Аутор: Vladimir Djukanovic

Korona je pre nešto više od mesec dana zaustavila privredu širom sveta. Brzina kojom su određene industrije stale je demonstracija koliko je globalni ekonomski sistem osetljiv. Aktivnosti su zamrle pa je samim tim i kriminal zamro. Ne radimo mi ali ne rade ni krimosi. Ali šta se dešava sa organizovanim kriminalom u doba COVID-19 zaraze?

Među 2.407.537 zaraženih su i kriminalci jer korona ne bira ko će joj biti domaćin. Virus je odneo 165.082 ljudi i u većem delu svetu porodice ne mogu da organizuju sahrane svojih bližnjih zbog mera zabrane okupljanja. Ali Rosario Sparacio je sahranjen uz sve počasti sa tužnim prijateljima i porodicom koji su tiho pratili njegov kovčeg na poslednji ispraćaj. Gospodin je brat Luigi Sparacio-a, jednog od lidera Cosa Nostra organizacije koja decenijama vlada italijanskim podzemljem. Za mafiju mere ne važe.

Svaka organizacija nastoji da demonstrira svoju moć na svakom koraku. Dok je Italija na kolenima kao jedna od najvećih žrtava zaraze koja globalno hara, njen poznati brend, mafija se rapidno prilagodila novim uslovima života. Sahrana na Siciliji, u gradiću Messina je samo demonstracija italijanskim ali i EU zvanučnicima da su ulice i dalje u rukama bandita.

U južnom delu Italije mafija se prilagodila novonastaloj situaciji za samo par dana. Glavni su izvor maski, rukavica i drugih namirnica u siromašnim krajevima. Idu od vrata do vrata i vode distribuciju proizvoda uz čvrstu ruku i vojničku organizaciju. Klijenti naravno nemaju izbora i primorani su na usluge koje im njihove komšije mafijaši brižno obezbeđuju.

Pored distribucije namirnica kamatanje je dobilo nove okvire. Novac na kamatu od mafije sve više uzimaju firme koje su gladne za kešom usled posledica ekonomskog kraha. U nekim delovima Sicilije mafija je jedini izvor kredita za biznise koji rade na crno i nemaju pristup ekonomskim merama koje su Italija i EU namenili ovoj regiji. Po oprobanom modelu oni daju novac na kamatu bez očekivanja da će vlasnik sredstva vratiti. Onda mafija prisvaja deo poslovnog kolača i na taj način preuzima deo ekonomije. Italija se decenijama borila sa ovim problemom i korona briše godine uspeha protiv ovog modela koji je uništavao restorane i hotele.

Franco Gabrielli, šef italijanske policije navodi interesantan podatak o ekonomskom prisustvu mafije u ekonomiji. Naime već godinama ulažu u mrtvačke domove, distribuciju hrane, lekova i medicinske opreme. Ulažu uporno u firme za dostavu hrane i transfer keša. Dakle u one grane koje su uglavnom profitirale za vreme pandemije. On smatra da će kriza rezultirati novim talasom infiltracije organozovanog kriminala u redovne poslovne tokove. Mafija kao da je znala da pandemija dolazi.

Skoro tri miliona italijana je i pre krize radilo na crno. Oni su danas meta mafijaških klanova koji stalno traže nove regrute. OECD je još 2017. godine iznela podatak da 25% mladih u Italiji ne studira, ne radi niti se zanatski obučavaju. Ovo je plodno tlo za Cosa Nostru, Ndranghetu i Camorru jer predstavlja neiscrpni izvor mladih ljudi nezadovoljnih sistemom. Mafija se uvek trudi da ponudi paralelnu strukturu državi tako da je članstvo u usponu u poslednih par meseci.

Još jedan aspekt mafijaškog delovanja brine italijanske i evropske zvaničnike. Zemlja će ubrizgati oko 750 milijardi evra u ekonomski sistem u sledećih par meseci. Organizovani kriminal je uvek uspevao da eksploatiše ekonomske pakete i izvuče keš na razne načine. I ovoga puta postoji bojazan da će staviti šapu na najveći ekonomski stimulans u istoriji.

Pre desetak dana verbalni konflikt je izbio između nemaca i italijana. Kako su se ekonomski paketi formulisali slabosti EU su isplivavale na površinu jer se tromi birokratski sistem pogubio u rapidno rastućoj krizi. Novinar Christoph Schlitz je u članku za Die Welt upozorio nemačke političare da ne pristanu na korona obveznice jer će ih u Italiji i širom Evrope mafija iskoristiti za svoje poslove. Korona obveznice bi bile evropske obveznice iza kojih bi stajala čitava EU i koje bi finansirale ekonomski oporavak unije. Novinar nije objasnio na koji će to način mafija imati pristup ovim sredstvima tako da je ovaj incident više demonstracija slabosti EU nego realni problem. Nemačka bi kroz obveznice izgubila jer bi kamatna stopa odrazila ekonomsko zdravlje čitave unije a ne samo njihove zemlje. Veći deo Evrope bi video manje kamatne stope i veći pristup kapitalu tako da bi Unija kao zajednica videla benefite ovog programa.

„U Italiji mafija samo čeka novu kišu para iz Brisela,“ piše gospodin Schiltz ponovo demonstrirajući da su nemci tu kada treba prodati preskupe nemačke proizvode širom Evrope ali da ih nigde nema kada treba zajednički organizovati kasu. Italija jeste leglo mafije ali se to često koristi u diskriminatorske svrhe radi propagiranja sopstvenih agendi. Nemačka se ponovo ponaša kao za vreme krize 2008. godine kada je merama štednje godinama gušila ekonomski oporavak evrozone. Trom i provincijski način odgovora na ekonomsku krizu i ovog puta guši EU gde više nema Angele Merkel da bar glumi lidera. Prepirke oko ekonomskog paketa su blamaža koja dalje rastače uniju koja u ovom haosu ispraća Veliku Britaniju. Ako korona nastavi da ubija italijane, mafija da im infiltrira privredu a EU da se prepire oko korona obveznica možemo ubrzo očekivati Italexit.

Evropa se često krije iza Cosa Nostre zatvarajući oči pred organizovanim kriminalom u svom dvorištu. Već decenijama je nivo kriminala širom Evrope sličan. Kriminolozi ističu neumoljivu statističku sliku Evrope gde su stope ubistava, pljački, iznuda i drugih kriminalnih kategorija na veoma sličnom nivou od Skandinavije do Grčke. Cene narkotika su skoro uniformisane što je tržišna indikacija da je sistem ponude i potražnje utegnut na čitavoj teritoriji starog kontinenta pa i na Balkanu. Tako da su priče o ekskluzivnosti italijanskog organizovanog kriminala u Evropi samo predrasude u koje lako upadaju i novinari vajno respektabilnih publikacija. Primitivni evropski porivi u momentima krize često nadvladaju jasni zajednički interes zajednice.

To vodi daljem razlazu EU koja se postepeno raspada od prethodne krize i gde će korona biti poslednji ekser u kovčegu ovog istorijskog eksperimenta. Podela na Jug i Sever koju je načela finansijska kriza i diskriminacija protiv Grčke i južnog bloka se pojačava svakim danom preteći da postane kakofonija grubog raspada Unije. Pažljivi ples oko Brexita će biti samo puka želja naglom raspadu Evropske Unije koji slede kada se virusna prašina slegne. Mafija će jedva dočekati ovaj scenario jer je mnogo lakše hendlovati gomilu malih zemalja nego veliku ujedinjenu uniju. Raspad Jugoslavije je odličan primer kako će organizovani kriminal procvetati i ući u sve političke pore razjedninjenih i suprostavljenih državica.

Na Balkanu su se krimosi stišali ali podzemlje radi punom parom. Nema pucačina škaljarskih, kavačkih i drugih klanova ali narkotici teku ekonomskim žilama bez prepreka. Cena marihuane je na početku mera širom Balkana blago porasla da bi se za desetak dana vratila na stari nivo. Policija se uglavnom bavi nadzorom mera uvedenih zbog borbe protiv korone tako da su mnogi segmenti kriminala zapostavljeni.

Ako se kriza nastavi i granice ostanu zatvorene, cena i kvalitet narkotika će se menjati dok se ne uspostave novi kanali distribucije. Za sada je jasno da su zalihe obezbeđene i da ozbiljnih poremećaja nema. Policija hapsi veći broj maloletnika koje organizovani kriminal koristi za isporuku narkotika. Tako je pre neki dan u Beogradu uhapšen 17-godišnjak sa tri kilograma marihuane.

Mafija je na Balkanu odmah gurnula prste u distribuciju maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava. Cene su skočile po deset puta i policija je krenula u hapšenje onih koji su ušli u ovaj biznis. U Zemunu su uhapsili osobu sa 6.000 maski u gepeku. Oko 250.000 evra je oduzeto ekipi koja je pokušala da kupi milion ipo maski za Sloveniju preko Bosne. Većina ovih pokušaja je zaustavljena i proizvodi su sada naveliko dostupni ali po većim cenama nego pre krize.

Sajber kriminal je takođe u porastu u regioni i u Evropi. Kriminalci su kao i mi u zatvorenim domovima pa je primetan skok šema za elektronsku krađu i krađu identiteta. Sve mejlove i poruke iz nepoznatih izvora treba brisati bez odgovora. U Makedoniji se čak pojavila Facebook stranica ‘Pošta Severne Makedonije’ sa atraktivnim ponudama čiji je jedini cilj krađa podataka sa kreditnih kartica.

Situacija sa migrantima je i dalje napeta jer šverceri nisu stali za vreme uvedenih mera. U poslednjih par nedelja ulazak migranata sa Bliskog Istoka je skoro nepostojeći, prema istraživanju Belgrade Centre for Security Policy. U prvih deset dana aprila u Srbiju je ušlo 24 nova migranta što je daleko manje od ulazaka pre pandemije. Makedonija, Albanija, i Crna Gora ne beleže ni jedan ulazak tokom ovog perioda. Primitivni izlivi besa na društvenim mrežama su toliko daleko od istine jer su jedini migranti u regionu oni koji su tu bili i pre zaraze. Trafikanti ljudima i dalje rade punom parom iznuđujući novac od migranata za često nepostojeće rute. Porastao je broj SOS poziva za trgovinu ljudima na čitavom Balkanu što je znak da ljudi i dalje prelaze granice alternativnim putevima. Interesantno je da naši sugrađani koji se najviše busaju svojim nacionalnim kvalitetima domaćina, dobrotvora i dušebrižnika bez provere šire lažne vesti o naseobini migranata širom Srbije. Mržnja koja kulja iz njihovih postova je mnogo veći problem za naše društvo od svih migranata na Balkanu.

Korona polako popušta i svi osluškujemo kada će se koje mere ukinuti. Mafija takođe osluškuje i razmišlja o novim kriminalnim šemama. Svaka kriza dalje ustoličuje organizovani kriminal tako da i korona zaraza nosi jačanje bandita. Koliko brzo će zvaničnici odgovoriti na nove izazove ostaje da se vidi.

Budimo se uz sada već tradicionalne poruke Hristos Vaskrse koje blinkaju sa naših pametnih telefona. Pišu prijatelji, rodbina, poznanici a mi uredno odgovaramo Vaistinu. Potvrđujemo, olako i sigurno da je Isus Hrist ustao iz mrtvih i tim činom spasao čovečanstvo. Jaja smo ofarbali, sa decom obavili ovlaš razgovor o postojanju ili ne božanskog bića i spremni smo na krkanluk.

Put Hristov sa Golgote do uzdizanja iz mrtvih nam dolazi iz Biblije, najčitanije knjige. Na osnovu te priče mi slavimo Uskrs, najsvetiji praznik hrišćana. Muke mnogih su detaljno opisane u svetoj knjizi pa nam je iz ovog štiva naših predaka znano da su epidemije uvek bile uz ljude. Danas uz pomoć tehnologije znamo da je čitav svet u jeku borbe protiv korona pandemije sa 2.332.471 zaraženom osobom. Imamo informaciju da se radi o novom virusnom patogenu i brojni medicinski timovi rade na vakcini koja će nas učiniti imunim na ovu pošast. Za biblijskog čoveka moderna osoba jeste čudotvorac i dalji dokaz da Bog postoji i da je milosrdan. Naš tehnološki napredak bi njemu samo bio odraz božje volje.

Korona je zaustavila svet i ubila 160.784 ljudi demonstrirajući svu muku koju nepoznata bolest može da poseje među ljude. A kako li je bilo pre 2.000 godina, bez telefona, domova zdravlja, prodavnica na svakom ćošku i čiste vode u svakom domu? Kada je pandemija sada uplašila mnoge među nama kako li je kuga uticala na život i psihu prvih hriščana? Bibilija je nezamenjiv izvor priča i primera o bolestima koje kose nejaki narod. Usadila je u nama strah od ovih pojava i današnji nemir je deo naše zajedničke duhovnosti građene vekovima.

‘Smrt je došla pod prozore, ušla u naše dvore, makla decu sa ulica i momke sa trgova.’ – prorok Jeremija

U Starom Zavetu Bog šalje deset kuga pre nego što su jevreji oslobođeni ropstva u Egiptu. Dok Faraon trvdi da je on lord gospod i da drugog ne treba tražiti Bog šalje boleštinu deset puta demonstrirajući da hodajućih božanstava neće biti i da je monopol upravljanja na nebu.

Knjiga Izlaska, druga knjiga Starog Zaveta nakon knjige Postanka nam besedi o Avramovoj porodici koja se raširila u narod Izraelaca kojima je obećana božja blagost. Ali u Egiptu zli Faraon ne šljivi njihovu priču i drži ih u ropstvu bacajući njihove novorođene sinove u reku sa jasnom genocidnom namerom. Jednu od tih bebica majka stavlja u korpu i pušta niz reku da bi je odmah iza okuke našla Faraonova ćerka. Nosi bebu na dvor gde odrasta u Mojsija koji postaje centralni arhitip hrišćanskog nasleđa.

Mojsije odrasta i jednom prilikom nailazi na goreći grm iz kojeg božji glas poručuje da će izbaviti njegov narod iz ropstva. Saopštava to Faraonu koji ga ismeva i ruga se tom Jehovi – nevidljivom božanstvu. Vladar se dalje obrušava na izraelite mučenjima i progonima. Jehova uzvraća sa deset kuga ili epidemija koje razaraju Egipat. Poslednja ubija prvorođene sinove po carstvu pa tako odnosi i Faraonovog sina koji smekšanog srca pušta jevreje svojim putem. Ubrzo menja mišljenje, kreće za njima da ih pobije, Crveno more se otvara pred Mojsijem i njegov narod konačno nalazi spasenje dok je egipatska vojska uništena.

Ova tema je duboko usađena u psihu hrišćana, jevreja i muslimana koji kao jednobožci smatraju epidemije znakovima božje kazne. Život pre par milenijuma nije nudio bolje objašnjenje i logika je jasna. Bolest kolektivno napada zajednice i kosi sve pred sobom. Kolektivizacija nesreće iziskuje i uzrok koji mora da se odnosi na čitavo društvo tako da ideja zajedničkog greha dobija korene u ovim ranim biblijskim pripovedanjima. Ideja da smo svi grešni na neki način i duboki osećaj krivice među hrišćanima potiče, između ostalog, od našeg straha od epidemija.

Ništa drugo nije moglo da saseče čitava sela i gradove kao epidemija. Vojni okršaji imaju pobednika pa samo jedna strana nagrabusi. Elementarne nepogode se rapidno pojave ali isto tako i nestanu. Životinje su odavno postale neznatna pretnja zajednicama tako da su epidemije, sa svojom tihom smrtnom efikasnošću usađene u početak biblijske priče kao fundamentalan strah kolektivne kazne.

Možeš da budeš ateista i realista do mile volje, ali tupi osećaj nemoći i krivice koji mnogi danas osećaju su rezultat nasleđa dugog dve hiljade godina. Samo pre par meseci smo bili ubeđeni da su ozbiljne epidemije stvar prošlosti i da je medicinska tehnologija toliko superiorna da je ovaj scenario stvar jeftinih filmova. Suprotno toj kolektivnoj bezbrižnosti danas smo bačeni nazad u tamne vilajete prošlosti gde je neizvesnost bila domaćin a ne nezvani i retki gost. Napada nas mali patogen, imamo mikroskopske slike, genetsku sekvencu i skoro totalno znanje o fizičkom sastavu tog vraga, ali opet ne znamo kako da se od njega odbranimo. To daje mnogima povod da razlog epidemije traže u natprirodnom.

Kažnjeni smo, je najčešći odgovor religioznih. Kažnjeni zbog bahatosti, lagodnog života i nemoralnih dispozicija. Kažnjeni zajedno, pandemijski, u svakom delu planete. Kažnjeni jer se odričemo Boga po ko zna koji put i on nas opet kažnjava epidemijom u pokušaju da nas vrati na pravi put.

‘Kada god zadržim kišu ili pošaljem skakavce da izjedu letinu, ili sručim boleštinu međ svoje ljude, ako mi se pomole i pokaju i okrenu od zla, onda ću ih čuti na nebesima, oprostiti im grehe, i učiniti zemlju njihovu nanovo plodnom.’ – Stari Zavet

Sama reč pandemija nam dolazi od grka gde ‘pan’ znači sve a ‘demos’ narod. Svi su, od prosjaka do cara, pod giljotinom tako da je epidemijska pretnja sveobuhvatna i ne diskriminira na osnovu boje kože, materijalne situacije ili seksualne preferencije. Možda je zato tako duboko urezana u naše ganglije i izaziva strah jer nijedna grupa nije u stanju da je mahinacijom izbegne. Patrijarh Irinej se ubrzano složio sa epidemiolozima i predsednikom Vučićem da se uskršnja služba provede u karantinu i da iznimke nema. Neko bi pomislio da će hrišćanski glas nadjačati ovu paniku i hrabro se uzdignuti iznad boleštine ponosno slaveći povratak Hrista iz mrtvih. Pa u krajnjem slučaju naše spasenje je u pitanju, najsvetiji dan je u pitanju, suština hrišćanstva je današnja tema.

Ali korona ili ništa od toga ne zna i slepo kosi ili je oružje Boga u vraćanju ljudi na put istine, pravde i vere. Nije danas bitno da li težite vernom ili sekularnom pristupu zarazi, jasno je da su osećanja slična. Naš um reaguje ankciozno i uplašeno jer je pred nama nepoznato. Zaustavili smo život na način koji mederno doba nije svedočilo i svakoga dana se pitamo dokle će ovo trajati. Odgovori su šturi i od crkvenjaka i od naučnika.

Uvek mi je bilo simpatično sa koliko sigurnosti i strasti religiozni ljudi i ateisti drže konce svojih uverenja. Koliko su im ovi drugi smešni i neubedljivi u svojim stavovima. Kao da pripadaju različitim vrstama radosno su izvrgavali ruglu veru drugih ubeđeni u svoj svet. Sve to u okviru istog mozga, istog tela na istoj planeti. Da kojim slučajem vanzemaljci svrnu u posetu bili bi fascinirani našim idiosinkrazijama.

Hristovo raspeće je momenat u ljudskoj istoriji kada se nešto u nama prelomilo. Javio se jedan koji je jasno najavio da će se nesebično žrtvovati za sve nas i da će na svaki napad okrenuti drugi obraz. Započeo je put na kome smo danas, bez obzira na nivo vere koju nosimo u sebi, jer je nasleđe naših modernih života produkt njegove filozofije – budi dobar. Idem dole da se kucam jajima sa klincima. Njima je to doživljaj i zabava, ali i početak životnog puta obeleženog Hristovim moralnim načelima. Bez obzira da li će izabrati put vere ili sekularnog poimanja sveta.

Budite mi dobri i Srećan Uskrs.

Danas je Velika subota i drugi dan uskršnjih praznika. Za hrišćane to je dan tišine i molitve kao i konačnih priprema za Vaskrs – nedelju koja simbolizuje Hristov povratak. Širom sveta, kao i kod nas traju žučne raspravo oko prava vernika na okupljanje tokom epidemije korona virusa. Da li smeju da se pričešćuju? Zašto se okupljaju?

Virus za veru ne haje i zarazio je 2.251.817 osobu i na drugi svet odneo 154.311 duša. Prisutan je u 210 zemalja i teritorija tako da su hrišćani ovaj praznik dočekali uz najveću pandemiju modernog doba. Korona je i tu unela razdor kada su brižnici udarili po pričestu smatrajući taj ritual izvorom širenja zaraze.

Srbija se relativno dobro bori sa pategonom koji nam je izvrnuo život i tu smo na sredini tabele po broju zaraženih i umrlih po glavi stanovnika. Imamo 5.690 zaraženih i 110 umrlih od posledica bolesti. Gde nismo na sredini tabele su rigorozne mere primenjene u borbi protiv korone tako da ćemo sledeća tri dana Vaskrsa provesti zaključani u domove bez mogućnosti izlaska. Ne možemo ni po hleb a kamoli do crkve ili manastira.

Zahtev vernika i crkve da se mere olabave za vreme praznika i omogući pristup vernicima svojim obredima nije uslišen. Sveti Sinod Srpske Pravoslavne Crkve i predsednik Vučić su izdali zajedničko saopštenje da su mere potpune i da izuzetka neće biti. Gušenje sloboda građanja i vernika se nastavlja svakim danom iako su predsednik i patrijarh čestitali jedan drugom poštovanje mera u borbi protiv COVID-19.

Čudni smo mi srbi, od početka autošovinistički urlamo kako smo najgori, najnedisciplinovaniji i kako ne znam tamo negde ljudi sve uredno poštuju a nama gen ne dozvoljava red i disciplinu. A onda kad smo popili policijski čas kao nije nam jasno zašto. A naši političari, čiji su koreni političke kulture u komunizmu jedva dočekaju tu argumentaciju da uvedu najrigoroznije mere u borbi protiv pandemije.

