale kredite crncima. Tako se i stvorio ovaj neverovatan jaz.

Drugi primer je broj zatvorenika u američkim zatvorima. Naime crnaca ima skoro 5 puta više u zatvorima po glavi stanovnika nego belaca. Ironično je da je ova brojka u stvari uspeh jer je u prošlosti zatvorenih crnaca bilo do deset puta više nego belaca.

Slika ilustruje ‘napredak’ u broju zatvorenika po rasnoj osnovi. Belci čine 57% dok crnci čine 14% populacije SAD.

Iz ove dve brutalne brojke jasno je da je čitav pravni i ekonomski sistem okrenut protiv crnaca. CRT tvrdi da su i koraci koji su učinjeni zarad slobode crnaca uvek načinjeni u momentima kada su se poklapali sa interesima bele većine. Jedan od prvih tekstova koji danas spadaju pod osnovnom literaturom CRT je “Brown v. Board of Education and the Interest-Convergence Dilemma,” koji je profesor sa Harvarda Derrick Bell napisao jos 1980. godine. Samo oslobađanje crnaca iz ropskih okova dolazi u vreme velike krize u SAD koja preti da državu podeli na dva dela. Bell navodi da je sever tada iskoristio oslobađanje crnaca da bi sačuvao zemlju i uništio zagovornike Konfederacije. Kao potvrdu svoje teorije navodi da država nije učinila ništa da bi sve te ljude integrisla u društvo. Mnogi bivši robovi nisu mogli da nađu zaposlenje godinama nakom liberalizacije. Nepismeni i ubogi, oni stvaraju klasu ljudi koji su ‘višak’ u novom američkom društvu i sa tim ljudima Amerika ne zna šta će do dana današnjeg.

Sledeći primer koji profesor navodi je segregacija. Crnci i belci i nakon građanskog rata ostaju društveno podeljeni – ne jedu i istim restoranima, ne spavaju u istim hotelima i ne idu u iste škole. Profesor navodi da je odluka Ustavnog Suda iz 1954. da zabrani segregaciju u školama došla kao odgovor pretnjama koje je nametao Sovjetski Savez. Rusi su konstantno publikovali položaj crnaca u SAD – linčovanja i silovanja su bili način da se pokaže da je američka sloboda tu da u njoj uživaju samo belci, dok su crnci osuđeni na položaj sličan onom kada su bili roblje. Pod ovom pretnjom i aktivnim sovjetskim agitovanjem da se crnci pobune Vrhovni Sud je tankom većinom ukinuo segregaciju.

Iako je Vrhovni Sud još 1954. godine doneo odluku, svet pamti slike šestogodišnje Ruby Bridges koja pod zaštitom FBI ulazi u belačku školu dok je desetine divljih protestanata agresivno vređaju. To se dešava 1960. godine i još je jedan primer da se promene u rasnim odnosima dešavaju brzinom puža. Intervju koji je dala pre nekoliko godina opisuje prvu godinu kada je svaki dan četvorica agenata ispraćaju do učionice. U svesti joj se urezala jedna gospođa koja je danima čekala pred školom sa crnom lutkicom u malenom kovčegu.

Iako je teško zamisliti ovakvu vrstu ljudi, rasnim problemima amerike sam svedočio 90tih godina kada sam studirao na DePauw univerzitetu u Indiani. Duboko konzervativna belačka sredina je sa mukom primala crne studente koji su uglavnom dobijali stipendije putem programa Affirmative Action. Rezultati CRT istaživanja su jasno pokazali sa su rasistički elementi američkog društva sistemski i da samo sistemski mogu biti rešeni. Ovaj program je obezbeđivao prijem studenata crnaca i hispanika na predominantno bele fakultete.

Svi su se uglavnom držali svojih rasnih grupa. Bilo je malo mešanja među studentima i osećala se mučna nelagodnost pri svakoj interakciji. Kao mlad nisam razumeo dubinu problema i to mi je i pomoglo da otvoreno i bez predrasuda budem deo i jedne i druge grupe. Tek tada sam shvatio šta znači biti crnac u SAD. Konstanto posmatrani u prodavnici da li će nešto ukrasti. Zaustavljanje u saobraćaju od strane policije bez ikakvog razloga. Dovikivanje uvreda na ulici i drugi načini diskriminacije ti daju osećaj da živiš u paklu a ne među ljudima.

Kako mi je jedna drugarica objasnila najgore je u SAD biti majka crnog tinejdžera. Sa svakim njegovim izlaskom iz kuće strepiš da li će ga napasti: policija, belci iz komšiluka, bande iz komšiluka ili lokalni prodavac kome se učini da će klinac nešto da marne.

Iako je Donald Trump zabranio pominjanje CRT u okviru federalnih programa rasne edukacije, ova teorija svakim danom dobija na značaju. Svaki naučni rad koji statistički pokazuje diskriminaciju je još jedna kap koja puni gorku čašu međurasnih odnosa u zemlji koja sebe nekritički postavlja na moralni globalni pijedestal. Dok popuju čitavom svetu o pravima manjina SAD i dalje na najgori mogući način uništavaju generacije svojih crnih građana. Teško je naći pozitivne aspekte sovjetske vladavine, ali glasna kritika američkog rasizma je bila jedna od tih. Neophodno je da više država i institucija pravi pritisak na američke političare da ubrzaju reforme koje će ugušiti sistemski rasizam.

Ubistvo George Floyd-a prošle godine je pokrenulo novu lavinu crnačkog aktivizma. Osam minuta je savladanog čoveka kolenom davio beli policajac i posle bez trunke savesti tvrdio da je časno radio svoj posao. Da je Floyd bio belac verovatno bi bio spakovan na zadnje sedište policijskog automobila i sproveden u stanicu. Ovako je, usled napetih rasnih odnosa, jedan belac našao za shodno da ‘savesno’ davi drugo ljudsko biće.

Zato su istraživanja bitna. Pored svih anegdotalnih primera ipak je nauka jedina koja sistemski može da ukaže na ukorenjene društvene probleme. CRT je zato od izuzetnog značaja jer po mom mišljenju može da spase ne samo američku dušu već i samu državu. Već godinama se u SAD, prvo stidljivo a sada već glasno u mejnstrim medijima, pojavljuju glasovi o podeli države. Trenutna društvena kriza je ogolila skoro nepodnošljive podele između američkih liberalnih i konzervativnih snaga. Ta podela ide tačno linijom rasnih predrasuda.

Pew Research Center je pre par nedelja objavio istraživanje 17 zemalja koje pokazuje da su amerikanci politički daleko najpodeljeniji narod. Danas preko 70% amerikanaca smatra da između glavnih partija postoje razlike ‘veoma jakog konflikta’, više nego ikada u prošlosti. Američka kriza je ušla u novu alarmantnu fazu jer istraživanja sa univerziteta u Virdžiniji pokazuju da 41% glasača predsednika Biden-a podržava ideju podele zemlje na crvenu, to jest konzervativnu, i plavu, liberalnu zemlju. Kod Trump-ovih glasača taj broj ide na 52%.

Kriza je jasno narušila američku moć širom sveta, kako meku tako i vojnu. Sve jača prisutnost Kine i Rusije u međunardnim odnosima je srušila unipolarni svet koji je nastao raspadom Sovjetskog Saveza. Događaji vezani za BiH gde je SAD ustuknula pred Rusijom i Kinom samo su jedan u nizu koji najavljuju veoma drugačiji svet od onoga koji smo živeli poslednjih trideset godina. Da li će biti bolji ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno, američki crnci više nikada neće biti ućutkani, taman se Amerika raspala.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: