Kad Zaurlaju Evropski Rasisti

U petak su balkanski mediji pucali po šavovima preterujući u pretnjama određenih evropskih zvaničnika da će Srbiji ukinuti bezvizni režim zbog migranata koji nadiru u Evropu. Dok su evropski rasisti škrgutali svojim ksenofobičnim zubima naši mediji su sličnim primitivizmom primali vest: umesto da uglas ispljuju divlje evropske potomke fašističkih falangi, bedno su cvileli o ‘opasnosti ukidanja bezviznog sistema.’ Izgleda da je srpskoj eliti ispijanje proseka u Veneciji bitnije od principijelnog anti-rasizma.  I Musolini je imao slične prioritete.

Kada obrazovani srbin, hrvat ili albanac dođe da rmbači kao kelner ili šofer, to je prihvatljivo onima koji baštine ‘evropske vrednosti’, ali kada tamnoputi indijac nekako stigne pred Bečku Operu, onda napirlitane babe stežu svoje tašne bliže svojim oklembešenim grudima. Jer eto ga lopov i Zigeuner, tako da pohitajte i zaključajte svoje plavokose ćeri. Neko bi pomislio da takvu političku poruku treba slati najtajnijim diplomatskim depešama kako bi se bar donekle sakrila prljava rasistička kampanja. Ali ne, oni koji se bore kojim zamenicama će oslovljavati svoje razmažene i zbunjene tinejdžere, i dalje misle da im je boja kože proviđenje zaveštano od plavookog Isusa.

Najglasniji su bili nemački liberali, a njihov redovni dušebrižnik Konstantin Kuhle je uspeo da izbljuje: „Vlada Srbije izaziva ljudsku patnju i destabilizuje Evropu.“ Umesto da ga svi napadnu verbalno kao običnog smrdljivog rasistu srpsko javno mnjenje se utrkuje ko će više da se popiša po indijcima koji dolaze u Srbiju bez viza. Zašto? Pa zato što prosečno srblje baštini sličnu tolerantnost kao i oni koji su dva puta pokušali zvanično da ih zatru. To je srž ‘evropskih vrednosti’.

Dok im ekonomije pucaju iz meseca u mesec putem čudne kombinacije visoke zaposlenosti i podivljale inflacije, širom Evrope je jasno da im nedostaje radne snage. Nedostaju građevinci, kuvari kao i lekari. Kada inflacija divlja, centralne banke dižu kamatne stope, investicije staju i nezaposlenost raste. Tim putem ekonomija se ‘hladi’ jer potražnja jenjava a samim tim i cene. Niska nezaposlenost usled demografskog sunovrata ne dozvoljava hlađenje u Evropi tako da cenovni pritisci ne prestaju i ulazi se inflatornu spiralu koja razara vrednost novca u čitavoj ekonomiji. Tim putem svi siromaše usled opadajućeg životnog standarda. Od ključnog je značaja da evropske zemlje prime što više migranata kako bi se ovaj balans povratio. Ali ni lični interesi nisu dovoljni da se stane na put starom evropskom osećaju superiornosti koji teroriše svet vekovima.

Poznato je našim ljudima kako je biti balkanac u Evropi: jugo je odavno pejorativan termin koji služi za ‘spuštanje’ naših ljudi. A zamislite kako je biti senegalac ili indijac kada političari, koje evropa apsurdno smatra liberalnim, otvoreno pribegaju govoru mržnje. Pošast koja je svet zavila u crno od engleske okupacije progresivne Indije u 18 veku je sve otvorenije prisutna među evropskim elitama. Sada se i sistemski ugrađuje u politički proces putem Evropskog Parlamenta koji nema pristojnost da sankcioniše one koji kontinent guraju u tridesete godine prošlog veka. I u nacističkoj Nemačkoj su baš te liberalne elite, koje su uveče šmrkale po kabareima, izjutra uvodile ‘civilizivane’ rasističke zakone.

Kako se ekonomske neprilike u Evropi budu akumulirale, ksenofobija će sve dublje ulaziti u pore evropskog društva. Upravo će taj trend dotući Evropsku Uniju čiji je jedini spas da sada primi nekoliko miliona izbeglica. Šansa da se to desi je minimalna baš zbog neizlečenog kompleksa više vrednosti kojom prosečan evropljanin vekovima davi i sebe i planetu. Matrica mržnje se ponovo oslikava a pun koloritet će dobiti kada evropsko blagostanje pređe u ekonomsko blagosranje. Tada će ceo svet ponovo biti kriv i kako jevreji ovog puta ne postoje na tlu Evrope (hmm, pitam se zašto), situacija će biti još prostija: novi ‘neprijatelj’ se još lakše prepoznaje. Zgodno je sabijen u pariska i berlinska geta, tako da će i logistika biti zgodnija.

Rasizam je fundamentalni globalni problem na čijem čelu neprikosnoveno stoje belci. Društvena šteta od ovog zla je jasna, ali je ekonomska dobro zamaskirana unutar akademskih krugova. Kada je američka profesorka ekonomije Dana Peterson izračunala da je ekonomska šteta od rasizma u samo poslednje dve decenije u SAD oko $16.000 milijardi, mnoge obrvice su poskočile. Žena, i to crnkinja a ekonomista. Pa to zvanje je bogom dato samo belom, sredovečnom, dosadnom arhetipu. Ali akademski radovi se na sreću mere nekim drugim aršinima, pa je njen rad objavljen u martu ove godine postao globalni hit. Drugi slavni ekonomista, Jeffrey Sachs, pri radu za UN traži $175 milijardi godišnje sledećih 20 godina kako bi se siromaštvo istrebilo. Matematika štete koju rasizam nosi je jasna: bez mržnje svet je ne samo moralniji, nego i znatno bogatiji.

Jedan indijski prijatelj mi je davno rekao: „Znaš šta je najveća tragedija rasizma? To što je beli čovek ubedio pola nas da je ovo najbolji od svih mogućih svetova.“ Te reči mi uvek odzvanjaju glavom kad neko krene da mi baljezga o ‘evropskim vrednostima’. Za neke je to Luvr i chablis, ali za većinu sveta to je tradicionalni kolonijalizam i moderni neokolonijalizam. U poslednih deset godina nauka je počela da kvantifikuje ovo zlo i rezultati su daleko gori od svih pretpostavki. Ali glasovi su i dalje tanki naspram vekovne mašinerije koja uvek ima svoje ‘ali’.

Jedini poganiji aspekt ovog otvorenog zla je da naši političari i mediji glasno ćute. Od elite zemlje koja rome zvanično broji do pet puta manje i ne može se ništa drugo očekivati sem poltronskog čekićanja u čekaonici Evropske Unije – zajednice u raspadu. I ako uvedete vize indijcima samo ćete jasno stati u kolonu sa onima čiji su dedovi posećivali Balkan isključivo marširajuću u kolonama. Evropski Parlament je otvoreni propagator rasnih pobuda jer bez dlake na jeziku preti onima koji bez prepreka puštaju ljude tamne puti da slete. Vi gospodo hrlite tamo, a ja ću samo sa maskom na glavi jer naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru i plašiti gospodu.