Bes koji se izlio na vernike oko pričesta a pre toga oko izlaska u parkove je bio na ivici ludila. Tačno vidim te dušebrižnike kako za vreme nacističke vladavine drukaju svoje komšije Gestapu zbog ‘kršenja mera.’

Provodili smo vreme sa decom u Košutnjaku pre par nedelja. Organizovali piknik, loptanje, vino i druženje. Držali distancu zdravih, obrazovanih ljudi koji razumeju svoje zdravlje i rizike od COVID-19. Kao i svi ostali koji su se tih dana šetali parkom. Ali reakcija sugrađana u ponedeljak je bila militantna. Čovek bi na osnovu naslova i komentara na društvenim mrežama mislio da se u Košutnjaku okupio kult satanista koji su pljuvalu u usta jedni drugima i bacali decu u oganj. Kao što se često osetim u Srbiji, i tada sam pomislio da ne živim u istom mestu kao gospoda urlači.

Nakon toliko godina života pod komunizmom, Slobom i raznim politikantima Srbi olako shvataju lične slobode i njihovo sveto mesto u civilizacijskom razvoju čoveka. Lična sloboda je jedina suštinka svetinja koju Homo Sapiens može da baštini i svaka, pa i najmanja povreda iste je uvek korak unazad za nas kao vrstu. Tako je šetnja kroz park sa svojom decom za vreme pandemije dok niko nije u rizičnoj grupi pitanje slobode. Tako je i pričest vernika na način koji su izabrali pitanje slobode. Najsimpatičniji su bili urlači koji su ljude nazivali primitivnim i zatucanim samo zato što se nisu kukavički zatvorili u sobičke i tresli pred ovim pojačanim gripom. Smešni su bili u svojoj buci i besu prema onima koji su svoju slobodu baštinili i tako pokazali šta misle i o virusu i o merama i o svojim preplašenim sugrađanima.

A onda se pojavljuje snimak na kome nemački pandur zahvaljuje punom parku svojih sugrađana zato što sede na distanci i piknikuju. E eto proloma oduševljenja srpskih pokondorenih tikvi. Vaaaaaauuuuu, vidi nemce Bog te kako oni uredno piknikuju. A ne kao srbi što pljuckaju u usta jedni drugima. Slike iste kao u Košutnjaku pre par nedelja, ljudi u grupama sede, provode se i klopaju. Ali u glavama zaključanih miševa sve je drugačije, sve je bolje, trava nekako nemački zelena a žene prirodno plave. Ali glavni hit za naše miševe su ipak nemačka uniforma, megafon i čvrst švapski glas koji u meni budi neke druge emocije. Eto kako im se pub lepo zahvalio. A ja sve očekivao sad će uredno u kamione da ih potrpa.

Mnogi su nas pa i verovatno deda tog nemačkog puba tamanili zbog naše vere. Uvek nekako dolazili na Balkan i u našim dvorištima nam objašnjavali šta nije u redu sa našim crkvama, pričestima i kalendarima. Među nama je uvek bilo onih koji su naše mile goste u čizmama dočekivali sa oduševljenjem. Eto da nas ovako divlje i necivilizovane malo samo utegnu. Da bre te njihove zakone malo ovde primene pa će sve da bude cakum pakum.

Kaže Vučić pre par nedelja strah je na nivou kao u Drugom Svetskom Ratu. Ne znam da li je podatak naučno utemeljen od strane doktora Nestorovića ali pokazuje taj maestralni kukavičluk jednog dela naših sugrađana. Dakle korona virus, koji je smrtniji za starije i bolesne osobe izaziva isti osećaj kao horde nacističkih ubica koje su jasno, bez uvijanja stavile do znanja da su tu radi uništenja nas kao države i naroda. Validna istraživanja naših i drugih istoričara stavljaju ju broj ubijenih srba tokom tog konflikta na 900.000 do 1.200.000. Korona je do sada ubila 110 naših, uglavnom starijih i bolesnih građana. Interesantno poređenje našeg lidera u svakom slučaju.

Ono što se u ovoj krizi vidi je šizma među srbima na šaku hrabrih, slobodnih i racionalnih i onih u strahu od svega i svačega. Eto vernici ih ugrožavaju zato što stave istu kašiku u svoja usta. Zaraziće nas sve i odosmo do vraga. Gospodo miševi, vernici traže zaštitu u svojim duhovnim obredima i vas se to ne tiče. Koje god stavove imate prema veri zadržite ih za sebe i svoje primitivne strahove. Urlati na ljude zbog jasnih slobodarskih stavova je zlo pa taman korona rokala kao pancer divizija. Možda je vama bitan svaki oblik života ali nama je važan samo onaj zaokružen ličnim slobodama. Možda je vama bezpogovorno slušanje vlasti u krvi ali nama nije. Možda je vama prihvatljiv svet gde je šetnja po Košutnjaku zločin ali mi ćemo uvek prekršiti sve zakone i mere koje skiče oko par popijenih piva na prolećnom suncu.

Kao filozof već sam dvadesetak godina agnostik. Nema jasnih racionalnih dokaza da je Bog među nama, ali nema ni onih koji potvrđuju izostanak inteligentnog bića. U crkvu ne idem i sem farbanja jaja i kićenja jelke ne možemo se kao porodica pohvaliti da smo vernici. Prilika da studiram filozofiju u Americi dala mi je priliku da upoznam mnogo brilijantnih ljudi koji su doboko posvećeni svojim bogovima. Odustao sam od militantnog ateizma kapirajući da je ništa drugo do još jedna religija koja kroz čistu veru ubeđuje sebe i druge da inteligentnog bića ne može biti iza tajni kosmosa. Kako znaju? Isto onako kao što hrišćanin zna da je sutra dan koji slavi dizanje Hrista iz mrtvih. Veruju.

Vera mi je postala svetinja ne kao odraz mojih filozofskih stavova nego kao krajnja manifestacija ljudskih sloboda. Verujem u osećaj vere religioznih i poštujem njihove pacifističke obrede i običaje. Dok farbam jaja sa klincima otimam deo hrišćanske baštine koja mi prija i još nijednom nisam čuo kritiku mojih prijatelja vernika. Jaja su do jaja svima.

Budimo oprezni oko sloboda. Istorija je svedok da znaju da nestanu preko noći kao što se nama desilo pre 34 dana uvođenjem vanrednog stanja. Vlast će uvek da nađe opravdanje i iako se korona čini savršenim razlogom tu je zamka. Političari se teško odriču stečenih privilegija i prilike da ugnjetaju građane. Svoje slodobe ćemo morati da otmemo ponovo. Zato miševi nazad u svoje rupe i tišina.

Poslednjih decenija smo svedoci da sport raste u svakom pogledu. Astronomske plate vrhunskih sportista, medijska pokrivenost kao i ulazak nekih marginalnih disciplina u mejnstrim su trendovi koji su se do pre mesec dana činili nezaustsvljivim. Pojava COVID-19 virusa je prekinula većinu sportskih aktivnosti u svim ćoškovima planete. Od fudbala, tenisa, golfa pa sve do odlaganja letnje olimpijade sportski događaji su padali kao još jedna u nizu žrtava našeg malog nevidljivog neprijatelja.

Zaraza je do sad zabeležena kod 2.083.607 ljudi i odnela je 134.632 života globalno. Sutra u Srbiji kreću Uskršnji praznici i bićemo zaključani 84 sati bez prestanka. Mere postaju sve teže za podneti i svaki dan svi pitaju dokle ovako? Naših sugrađana sa virusom je 4.873 dok je 99 umrlo od posledica. Svo ovo brojanje, statistika i procenti su kao neka morbidna sportska disciplina gde rezultate dobijamo svakodnevno. Smrtnost je kao rezultat i svi pomno porede ovu brojku među državama. Naša opsednutost takmičenjima i prvim mestom je delimičan razlog za beskrajne rasprave o korona trci i semaforu koji broji preminule.

Sportski biznis prometuje skoro pola biliona dolara svake godine. U godini 2018. $471 milijarde su ljudi utrošili na sportske događaje, a to je porast od 45% od 2011. godine. Svi trendovi u skoro svim sportovima su išli u oblake i mnogi su se pitali dokle će ovaj rast dogurati?

Cifre kojima se gađaju u sportu su van svake proporcije i postali smo imuni kao da svaki fan dobija svoj deo kolača. Lionel Messi je u 2018. godini odneo kući platu od $84 miliona i još $27 miliona od reklama. Najveći ugovor u sportu nije u fudbalu nego u američkom bejzbolu gde je superzvezda Mike Trout potpisao 12 godina za fantastičnih $430 miliona. I konstantno se pitamo kako se LA Angels tim bori da vrati toliku investiciju? Gde je logika i biznis model iza ovih brojki?

Korona je zaustavila tri izvora novca koje je sport definisao tokom godina štimovanja biznis modela iza naše omiljene zabave. Na prvom mestu su TV i druga medijska prava kao direktan prozor u sportske događaje. Onda je tu komercijalni deo gde spadaju sponzorski ugovori i reklame. I na kraju je monetarni izvor od samih mečeva kao što su karte, dresovi i ostali proizvodi.

Kao što se sa grafikona vidi lige su veoma moćne poslovne imperije. Američki fudbal je ubedljivo najveća liga gde NFL inkasira preko $12 milijardi godišnje. Udarac korone je nominalno najveći poslovni stres u istoriji sporta i lige će pretrpeti ogromne gubitke. Liga obično deli novac svojim klubovima članovima po principu minimalne sume plus premije za uspehe. Timovi su usko vezani za lige i veći deo njihovih prihoda dolazi od lige u kojoj se takmiče.

Dilovi u TV i drugim medijskim pravima takođe bodu oči. Tako je NBA prodao prava na 9 godina za astronomskih $24 milijarde. Engleska Premier Liga je inkasirala $12 milijardi za samo tri godine. Ne treba ići dalje od ovih primera da bi se šteta od korona pauze stavila u kontekst. Ono što ovih dana gledamo su legendarne utakmice, sportski dokumentarci i Beloruska fudbalska liga koja prkosi ostatku sveta. NBA nudi 2K ligu video igrica košarkaške simulacije. Gledanost je eksplodirala jer je naša želja da gledamo bilo kog gladijatora u borbi neiscrpna.

Ali teško je nadohnaditi novac od vrhunskog sporta tako da lige pregovaraju sa medijskim kućama kako da reše nastali problem. Razmišlja se o utakmicama bez publike. Japanci igraju bejzbol pred praznim stadionima već nedeljama. Dr. Anthony Fauci koji vodi borbu protiv virusa u SAD je juče izjavio da je izvesno da će se sport uskoro vratiti na naše male ekrane ali bez publike na stadionima. Bitno je obezbediti testove za sportiste i zaposlene u timovima i držati ih izolovana da bi se izbegla zaraza COVID-19, objašnjava doktor odgovarajući na pitanja nestrpljivih novinara.

