Pre par dana smo bili svedoci klasičnog fenomena ‘run on the bank’. Kada veliki deo klijenata povuče depozite iz banke institucija dođe u poziciju da nema dovoljno kapitala da održi svoje poslovanje. Upravo se to desilo sa bankom Silicon Valley Bank. Simbol tehnološke regije u kojoj su mnogi IT stručnjaci držali svoj novac videla je u danu kako $209 milijarde njenog kapitala nestaje u magli.
Svaka banka je u svojoj biti institucija kojoj ljudi veruju da neće proćerdati njihov novac. Vi date lovu na šalteru, oni stave na štedni račun i za uzvrat vam daju neku sitnu kamatu. Bankari taj novac pozajmljuju drugim osobama ili firmama. Glavni problem menadžovanja banke je što deponenti mogu u svakom momentu da povuku lovu a banka je kredite izdala sa određenim rokom. Rizik je dakle da štediše povuku lovu a vi ne možete da opozovete kredite i vratite sav novac. Tada dolazi do trke na banku i samo u par dana, nekada sati, institucija ode pod led. Kažu da je SVB nestala za 40 sati.
Živimo vreme visoke globalne inflacije i već godinu dana upozoravam da ćemo ući u inflatornu spiralu. To je fenomen kada cene skaču godinama, kupovna moć pada a samim tim i standard građana. U tim uslovima teško je naći investicione projekte koji su isplativi jer je novac skup a povraćaj na investiciju manji od kamata. Nervoza se akumulira i građani imaju sve manje poverenja u sistem. Ovi uslovi izlažu banke ovom fenomenu koji se pre par dana desio u SAD.
SVB je drugi najveći bankrot u američkom bankarskom sistemu. Sada je na sceni međusobno optuživanje raznih grupacija. Slušamo uglavnom o propasti raznih kripto berzi koje su do pre par dana bile simbol ove krize. Sada ta ekipa likuje pokazujući prstom u fundamentalni problem bankarske operative koji sam prethodno opisao. Klasičan centralizovan bankarski sistem nije prilagođen modernim finansijakim tokovima tvrde bitkoinaši. Regulativa koja se obrušila na kripto valute u poslednjih par meseci je glavni krivac za krizu. Samo je pitanje koliko banaka će doživeti sudbinu SVB-a.
Sa druge strane klasični bankari optužuju kripto ekipu da su privukli svakakav ološ i time podrili poverenje u finansijski sistem. Kada žurka dočeka jutro partijaši često sebe nađu odvaljeni od raznih supstanci a neki i sa polupanim glavama. Za svoje nedaće uvek traže krivce jer je to temelj ljudske prirode – svi su drugi krivi. Dok je jeftina lova pljuštala iz štamparija i narod kreditirao razne gluposti, od torbica do letovanja, sve je bilo u redu. Sada kada treba poplaćati račune lagodnog života svi su u modu ‘nisam ja’. Krivac nije usamljen, on je u svima koji su gurali svoje živote van granica onoga što stvarno mogu da priušte.
Depoziti u Americi su osigurani do određene sume, u ovom slučaju $250.000 po štediši. U našoj zemlji to osiguranje ide do €50.000 po deponentu. Račun u svakoj banci osiguran je na ovu sumu tako da je ključno da svoja jaja rasporedite u više košara. Ako imate €150.000 u banci rasporedite to na tri računa u tri različite banke. Više računa u istoj banci ne znači ništa, suma na koju ste osigurani je i dalje €50.000. Trošak prebacivanja novca ne postoji sem malo potrošenog vremena a potencijalni rizik je nesrazmerno visok. Ujedno apelujem da Narodna Banka Srbije podigne nivo osiguranih depozita i tako ulije dodatno poverenje u naš bankarski sektor. Živimo u interesantnim vremenim i važno je biti proaktivan i pokazati liderske kvalitete.
Sutra je ponedeljak i mnogi sa zebnjom čekaju da li će još neka banka u SAD doživeti ovu sudbinu. Sentiment je škakljiv tako da svaki sledeći kolaps preti samom fininansijskom sistemu u celini.
Ne znam nikoga ko hvali banke i drzavnu administraciju. Nije bitno iz koje zemlje dolazi ali „kuknjava“ po bankama je ili de fault stanje svijesti ili istina. Iz tog razloga mi se cijela prica oko kriptovaluta jako dopala. Generalno taj koncept decentralizacije mi je prihvatljiviji od nametanja prvila igre bilo koje vrste. E sad, ako bi se ovaj primjer sa SVB-om pretvorio u niz lancanih reakcija kao onmad 2008. malo bi se poljuljalo povjerenje i u tradicionalno bankarstvo, a nije da ga bas nesto i imaju, posebno kako svjedocimo negativnim inflatornim kretanjima.