Kladioničari su osetili znatan pad u prihodima i zvaničnici Mozzart kladionica su izjavili da je promet pao do 90%. Nema sportskih događaja pa nema ni sportskog klađenja. Ova industrija zapošljava na hiljade ljudi širom sveta pa i u Srbiji. Jeftina zabava koja mnogima dodatno zasladi gledanje tekmi je ostavila milione bez svojih omiljenih kombinacija i strategija. Trenutno možete da se kladite na Belorusku fudbalsku ligu ali i na virtulni fudbal u rastućem segmentu esporta. Klađenje se i pre korone sve više selilo na internet i fizičke lokacije postaju manje bitne tako da ova kriza samo ubrzava taj proces. Posle korone ćemo videti sve manje lokala sa kladionicama zbog velikih operativnih troškova koje ovi biznisi iziskuju.

Za one koji se redovno klade ovo je savršena oluja. Kladionice širom sveta su zatvorene a njihovi omiljeni timovi sede u izolaciji. Na sajtu Bet365 trenutno možete da se kladite na rezultat utakmice između Chelsea Pensioners i Manchester Blues, dva virtuelna tima čiji rezultat će izbaciti kompjuter. Interesantno je da se ove utakmice odigraju za 3 minuta. Kompjuter izbaci glavne statistike kao što su rezultat i druge cifre, isplati igrače i odmah kreće sledeća virtuelna tekma. Ovo možda zvuči suludo ali armija igrača se već kladi na ove utakmice iz etra.

Kao u svakoj krizi postoje oni koji zbog spleta okolnosti profitiraju od novonastale situacije. U slučaju korone i sporta to će biti segment esporta. Nekada čudna takmičenja koja su se održavala između komjuterskih čudaka poslednjih godina lagano osvajaju medijski i poslovni prostor sportske industrije. Svoje početke ovaj segment beleži u 1972. godini kada je takmičenje u Space Invaders igrici privuklo preko 10.000 takmičara šokirajući organizatore. Od tada industrija elektronskih sportova raste sa sve većim brojem profesionalnih igrača. Video igrice kao Call of Duty, Mortal Kombat, NBA2K i druge sada imaju redovne lige i turnire sa rastućim publikama i novčanim nagradama. Kyle „Bugha“ Giersdorf, šesnaestogodišnjak i šampion u Fortnite igrici je skoro osvojio $3 miliona na turniru što je i rekordna nagrada u esportu. Prošle godine je industrija inkasirala preko milijardu dolara, što je i dalje sića u odnosu na glavne sportove. Ali vratolomni rast i pomoć virusa koji gura publiku u ovaj segment obećava budućnost ispunjenu novim gladijatorima koji haraju video konzolama.

Sport kao i uvek simulira život tako da je sveden na minimum. Nema ni rekreativnog takmičenja tako da smo spali na kućne vežbe ili eventualno trčanje. Ovaj zastoj u fizičkoj aktivnosti takođe nosi svoje posledice u slabijem zdravlju svetske populacije. Teško ćemo izmeriti zdravstvene tegobe nastale izolacijom i manjkom fizičke aktivnosti. Ali će šteta verovatno biti veća od štete koju će COVID-19 napraviti. Preterana reakcija svetskih zvaničnika na ovu pandemiju će pored nesrazmerne ekonomske štete uništiti milione života zbog umanjene fizičke aktivnosti.

U Srbiji su teretane zatvorene, policija juri klince iz parkova sa sportskih terena i penzioneri već mesec dana ne izlaze iz malih memljivih stanova. Sportska medicina je odavno ustanovila benefite i najmanje fizičke aktivnosti. Deset minuta šetnje smanjuje stres, poboljšava mentalno zdravlje i imunitet. Naša i druge države nisu spremile smernice kako ostati u formi tokom epidemije. Ovo je ogromna greška čije posledice moramo studirati da bi se bolje spremili za sledeću virusnu pošast. Džabe spašavamo ljude od korone metodama koje će nas ubiti fizičkom neaktivnošću.

Ostaćemo opsednuti sportom. Pandemija će proći a mi ćemo pratiti naše moderne gladijatore kako trče za loptom. Tek sada kontamo koliko nam svaki oblik sporta nedostaje, od virtuoznih Noletovih poteza do basketa sa ortacima u Čuburcu. Sport, kao i život je nespeman dočekao malog nevidljivog đavola. Sledeći put ne smemo mu dozvoliti da nas odvali u prvih pet minuta.

Budimo se tridesetog dana vanrednog stanja. Čitav mesec života u uslovima ograničenog kretanja pod pretnjom zaraze koja ne jenjava. Svaki kašalj, grebanje grla ili pipanje čela su sudbonosni. O simptomima već pevaju ptice na grani i svi smo eksperti u dijagnostici COVID-19 virusa.

Približavamo se broju od dva miliona sa 1.925.224 globalno zaražene osobe. Od posledica korone preminulo je 119.702 ljudi. Većina njih je imala temperaturu, bol u grlu i suvi kašalj. Bol u čitavom telu kao i u grudnom košu je sledio i nakon toga otežano disanje koje često vodi komplikacijama tokom progresije bolesti. Jaka upala pluća obično slama tela starih i bolesnih koji u nekoliko dana podležu virusu. U Srbiji je do sada registrovano 4.054 zaraze i 85 naših sugrađana se nije izborilo sa virusom.

A šta je sa onima sa asimptomatičnim reakcijama na virus? Sa armijom koji su se zarazili a ne grebe ih grlo i nemaju temperaturu? Koliko je stvarno onih koji su otresli koronu kao blažu prehladu? Istina je da niko ne zna.

Engleski Economist je preko vikenda predstavio studiju u kojoj naučnici Justin Silverman i Alex Washburne demonstriraju da je virus sada već rasprostranjem širom Amerike. Njihov model tvrdi da je između 8. i 14. marta inficirano 7 miliona amerikanaca, daleko više od par hiljada zvanično ubeleženih. Pošto virus u proseku ubija nakon 20-25 dana oni su uporedili broj iz svog modela sa 7.000 mrtvih nakon tog perioda. To daje odnos smrti i zaraze od 0,1% što je daleko manje od epidemioloških pretpostavki da je smrtnost između 0,5% i 1%. Ovaj model smrtnosti je identičan sezonskom gripu koji je godinama izučavan i čije brojke lekari znaju u drugu decimalu.

Ova studija potvrđuje ono što znamo nedeljama – veliki broj je preležao koronu a da to ni ne zna. Testovi su deficitarni od samog početka tako da je veliki broj sa blagim simptomima poslat kući na samolečenje. Dvojica kolega iz firme su pregledani, zaključeno je da imaju blage indikacije, poslati su kući da 14 dana leže i piju antibiotike. Testirani nisu tako da se ne zna da li ih je COVID-19 potkačio. Pored njih koji su se uredno javili lekarskim domovima tu je i armija koja nije posetila doktora. Dan ill dva temperature i grebuckanje u grlu su pretrčali na nogama i takvih je priča na pretek.

Pitanje koje se nameće je da li je moguće utvrditi ko je preležao koronu a ko ne? Testiranjem antitela u krvi to je standardna praksa kod drugih virusnih oboljenja ali ti testovi za koronu su tek u razvoju tako da ih eksperti sa nestrpljenjem očekuju. Tada ćemo statističkim uzorcima moći da utvrdimo koji deo populacije je preležao pa je samim tim i imun na COVID-19.

Oni koji nose virus bez simptoma su takođe nosiosi zaraze u istoj meri kao ljudi sa teškim simptomima. Mnogo je diskusija o načinu prenosa zaraze tako da znamo da držimo distancu i peremo ruke jer se mali đavo zadržava na raznim površinama. Period inkubacije je od par dana do par nedelja tako su ljudi koji izgledaju i osećaju se zdravo česti prenosioci zaraze.

Šta činiti ako mislite da imate koronu a simptomi su slabi? Preporuka lekara je da se ponašate kao da je imate. Držite distancu i obavestite one sa kojima ste bili u kontaktu. Nosite masku jer se pokazalo da je za sprečavanje širenja zaraze bitnije da zaraženi nose masku. Tako se sprečava kapljično širenje virusa putem vazduha. Učinite sve da virus ostane samo kod vas i da ne ugrozite rizične grupe starih i bolesnih.

Danima kolaju priče o ponovnim zarazama onih koji su preležali virus. Nema jasnih naučnih dokaza o reinfekciji. Izveštaji o ponovnom oboljenju su se ispostavili kao problemi sa testiranjem i dijagnozom. Oni kroz koje protutnji COVID-19 stvore antitela koja pri ponovnom napadu virusa reaguju i unište patogen. Samo je pitanje koliko dugo se antitela zadržavaju u organizmu i da li smo imuni na godinu, par ili čitav život. Dalja istaživanja su neophodna da bi znali tačnu imonološku sliku ove bolesti. Preko 40 timova širom sveta je u trci za vakcinom koja se sa zebnjom očekuje. Tek tada će se sve znati o ovom nevidljivom neprijatelju protiv koga vodimo suludi rat.

Okreni obrni uvek se vratimo na neophodnost testiranja. Da bi znali da imamo virus jedino test može sa značajnom sigurnošču da utvrdi. Da bi znali da smo ga preležali potrebni su novi testovi za antitela. Zaraza je prisutna od početka decembra, dakle skoro pet meseci se nosimo sa sićušnim vragom a još se svuda sem u par zemalja borimo sa manjkom testova obe vrste. To je i glavni problem pandemije korone jer je jasno da su lekari bez precizne analize u mraku.

Dakle postoji šansa da ste već preležali koronu a da to ne znate. Ako sumnjate ponašajte se odgovorno i trudite da ne zarazite druge. Sa sigurnošću ćemo znati kada nauka uhvati korak sa virusom i studije utvrde istinu oko koje se svet trenutno raspravlja i gloži. A do tada ćemo sedeti u izolaciji i pitati se da li su ove mere neophodne. Štetu koju je globalna reakcija na COVID-19 izazvala ćemo sabirati godinama. Tada ćemo i znati da li su ove mere bile nužne ili su političari i mediji napravili paniku oko virusa čija je smrtnost identična sezonskom gripu.

Evo linka ka novoj studiji: https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.04.01.20050542v1

Proleće obično budi inspiraciju putnika namernika. Planovi, biranje destinacija, budžeti i sve te slatke muke nas ove godine obilaze jer je COVID-19 stigao nenajavljen. Od svih privrednih grana turizam je doživeo momentalni šok i za samo par nedelja ušao u fazu koja se nikada u istoriji ne pamti.

Korona virus je proputovao svetom i zarazio 1.853.505 osoba od kojih je 114.257 umrlo. Ovaj nezvani putnik je zašao u sve krajeve planete i bez bookinga našao put do zabačenih sela u Africi, Sibiru i Južnoj Americi. U Srbiji je Beograd prirodno žarište zbog svoje veličine ali mali đavo je našao načina da se preveze i do sela tako da širom zemlje imamo 3.630 zaraženih i 80 sugrađana koji nisu preživeli.

Turizam je u prošlom veku doživeo procvat. Kako je masovni prevoz osvajao svet i postajao jeftiniji ono što je nekada bio aristokratski luksuz iz ruskih romana razvio se u standard rastuće srednje klase. Gde ste išli na letovanje? Kakav je hotel? Da li ste zadovoljni hranom? Imaju li igraonicu za decu? Pitanja i odgovori se ređaju među prijateljima i rodbinom kada se putnici vrnu sa dalekih destinacija ponosni kao Cezar nakon osvajanja Galije. Putovanja su postala deo naše kulture, ponosa a često i kiča.

Svetska organizacija World Travel and Tourism Council napominje da je turizam prometovao $8,8 milijardi u 2018. godini što je oko 10,4% ukupne svetske privredne aktivnosti. Dakle svaki deseti deo naših novčanih sredstava trošimo na putovanja.

Korona je iz Kine kao cunami preplavila značajne turističke destinacije. Nisu slučajno severna Italija, Španija i New York najveća žarišta ove bolesti. Ujedno su i među najvećim svetskim turističkim destinacijama. Šest zemalja koje su među deset najvećih turističkih centara su ujedno i među deset najzaraženijih. Korona prati putnike i zato sada živimo mere bez putešestvija i znanog odbrojavanja dana pre poletanja.

Logika je jasna i zemlje sa bitnim turističkim programima će doživeti ozbiljan udar. Sada već standardne slike praznih ulica Venecije, Barselone i Pariza se pretvaraju u kalkulacije koliko je izgubljenih noćenja, avio karata i kugli sladoleda? Ali najviše će patiti male ostrvske destinacije koje sem turizma nemaju mnogo toga u svom ekonomskom arsenalu. Na Baliju je skoro 80% privrede vezano za turizam tako da će korona devastirati njihovu ekonomiju. Lokalci se plaše neizvesnosti i aranžmani za ovu godinu se masovno otkazuju. Strah i budžeti prete da promene turističke navike i operativci najviše od toga zaziru. Šta ako u izolaciji shvatimo da ne moramo baš toliko da se švrćkamo?

Island se sprema za ozbiljan udarac jer skoro trećina BDP dolazi od putovanja i turizma. Ekonomski paket od $1,6 milijardi je dizajniran tako da pomogne preživljavanje hotela i restorana koji zavise od putnika u ovoj zemlji od 360.000 stanovnika. Zemlja se odlično bori sa virusom za sad ali je to mala uteha velikoj turističkoj ponudi koju svet ignoriše.

Veliki gradski centri su apokaliptički prazni dok je većina hotela i restorana pod ključem. Procene štete se tek skupjaju ali je jasno da je udarac ogroman i globalan. Letovi su na minimumu i nema jasne prognoze kada ćemo nastaviti da špartamo planetom. EU stidljivo najavljuje da će granice ostati zatvorene do septembra tako da je ideja city break-a ovog leta mrtva.

Ni naš kraj sveta neće biti pošteđen. Grčka je tokom prošle finansijske krize prošla kroz pakao i tek se u poslednjih par godina oporavila od šoka iz 2008. godine. Turizam je cvetao i očekivala se rekordna godina sa preko 30 miliona posetilaca. Korona je učinila svoje i skoro svi aranžmani su otkazani i svi letovi prizemljeni. Četvrtina privrede je vezana za turizam i svako peto radno mesto direkto zavisi od ove grane. Grčka posle Kipra najviše zavisi od turizma u EU i mnogi hoteli već planiraju da zatvore vrata za ovu sezonu. Na Rodosu predsednik asocijacije hotelijera Manolis Markopoulos smatra da je ovo jedini izlaz jer su za maj skoro svi aranžmani otkazani. Strah je da će biti potrebno 18 meseci nakon kraja pandemije da ovaj deo sveta vidi turiste u sličnom broju kao ranije.

U Hrvatskoj se predviđa pad ekonomske aktivnosti od 5% za ovu godinu. Ekonomisti su godinama upozoravali naše susede da je 25% ekonomije vezano za turizam problematična ekonomska struktura. Sa prvim toplim danima domaći i strani turisti se slivaju na hrvatsku obalu i oko Uskrsa su mnogi kapaciteti već popunjeni. trenutno je većina aranžmana otkazana zaključno sa junom. Ovo je gorući problem čitave hrvatske ekonomije. Turizam je pasivna industrijska grana gde su inovacije ograničene kao i kapaciteti. Mnogo je teže smisliti nešto novo za turiste nego za igrače video igrica. Zato većina zapadnih zemalja ne zavisi toliko od turizma i neće doživeti toliki udar u ovoh oblasti. Ekonomski pad u Hrvatskoj koji se predviđa je optimističan jer se granice Evrope neće otvoriti nekoliko meseci tako da je veći deo sezone u bunaru. Smatram da će ekonomski pad kod suseda biti blizu 10%.

U Crnoj Gori je situacija još dramatičnija jer hrvati kao članica EU mogu da se oslone na fondove zajednice u spašavanju turizma. Naš mali sused je prezadužen i očekivalo se da će do kraja 2020. godine javni dug Crne Gore biti na oko 70% od BDP. Mogućnost spašavanja turizma je dosta ograničena i jedina nada je minijaturna veličina ekonomije tako da bi eventualni paket mogao da dođe sa strane i izvuče crnogorsku sezonu. Trenutno upita nema uprkos drastičnim popustima. Ekonomija je samo za nijansu manje vezana za turizam nego u Hrvatskoj sa 24% učešća u BDP. Letova nema tako da će crnogorsko more ponovo spasti na turiste iz regiona. Bogati stranci će izbegavati destinacije sa slabim zdravstvenim sistemima zbog pretnje koronom koja će biti uz nas sve dok vakcina ne vidi svetlost dana.

Kako Srbija stoji sa turizmom? Nikako i to je dobro u ovoj situaciji. Godinama razni eksperti kukaju za razvojem turizma u našoj zemlji čemu sam se uvek protivio. Guraj pare u proizvodnju i tehnologiju a turizam ostavi neka se sam razvlači kako zna i ume. Znam da je svakom balkancu san da renta par apartmana pored neke vodurine, radi par meseci i ostalo krcka do sledeće sezone. Pasivnost ove grane i njena osetljivost tokom kriza su razlozi zašto turizam treba ograničiti na ispod 10%. Totalni doprinos turizma našoj ekonomiji je oko 6% i to je nivo koji je zadovoljavajući. Država ne sme da se hvata u zamku razvoja turizma jer postoje mnogo profitabilnije grane sa manjim kapitalnim investicijama i znatnijim povraćajem.

U sledećih par godina se očekuje pad putovanja po svetu. Strah od zaraze neće ispariti preko noći i mnogi putnici namernici će brinuti šta ako zakačim koronu na drugom kraju sveta? Ko će me lečiti? Da li će me lečiti? Kako ću se vratiti kući? Sveže scene zarobljenih putnika po aerodromima i graničnim prelazima će još dugo lutati našim mislima. Pored toga mnogi će gledati u prazne novčanike tako da će pod makaze prvo pasti planirane destinacije. Lova na putu curi na sve strane i zato je turizam među prvima popio ekonomski nokaut. Leto će biti čudno i lokalno tako da se ja spremam da naučim da pečem rakiju.

Tačno je 4 nedelje od kako se Srbija probudila u vanrednom stanju. Našli smo se u novom svetu zaraze, izolacije i neizvesnosti pokušavajući da naslutimo sutrašnjicu. Medijska virusna kiša ne popušta i skoro da je nemoguće pročitati nešto drugo – delom jer su druge teme zapostavljene a delom jer nam misli uvek lagano nađu utočište u koroni.

U svetu je potvrđeno 1.777.515 osoba sa COVID-19 virusom i od toga je 108.862 preminulo od posledica bolesti. Naša zemlja je zabeležila 3.380 zaražene i 74 preminule osobe.

Mediji i društvene mreže su pune proroka o post-korona svetu. Kako će biti, ko će vladati, kako će se Homo Sapiens promeniti? Juče smo videli koji su mogući uticaji na naš novčanik i generalno materijalno stanje ljudi nakon zaraze. Duboka ekonomska depresija nam stoji nad vratom kao giljotina i preti da obrne parametre ljudskog progresa decenijama unazad. Životni vek, kvalitet istog, zdravlje i obrazovanje su pred ambisom pesimističkih privrednih prognoza.

To je i lakši deo analize potencijalnih promena. Mnoge potajno muči šta će biti sa tananom dušom modernog čoveka? Da li korona ima snagu koju joj trenutno pripisujemo da promeni kompleksno društveno tkivo?

Prvi u trci oslikavanja sutrašnjice su naravno umetnici i selebritiji. Skloni emotivnim analizama i subjektivnim zaključcima stupci vrve od dramatičnih postulata ekstremne sutrašnjice u koju nas virus neminovno vodi. Ili će svet baba-Vangovski propasti ili se budimo u komunističkoj utopiji ružičaste provenijencije.

Tako smo se već naslušali melodrame naših javnih ličnosti koji su zakačili koronu i zakukali kao da imaju 75 godina i tri hronične bolesti. Ne bih imena da ređam jer u bolesti nije etički etiketirati ali su uglavnom pokazali koliko su razvedeni od društvenih tokova i kolektiva. Vrišteće ja pa ja koje generalno krasi ovi arhetip je odzvanjalo sa njihovih tviter naloga gde su uredno zahtevali da svi ostanu kući. Dobri građani, dobre javne ličnosti. Prvo i drugo srbijanci su uredno stali uz svog predsednika u jednom – dramoproseravanju.

U svetu su se slavni takođe našli zaključani i puni umotvorina. Za razliku od naših koji često svoju slavu ne preliju u bazene, Lady Gaga, Taylor Swift i drugi drkači četiri akorda iz svojih prostranih dnevnin soba i kućnih teretana hrabro savetuju da se ostane u četiri zida. Reakcije su bile takve da su i najokoreliji debili koji sebe nazivaju fanovima shvatili da nešto ne štima. Vođeni narcisoidnom potrebom popovanja o svemu i svačemu većina sportista, glumaca, tamburaša i ostalih lica sa TV ekrana su pokazali sramni manjak osećaja svoje pozicije u odnosu na one kojima se uredno obraćaju.

Sama činjenica da je većina sveta zaključana u malim i pretrpanim stanovima nije ih se ticala. Da skoro pola sveta strepi od manjka zdravstvene zaštite i straha za svoja radna mesta nije tema. Da se prosečna samohrana majka pita šta će biti ako se ona razboli, šta ako umre i šta ako izgubi posao? Ali njena omiljena pevaljka je hrabro bodri iz saune tvrdeći znanalački da toplota ubija virus.

Eto nade u jednu pozitivnu duševnu promenu. Da će svet fanova koji tako zdušno podržava svoje uzdignute gmazove shvatiti da su ti ljudi samo zabavljači i da je neophodno da svaku drugu ispovest svoje duše zadrže za sebe.

Onomad je španska naučnica biologije sumirala modernu selebriti kulturu: „Date fudbaleru milion evra mesečno a biologu 1.800. Sada tražite tretman. Idite do Ronalda i Mesija i oni će vam naći lek.“  Njenog imena nema na internetu. Priča je očigledno patka ali takva da je munjevito obišla svet. Danas je i izmišljena naučnica bitnija od čukača lopti.