Cim cujem kako se pominje „regulativa“ u bilo kojoj oblasti odmah pomislim na zavlacenje ruke u neciji dzep.
Iskreno navijam da se malo protrese bankarski svijet jer bi to moglo malo da da kredibilnosti kriptovalutama.
Gospodine Vladimire Djukanovicu, hvala na interesantnim tekstovima koje nije lako naci u moru bajatih presipanja iz „supljeg u prazno“ i propagande svake vrste.
P.S. Cekajuci da vidim Noleta kako trenira u Herceg Novom, prosle godine na moru sam prvi put pogledao jedan podkast u kojem ste vi bili gost. Ove godine Nole dolazi u aprilu u Banja Luku pa jedva cekam da ga vidim. A u istoj mjeri se veselim ako biste dosli na promociju vase knjige u Republiku Srpsku. Obavezno obajvite kada ce se to desiti jer to ne zelim da propustim.
Zivi i zdravi bili!
Da da planiramo Banja Luku…najavljujemo….
Kada te iste banke uzimaju profit od obicnih gradjana, onda je to 100% njihovo i to je kapitalizam a kada banka propadne onda idemo u socijalizam i banka trazi drzavu i njene gradjane da joj pomognu…
Poštovani,
Ispratio sam vaš nastup na Biznis pričama. Zanima me samo da li Palantir radi na implementacije veštačke inteligencije u obradi podataka.
Pozdrav.
Odavno…
Kao sto pretpostavljam da znate, u nedelju uvece je jos jedna banka imala slican scenario. U pitanju je „Signature Bank“, pretezno Njujorska banka, ali takodje aktivna u jos 4 drzave.
Izlozenost ka kriptu je navodno oko 30%, da li je to previse, ne znam, ali jedno znam sigurno – nesigurnost u industriji komercijalnih (investicionih) nekretnina je dramaticno skocila kako je veliki broj ljudi iz ove industrije (vlasnici nekretnina, brokerske kuce, itd) saradjivao upravo sa „Signature“. Od Januara 2020 do danas, nakon „Wells Fargo“ i „JPMorgan“, „Signature“ je #3 banka po vrednosti izdatih kredita ($13,4 milijardi) i ubedljivo #1 po broju kredita (882) u ovoj industriji.
Koja li je sledeca…?
Definitivno veoma zanimljiva vremena!
Inace, da li se knjiga moze poruciti preko bare?
Knjiga za sada samo U Srbiji pa kako bude išal prodaja ići će dalje….
Zdravo,
Odgledao sam novu epizodu Biznis prica u kojoj ste izmedju ostalog spomenuli slozeno ukamacivanje. Koje finansijske institucije kod nas obracunavaju kamatu na ovaj nacin (ako ih uopste ima)? Ako je stopa kamate npr 4%, a prosecna inflacija isto 4% u periodu stednje, da li je ovaj vid ulaganja samo nacin da se sacuva vrednost novca na duze staze na isti nacin kao sto bi bila kupovina npr. zlata (cija vrednost obicno bude korigovana za inflatorni rast)?
Hvala!
Složeno ukamaćivanje je moćan koncept koji prosečan čovek ne kapira. Sve banke obračunavaju kamate na godišnjem, ili ako oročiš novac čak i češće. To je način kako da tokom dugog vremenskog perioda napraviš značajan novac.
Jasno, samo sto u nasim bankama mozes orociti novac na max period od 36 meseci (ako se ne varam). Sve zavisi od iznosa i odnosa kamate i inflacije. Ako se u jednacinu doda korekcija za stepen inflacije, slika se dosta menja.
Obožavamo Vase analize,, videli smo danas na TV da je izašla knjiga. Pišite, objavljujte, znači nam. Ako bude nekih tribina, rado bi došli. Neke misli ponavljam sebi da bih nastavila dalje
Real yields, real yields.. To je sve.
Kada se ista stvar desi FTX-u onda se to predatavlja kao propast kriptovaluta. Ovo je razglog zasto kripto valute ne mogu dostici svoj pun potencijal i dalje. Ljudi su i dalje veoma sumnjicavi i pri svakoj losoj vesti gube poverenje u njih. kripto valute ce postati svakodnevni deo nasih zivota onda kada steknemo puno poverenje u njih a to je dug put.