Kada smo njih makli sa emotivnog puta pitamo se šta će biti sa prosečnom ljudskom dušom? Kako će se i da li će se promeniti? Ankcioznost i depresija su deo modernog folklora u najboljim vremenima a danas kada provodimo sunčani vikend zaključani stanje se samo pogoršava. Dok svi javno diskutuju nabavke hrane i higijenskih proizvoda potajno se prave zalihe alkohola, lekića i vutre. Rekao bih da su to prioriteti, jer može se bez hrane i danima, ali bez duševnog leka nema mira ni pet minuta.

Nacionalni Institut za Mentalno Zdravlje procenjuje da u SAD ima oko 16,2 miliona odraslih osoba sa nekom vrstom dijagnoze depresije. To je skoro 7% stanovništva. Ali novonastala situacija je rapidno pogoršala stvari i ovonedeljno istraživanje fondacije Kaiser Family Foundation tvrdi da je skoro polovina ljudi osetila pogoršanje mentalnog zdravlja. Video komunikacija koja je sada u širokoj upotrebi često oslikava ljude izgubljenih pogleda čvsto stežući čašu vina ili džoint.

Duševne bolesti su u skorije vreme uporno tresle stigmu prošlih vekova. Tradicionalno u domenu sramote poslednje su zauzele svoje medicinske pijedestale i samim tim njihova dijagnoza i tretmani su tek u povoju. Posle korone sledi epidemija mentalnih bolesti širom sveta koja će zahtevati duboke reforme u mnogim zemljama. Legalizacija marihuane, šire definicije mentalnih bolesti i veća sredstva su neophodna da bi se očigledno tanane duše modernog Homo Sapiensa držale u ekvilibrijumu. Osiguravajuće šeme će biti pod pritiskom da se štura pokrića mentalnih bolesti prošire i konačno stave u ravan sa fizičkim tegobama.

Post-korona svet će samo ubrzati gutanje psiho pilula svih vrsta. Štimovanje duša hemijom će se preseliti iz domena blama u mejnstrim uprkos svim negativnim nuspojavama. Izolacija će ostaviti svoje rane u vidu straha od samoće u svetu individualizma. Moramo očekivati dalju eksploziju psiho farmacije i pomiriti se sa činjenicom da će nam deca i unuci krkati pilulice kao mi nekad pez bombone.

Društveno distanciranje je ušlo u naš vokabular brzinom korone. Ne prilazi na metar, na dva, pozdravljaj se laktom i nemoj na pamet da ti padne da se iscmačeš sa prijateljima ili rodbinom. Ljudski dodir je na suđenju i loše mu se piše. Dr. Tiffany Field je direktor Touch Research Institute na Miami univerzitetu koji je vodeća institucija u oblasti ljudskog dodira i kako isti utiče na razne aspekte života. Skora istraživanja tvrde da deprivacija dodira pojačava deprisiju i krnji imuni sistem. Manjak ljudskog dodira povećava kortizol ili hormon stresa. Hormon je neophodan telu pri buđenju, osećaju opasnosti ali povećava stres što je našim modernim životima uglavnom nepotrebna smetnja.

Da li ćemo nakon korone ući u bezkontaktni svet? Mnogi će se ufurati u paranoju mizofobije, praće ruke kao sada i gaditi se ljudskog kontakta. Do koje mere će ovaj fenomen preći u naviku ili čak u kulturu zavisi većim delom od dužine pandemije. Navike traže vreme i nauka je još u mraku kako tačno nastaju i koliko je vremena potrebno da određena radnja pređe u svakodnevnu pojavu. Vreme i repeticija su presudni ali newage parapsihologija koja tvrdi da se navike strvaraju za 21 ili 72 dana su bez naučnih temelja. Potrebno je više vremena i formiranje značajno varira od osobe do osobe.

Psiholozi gledaju na navike kroz tri etape. Okidač koji inicira određeno rutinsko ponašanje, onda sama rutina kao na primer pranje ruku i na kraju nagrada kao zadovoljstvo koje mozak oseti kompletirajući naviknutu rutinu. Ne mogu da se pohvalim da sam ruke prao pri svakom ulasku u kuću, kancelariju ili neku drugu prostoriju. Sada to činim redovno i perem tako što 20 sekundi sapunjam a tek onda ispiram. Intelektualno saznanje da je to vreme potrebno da se masni omotač virusa razgradi je okidač koji moj mozak tera na novo ponašanje. Nagrada je osećaj zadovoljstva koji mi prođe kroz telo svaki put kad završim pranje koje se u početku činilo kao večnost. Osećaj za feeling mi kaže da sam na pola puta sa navikom. Nisam je skroz utuvio u vuglu ali još par nedelja i više nikad neću brzinski oprati ruke ili ne daj Bože preskočiti ritual.

Naše navike će se promeniti ali je jasno da je dužina epidemije presudna. Što duže bude trajala sklop naše rutine će se korigovati. Bićemo svedoci da će se ljudi oko nas drugačije ponašati i moramo biti oprezni sa brzopletim sudom. Uglavnom će korekcije biti besvesne posledice straha od zaraze i izolacije. Moramo se prilagoditi novom dobu jer su promene neminovne. Pranje ruku je fenomen koji ljudi praktikuju nekih 130 godina. Iako to činimo od pamtiveka zdravstvene benefite pranja ruku smo spoznali tek krajem devetnaestog veka zahvaljujući mađarskom doktoru Ignaz Semmelweisu u Bečkoj generalnoj bolnici. On je prvi shvatio da doktori često rade autopsije i odmah nakon toga porađaju žene koje ubrzo dobijaju porodiljsku groznicu koja je odnosila veliki broj majki. Poznat kao spasitelj majki on je svoje nalaze o pranju i dezinfekciji ruku uredno objavio u medicinskim publikacijama. Ali ne lezi vraže većina kolega je odbila njegove nalaze i ubrzo je postao meta sprdnje u svojoj profesiji. Jest opereš ruke i rešiš taj tada ogroman problem, činilo se kolegama suviše naivno i neozbiljno. Uprkos činjenici da je pre njegovih metoda 18% majki umiralo na porođaju a da je njegov način srozao tu cifru ispod 1%. Smrt ovog genija je tragična jer je usled uporne sprdnje sa svojim nalazima doživeo nervni slom. Kolege ga smeštaju u duševnu bolnicu gde umire nakon 14 dana od posledica prebijanja od strane stražara koji su ga odvalili od batina. Čovek koji je učinio najviše za majke su kolege naučnici satrli do smrti.

Dakle kako sumirati prilagođavanje ljudske duše post-korona svetu? Prvo je jasno da će se naš moderan odnos prema javnom svetu verovatno promeniti. Tuđi životi će postati manje bitni i kult selebritija će biti izvrgavan ruglu i podsmehu koji i zaslužuje. Upaliti TV danas znači da će se na njoj verovatno pojaviti egocentična polupismena spodoba koja žudi da izbaljezga mišljenje o svemu. Odbacićemo ih i živeti više svoje živote a manje tuđe. Drugo je da će osećaj depresije i ankcioznosti preplaviti svet i hemijski disbalansi u mozgu će tražiti svoje tretmane. Pilule koje su već preplavile svet će biti sastavni deo života i farmacija će tek da ubaci u petu brzinu u razvoju svakojakih psiho substanci. I na kraju navike će se prilagoditi novom svetu. Bićemo distancirani i ljudski dodir će promeniti svoju formu. Ljubakanje sa svima će biti kao pljuvanje i polako će ulaziti u domen primitivizma. Navike menjaju kulture iako je potrebno dosta vremena i široka primena da navika postane kulturološki fenomen. Pandemija korone je globalni događaj u doba visokih telekomunikacija tako da nećemo morati da prolazimo muke jadnog doktora Ignaza.

Čitav ovaj vikend provešćemo u izolaciji. Subotnje jutro mami suncem a mi se borimo protiv nevidljivog neprijatelja sedeći između zidova i smišljajući kako da potrošimo vreme. Heroji modernog doba bez mača i agende. Kao da vremena imamo na pretek, kao da ćemo večno živeti.

U svetu je sve više zaraženih i ima ih oko 1,7 miliona. A magična brojka umrlih je pređena, sada ih je 102.789 i oni više neće biti svedoci ni jednog godišnjeg doba. A mi koji još špartamo planetom, doduše ograničeno, se pitamo kakvu budućnost donosi ovaj neočekivan obrt u sapunici Homo Sapiensa.

Članci lete na sve strane predviđajući raznolike scenarije, od totalne propasti do produhovljene utopije. Razni selebritiji mudro zbore iz svojih ćumeza ubeđeni da su provalili tajnu strele vremena i kako će čovek kao vrsta metamorfozirati.

Taj proces promene se odnosi na dva aspekta našeg bića a to su novčanik i duša. Većina je fokusirana na novčanik tako da ćemo danas prvo njega obraditi. Prvi deo ovog pisanija pokušava da sagleda vaš novčanik i subota je savršen dan za razmišljanje o lovi. A sutra, u nedelju ćemo se posvetiti duši i psihološkim promenama koje nas čekaju.

Koje su ekonomske posledice ovog apsurdnog rata, kako ga političari dramoseri nazivaju, i koliko ću love imati za mesec, godinu ili pet?

Globalni BDP je pre ove krize bio na putu rasta u 2020. godini od oko 3% prema analitici OECD. Grafikon koji sledi pokazuje rast svetske ekonomije poslednjih deset godina kao i prognozu za ovu i sledeću godinu. Dakle umereni rast zdravih ekonomskih tokova, ekonomski napredak i generalni progres.

U roku od nekoliko nedelja mali virus je nesvesno promenio ekonomsku istoriju i izbio nam monetarni vazduh kao niko od velike ekonomske depresije 30tih godina prošlog veka do danas. Pre nekoliko dana UN izveštava da je 81% od 3,3 milijarde radnika svedočilo delimičnom ili totalnom zatvaranju firmi u kojima rade. Ovaj neverovatan podatak nije bio u opticaju čak ni u vreme svetskih ratova, velikih elementarnih nepogoda niti drugih pošasti kojima su ljudi kumovali.

Međunarodni Monetarni Fond je u januaru predviđao da će preko 160 zemalja videti rast ekonomije ove godine. Prošle nedelje su uradili reviziju i prognoza je da će u preko 170 zemalja nacionalni dohodak biti negativan. Zemlje u razvoju, gde i Srbija spada će osetiti najveći pad ekonomske aktivnosti što je obično i slučaj tokom ekonomskih kriza. Poslednji put kada je svet video pad dohotka je tokom finansijske krize 2008. godine ali je u odnosu na ovaj pakao taj pad bio blag i kratkotrajan. Angel Gurria, generalni sekretar OECD izveštava turobno da je korona kriza već prevazišla poslednji finansijski haos izazvan na Wall Street-u od strane bezkrupuloznih bankara i trejdera. On smatra da su priče o brzom oporavku puste želje i da će oporavak trajati godinama.

Svetu je potreban godišnji rast od 3-5% da bi generalni osećaj napretka vladao u većem delu planete. U ovom filmu razvijene zemlje rastu od 2-3% a zemlje u razvoju 3-5%. To je generalni trend gde bogate zemlje rastu stabilno a one siromašnije brže zatvarajući razliku između bogatih i siromašnih. 

Poslednja generacija je videla najveću ekonomsku ekspanziju u istoriji i skoro milijardu ljudi koji su se izvukli iz ekstremnog siromaštva. Pored svog modernog kukanja, subjektivnih baljezganja kako svet propada i medijske panike oko svake gluposti koja zadesi ljude mi smo u poslednjih stotinu godina napravili maestealan napredak u skoro svakom merljivom aspektu ljudskog bivstvovanja.

Jedan delić informacija kako je svet živeo pre samo trideset godina u odnosu na danas nam predstavlja profesor Harvarda Steven Pinker i njegove brilijantne knjige ‘The Better Angels of Our Nature’ i ‘Enlightenment Now.’

Evo nekih činjenica u poređenju 2018. sa 1988. godinom. Prvo ratovi – tada je bilo 23 rata širom planete dok ih je u skorije vreme 12. Zemalja koje su tada klasifikovane kao autokratije je bilo 85 dok ih je danas 60. Preko 35% svetskog stanovništva je živelo u ekstremnom siromaštvu tada dok ih je danas 10%. To je i najbitniji podatak koji bogate i zemlje srednjih prihoda ignorišu. Da je život za stotine miliona ljudi širom sveta prestao da bude pakao. I mi u Srbiji, tradiocionalno naklonjeni kukanju i spektakularno glupim istorijskim odlukama nikada ne razmišljamo o ljudima koji žive bez struje, vode, obrazovanja i bilo kakve zdravstvene zaštite. Tako smo se i mi prodružili armiji razmaženih i egocentričnih modernih ljudi koji uglavnom vape za svojim najsitnijim ljudskim pravima ignorišući one čiji se glas nikada ne čuje. Tako je pravo svakog novinarčića da ga niko mrko ne pogleda svetije od prava nekog novorođenčeta da preživi prvih šest meseci života.

Progres je naučno merljiv i stoji u jukstapoziciji našim subjektivnim duševnim stanjima. Zato će i razmera nadolazeće privredne krize probuditi mnoge koji će sa setom gledati na svoje novčanike i živote pre korone. Jer ljudi često uzimaju stvari zdravo za gotovo i mešaju prava i privilegije. Naklonjen individualizmu kao savremenoj religiji modernjak tek kada izgubi privilegije shvati koliko je dobro živeo. Korona je podsetnik da je sam život svetinja i najveći kapital koji svako od nas poseduje. Da sve u odnosu na njega bledi i da je svaki minut kao milion dolara. Dakle da pogledamo šta se sa ljudskim životom desilo u poslednjih par stotina godina.

Gornji grafikon pokazuje životni vek Homo Sapiensa tokom vremena. Prosečan život u najbogatijim zemljama je preko 80 godina. Pre modernog doba životni vek je lebdeo oko 30 godina i manje, tako da su današnje cifre nepojmljive ljudima od pre samo sto godina. Napredak koji je napravljen u Africi za samo šezdesetak godina je fantastičan u svim segmentima. Korelacija između siromaštva i životnog veka je dokumentovana kako u ekonomiji tako i u medicini. Možda ćemo u ovo doba, kada nevidljiva korona plaši ljude širom planete brzom i bolnom smrću, naučiti da poštujemo ovaj istorijski napredak.

Sledeći grafikon se nadovezuje na istraživanja profesora Pinkera. Za one koji kukumavče o starim dobrim vremenima od pre pet, deset, pedeset ili sto godina ova ilustracija služi kao čarapa u ustima. Nije samo ljudski život, to blago koje svi posedujemo, duži, nego je značajno kvalitetniji. Pre samo dve stotine godina 85% ljudi je živelo u ekstremnom siromaštvu. Samo pre pedeset godina pola planete je grcalo sa manje od dva dolara dnevno bez struje, vode i obrazovanja. Zamislimo se samo kako je većina naših baka i prabaka živela. U većini slučajeva su živeli bedno i bez perspektive da se iz mračnog siromaštva izbave.

Sledeći merljivi aspekt naših života koje profesor detaljno analizira je nasilje. Ratno nasilje i društveno nasilje je već vekovima u padu. Predrasude o našim precima kao visoko moralnim plemićima koji su lebdeli nad zemljom i delili svetu pravdu su opet odraz naše nesamokritičnosti u pogledu na prošlost.

U odnosu na nas naši evropski preci su krvoločni manijaci. U srednjem veku stopa ubistava je bila skoro 50 ljudi godišnje na 100.000 stanovnika. U 2017. godini prema podacima Evropskog Saveta, EU je imala 5.200 ubistava na 446 miliona stanovnika što je stopa od 1,16 dakle skoro 50 puta manja od naših slavnih predaka. A strašna primitvna Srbija, gde je nasilje deo naše tradicije i gde nam je prosto u krvi da se ubijamo po selima ili mafijaškim obračunima? Ona je te iste godine bila za nijansu niža sa stopom od 1,10. Ali ako redovno čitate naše tabloide uvereni ste da su vam Škaljari i Kavčani ubili bar tri člana porodice.

Kako se nasilje nadovezuje na našu sagu o ekonomskim posledicama korona virusa? Zato što postoji jasna veza između nasilja i siromaštva. Poslednja studija koju je grad London uradio zbog epidemije uboda noževima među mladim ljudima pokazuje da se većina zločina desila u najsiromašnijim delovima grada. Ekonomsiti i kriminolozi već decenijama analiziraju vezu između siromaštva i nasilja. Ako ova kriza gurne dodatnih pola milijardi ljudi u ekstremno siromaštvo očekujmo skok u nasilju među ovom populacijom.

A šta je sa obrazovanjem? Mislim da je svako ko čita ovaj članak dovoljno edukovan da zna da smo napravili džinovske korake u ovoj oblasti. Naši drugari iz organizacije Our World in Data su opet tu sa svojom ilustracijom.

Danas je preko 85% daleko mnogoljudnije svetske populacije pismeno. Obrazovanje je uvek bilo skupo tako da su se u prošlosti opismenjivali samo bogati i izuzetno inteligentni. Sredstava za masovno obrazovanje koje je danas standard u svetu nije bilo tako da su pismeni ljudi nekada bili kao nepismeni danas – veoma retki. Ovo je još jedan segment koji će se naglo pogoršati ako se prognoze o ekonomskoj depresiji realizuju. Obrazovanje iziskuje znatna sredstva i pad ekonomske aktivnosti će izbrisati mnoge obrazovne programe koje je svet mukotrpno gradio.

Iz datih priloga se vidi da smo poslednjih decenija napravili ogromne pomake u kvalitetu i dužini života, da smo bolje obrazovani i daleko manje naklonjeni nasilju. Sem medija koji nas konstantno vraćaju u mod panike i brige većina čovečanstva napreduje u svakom merljivom aspektu života.

Pored svih naglabanja kakav će svet biti nakon korone – manje ili više globalizma, kapitalizma, komunizma i ostalih izama, jedno je jasno a to je da je trend o kome profesor Pinker govori jasan progres i da je bitno nastaviti tim putem. ‘Trend is your friend’ je stara poslovica sa Wall Streeta, koja veli ne menjaj kravu koja daje mleko. Ako se pesimistička ekonomska predviđanja ostvare i svet savlada dugogodišnja depresija, vratićemo prikazane grafikone decenijama unazad i rizikujemo da ovo bude vrhunac ljudskog napretka.

To bi bilo poražavajuće i moramo sve učiniti da ekonomiju vratimo na stari put. Koordinisani planovi velikih sila moraju da vode u svet sa još manje ratova i još manje siromaštva. Samo pre tri meseca prognoze UN su tvrdile da ćemo ekstremno siromaštvo iskoreniti do 2030. godine. Taj cilj ne smemo da izgubimo iz vida u ovom zaraznom haosu. Bajke o slavnoj prošlosti ne pomažu, baš zato što su bajke, i ono što smo do sad postigli postaje jasnije sve većem broju ljudi. Ako je nešto dobro oko ove krize a to je vreme koje imamo za sumiranje svojih života. Ali je bitno sumirati i život Homo Sapiensa kao vrste. Koga mrzi da čita Pinkera, evo njegove TED prezentacije pa se sladite ovog sunčanog subotnjeg jutra. U 18 minuta informacija ćete shvatiti da za život, baš onakav kakav je bio do sad, se vredi boriti.

U Srbiji se ovog vikenda primenjuje policijski čas od petka u 17h do ponedeljka u 5 ujutro. Mere su sve rigoroznije kako epidemija odmiče i sve više glasova je protiv ovakvog drakonskog pristupa ovom problemu. Na severu Evrope Švedska predstavlja drugi deo ekstrema gde su epipemiološke društvene mere svedene na minimum. Nema policijskog časa, škole rade i restarani su puni. Sve je više glasova unutar ove skandinavske zemlje koji su skandalozovani opuštenim pristupom državnih organa prema zarazi. Kritike se ređaju sa svih strana sveta smatrajući da se zvaničnici igraju ruskog ruleta sa građanima.

U svetu je trenutno 1.605.343 zaražene osobe i 95.752 je umrlo od posledica COVID-19 virusa. U Švedskoj je 9.141 ljudi sa korona virusom i do sada je 793 podleglo. Uporedo treba pogledati šta se dešava u Danskoj koja ima 5.635 zaraženih i 237 umrlih.  Dve zemlje imaju dijametralan pristup problemu dok su ekonomsko kulturološki slične. Danska ima oko 5,6 miliona stanovnika dok njihovi susedi broje oko 10,2 miliona. Dakle skoro duplo više što analizu čini još lakšom. Danska je 13. marta zatvorila granice, ograničila kretanje građana i zatvorila škole. Švedska nije primenila nijednu meru već je dala jasne preporuke o društvenom distanciranju i zabranila okupljanje više od 500 ljudi.

Kao što tabela ilustruje Danska ima više zaraženih na 100.000 stanovnika – oko 100 ljudi u poređenju sa 89 u Švedskoj. Ali brojka koja sve više uznemirava svet i jedan deo švedske javnosti je 7,8 umrlih u poređenju sa Danskom koja ima 4,2 na 100.000 stanovnika.

Srbija trenutno ima 41 zaraženu osobu na 100.000 ljudi i 1 umrlu osobu. Dakle daleko manji broj od Švedske ali i od Danske. Da li ovo znači da su naše mere efikasnije? Da imamo bolji zdravstveni sistem od ovih bogatih zemalja? Ono što je svakom statističaru jasno je da ima mnogo drugih faktora koji utiču na kalkulaciju. Koliko se ljudi testira? Kako se broje umrli i da li oni koji umru van zdravstvenog sistema ulaze u statistiku? Ako šveđani krenu sa masovnim testiranjem da li će njihove brojke naglo opasti? Ovo je i osnovni problem ove pandemije: nema jasne globalne metodologije testiranja i merenja smrtnosti. Stručnjaci danima upozoravaju da je simplifikacija ovih brojki neprimerena i preuranjena. Da će se tačna smrtnost znati kada se urade naučna istraživanja koja će uzeti u obzir sve faktore.

Ali mediji sa svih strana sveta koriste ovakve uprošćene metode u besomučnom pisanju o pandemiji. Pandemija je tema koja zauzima većinu stupaca i svaka nova vest postaje senzacija. Primitivna primena statistike je glavni problem ove pandemije jer se donose značajne odluke koje će imati tektonske ekonomske i društvene posledice. Svetska Zdravstvena Organizacije je pod sve većim pritiskom političkih lidera jer ne postoji konsenzus u naučnoj medicini oko preciznog definisanja smrtnosti.

Švedski državni epidemiolog i kreator liberalnog pristupa dr. Anders Tegnell je jasan: „zatvarati ljude na duži period je neodrživo.“ Ni jednu preporuku SZO sem društvenog distanciranja nije primenio u svojoj zemlji. Smatra da će ova mera dovoljno usporiti zarazu da ne optereti zdravstveni sistem ali da je neminovno da se veći deo stanovništva zarazi. Odbija da taj pristup nazove imunitetom krda. Stručnjaci uglavnom smatraju da je suviše rano suditi o uspehu ili neuspehu švedskog pristupa. Moji prijatelji šveđani uglavnom smatraju pristup zadovoljavajućim i imaju poverenje u svoje zvaničnike. Društveno distanciranje se uglavnom poštuje i putovanja su svedena na minimum. Promet gradskim prevozom je opao 60% i blizu pola građana rade od kuće. Ovo je jasna ilustracija da građani smatraju situaciju ozbiljnom.

Sa druge strane mnoge starije osobe su razočarane i brinu za svoje zdravlje. Ova grupa ima veću šansu da premine od zaraze tako da mi je jedan prijatelj našeg porekla otvoreno rekao da žali što nije u Srbiji jer ima 68 godina. U svetlu ovakvih primera 2.300 švedskih doktora je krajem marta potpisalo peticiju upućenu vladi da se uvedu striktne mere: „smatramo da nema naučnih dokaza za njihovu strategiju,“ navodi Cecilia Söderberg-Nauclér, mikrobiolog i jedna od potpisnica peticije. Takođe traže od vladinog tima da objave sve podatke vezane za koronu kako bi naučna zajednica mogla da se baci na detaljnu analizu.

Ali sa druge strane Švedska ima preko 40.000 lekara tako da se ne može tvrditi da je značajan broj profesije potpisnik ove peticije. To je opet nešto što medijski alarmisti ne pominju kada pominju peticiju. Samo 5% lekara je potpisalo taj dokument.

Šveđani su obrnuti od nas kad je u pitanju poverenje u institucije i zvaničnike. Dok je u Srbiji sada već tradicija pljuvanje po svemu vezanom za državu u Švedskoj ljudi retko kritikuju svoj sistem. Oko 48% ispitanika imaju visok nivo poverenja u stručni tim epidemiologa. Takođe je strah među šsveđanima najniži kada je u pitanju zaraza. Dok predsednik Vučić tvrdi da je strah među srbima veći nego za vreme Drugog Svetskog Rata, Švedska je prva u hrabrosti prema istraživanju YouGov od pre neki dan. Samo 31% je veoma i donekle uplašeno pandemijom. Malezija je na primer u vrhu gde je 90% stanovnika uplašeno. Vijetnam i Indinezija su na preko 85%. Dakle populacija je izbezumljena. Ne znam odakle je Vučić izvukao svoju ilustraciju, ali se nadam da nije od doktora Nestorovića, maskote korone u Srbiji. Ali ako je to tačno, onda je to sramno. Porediti stradanje našeg naroda u najvećem svetskom konfliktu i ovu pandemiju je još jedan od gafova naših zvaničnika.

Švedska vlada se sastaje danas i razmatraće dalje poteze u borbi protiv korone. Stručni tim je za sada jasan i smatra striktne mere nepotrebnim dok je zdravstveni sistem pod kontrolom. Ali pritisci postaju nepodnošljivi uprkos manjku napretka u jasnoj definiciji smrtnosti ove pošasti. Da li će hladnokrvni švedi popustiti ili nastaviti svojim putem je drama koja se odvija pred celim svetom.

Poštujući mere društvenog distanciranja ministri finansija zemalja EU su jučerašnji sastanak obavili preko video konferencije. Nakon 16 sati trapavog sastančenja nisu došli do dogovora oko daljih zajedničkih ekonomskih mera neophodnih da se obuzda ekonomska kriza usled COVID-19 virusa.

I dok se svetom širi pandemija sa 1.518.783 zaražene osobe, EU se suočava sa svojim starim demonima. Birokratski paralizovana svedok je da se svaka članica bori protiv korone na svoj način. Umrlo je 88.505 osoba širom sveta od toga 57.564 u Evropi što je 65%. I dok brojke govore da Evropa trpi najveći teret ove pandemije evropski političari su nemoćni da stvore zajednički ekonomsko-zdravstveni odgovor na novonastalu krizu.

Podela sever-jug je stara i pomalja svoju glavu ponovo nakon finansijske krize pre više od decenije. Tada su mere štednje razvukle krizu usled neslaganja severnih i južnih zemalja oko pristupa i zajedničkog odgovora. Grčka je bačena na noge i zgodno označena kao krivac za sve ekonomske muke Evropske Unije. Kriza zahteva novac i povećanje zaduženosti država ali u ovom slučaju severna Evropa na čelu sa Holandijom ne želi da pristane na neophodne mere. Insajderi kažu da je jučerašnja svađa bila žestoka između italijana i holanđana oko paketa od 500 milijardi evra.

Ministri iz Francuske i Nemačke su nakon propalog sastanka tvitovali da će se razgovori nastaviti i pozivaju evropske lidere na dogovor.

Predlog na stolu se sastojao iz tri dela. Prvi je European Stability Mechanism koji bi odvojio 2% BDP evrozone za urgentne kreditne linije za najugroženije kompanije. Drugi je panevropski garantni fond koji bi vodila Evropska Investiciona Banka sa nekih 200 milijardi evra municije. I treći deo je dodatnih 100 milijardi evra za potrebe osiguranja nezaposlenih. Ništa od ovoga nije dogovoreno.

Francuska je takođe predložila dodatni rezervni fond koji bi se finansirao izdavanjem zajedničkih obveznica evro zone. On bi bio u visini od 3% BDP EU i bio bi dodatna zaštita od nadolazeće krize. Ali stari duhovi unije su se probudili i severne zemlje odbijaju da izdaju zajedničke evro obveznice.

Za laike kratko objašnjenje. Države izdaju obveznice radi finansiranje državne operative. Svaka zemlja izdaje svoje obveznice na svetskom tržištu novca. Kamata, koja je cena svake obveznice kao i svake pozajmice, se ustanovljuje na osnovu kvaliteta ekonomije te države. Što vam je bolja ekonomija i budžet puniji to je kamata niža. Profesionalne kuće, kao na primer Moody’s, koje se bave kreditnim rejtinzima redovno ocenjuju kreditnu sposobmost država što pomaže investorima da odluče koju kamatnu stopu da plate za koju obveznicu.

Problem evropske unije od samog početka je to što ne izdaju Evro obveznice. Svaka država izdaje obveznice za sebe pa su i kamatne stope različite. To je i bio glavni problem tokom prethodne krize. Grčka je morala da plaća kamate preko 10% dok je Nemačka plaćala manje od 3%. A obe države imaju istu valutu. Ovo je ekonomski neodrživa situacija i ekonomisti već godinama napominju da je neodrživo imati istu valutu a različitu cenu finansiranja. To je kao da jedan građanin plaća hipoteku 3% a drugi 10%. Tokom 30 godina hipoteke prvi bi platio kamatu koja je oko 90% od glavnice, dok bi drugi platio kamatu koja je oko 300% glavnice. Razlika je ogromna i jasno je zašto je neodrživo da jedna ekonomska unija ima jednu valutu a različite kamatne stope.

Francuska kroz ovu šemu pokušava da ubedi severne zemlje da je sada neophodno izdati EU obveznice koje bi sve zemlje koristile i imale pristup manjim kamatnim stopama. Ali jučerašnji sastanak je jasna poruka da neki još nisu spremni za pravu uniju jer je Nemačka odmah kritikovala taj plan. Nemci su i u prošloj krizi bili najveća prepreka ovoj ideji i glavni krivci za prolongirani oporavak Evro Zone. Holanđani takođe tvrde da bi evro obveznice povećale finansijski rizik što je notorna glupost jer je EU u svakom slučaju finansijski jača od bilo koje pojedinačne članice.

Mislim da će evro obveznice, koje mnogi već nazivaju korona obveznice, ovog puta odigrati ključnu ulogu u formulisanju budućnosti Evropake Unije. Ako se slože oko obveznica EU će opstati. Ako se ponovo ne slože budućnost zajednice je zapečaćena i njeno konačno rastakanje je već počelo.

Pesimisti predviđaju pad BDP u evrozoni od 10% što bi bilo veoma bolno. Unija mora da učini sve da ova brojka bude što niža. Limitiranjem finansijske municije za ovu borbu samo se razotkrivaju stare predrasude o vrednim i štedljivim severnjacima i lenjim južnjacima. Uostalom ako ste toliko različiti čemu unija? Kada treba prodati robu slobodno širom Evrope onda su složni, a kada treba vaditi kestenje iz finansijske vatre onda su svi posebni.

Pre par dana istraživanje u Italiji pokazuje da 53% populacije podržava izlazak zemlje iz EU. Zato su italijani na sastanku finansijskih ministara zauzeli oštar stav. Isfrustrirani teškom zdravstvenom situacijom na severu zemlje zahtevaju zajedničku obveznicu i oštre reči su razmenjene. Holanđani kažu ne može a italijani odgovaraju onda nam ne treba evro kao valuta. U briselskim kuloarima se šapuće da je ovo najoštriji sastanak zemalja članica u istoriji EU.

Angela Merkel je pre par dana izjavila da je korona virus najveći test sa kojim se suočava EU. Zajednica je jedva preživela prošlu krizu i mnogi smatraju da je njen staložen i disciplinovan pristup pomogao u spasavanju iste. Ali izostanak reformi zajednice i migrantska kriza ju je gurnula jednom nogom u politički grob i daleko od moći kojom je komandovala u svojoj zemlji i EU pre samo nekoliko godina. Desničarski glasovi protiv EU su bili sve glasniji i pre korone, i populističke stranke su jačale iz dana u dan. Brexit se razvlači već nekoliko godina i sada vlada konfuzija koji su sledeći koraci jer su svi resursi usmereni ka rešavanju pandemije. Iz ovoga je jasno da EU ima dosta unutrašnjih protivnika koji će sve učiniti da korona bude konačni ekser na kovčegu EU.

Sastanak će se nastaviti danas i svi sa nestrpljenjem čekaju ministre finansija da se slože. Šta god da urade korona obveznice će odlučiti budućnost EU. Sada je samo pitanje ko stvarno želi da ostane u okviru zajednice a ko se femka. Jedno je svima jasno, džapanje u sred krize je najgora od svih opcija.