Moja Knjiga BLISTANJE je u Knjižarama

Godine mog istraživanja filozofskih i društvenih tema vezanih za razvoj veštačke inteligencije (AI) kulminiralo je u romanu BLISTANJE. Dramatizacija trenutnog razvoja ove tehnologije je bitna jer se sve odigrava brzinom koju prosečan građanin ne može da isprati. Samo ako ste imali pristup AI sistemima kao što je Deepmind imate uvid u brzinu razvoja koja je blizu eksponencijalnoj.

2015. godine sam shvatio da je vreme napisati kratku istoriju filozofije veštačke inteligencije. Taj rad je ispisan ali sam skužio dve stvari: tehnologija ne ide u dobrom pravcu i moj tehnički rad će se izgubiti u hrpi opskurnih filozofskih predanja. Da bih temu približio srpsko-hrvatskom govornom području rad pretapam u roman. Na taj način dosegnuću do najšire moguće publike. Ključno je da šira publika zna šta se valja iza tehnološkog brega.

Davne 1956. godine John McCarthy je za vreme konferencije, kao IT stručnjak, prvi izgovorio termin ‘artificial intelligence’. Od tada se bavi ovom oblašću i jedan je od kreatora programskog jezika LISP koji se i danas koristi u programiranju mašina koje imaju moć da same uče. Veštačka inteligencija se od tog momenta polako uvlači u naše živote bez namere da ih ikad više napusti. Svaki put kada upalite telefon ili bilo koji drugi uređaj sa ekranom, dobar deo sadržaja dolazi od mašina: predlažu vam knjige i druge proizvode, podsećaju na putovanja koja ste zaboravili i ukazuju da izgubljene prijatelje. Nema aspekta života gde vas AI ne ‘gađa.’

Pored jasnih benefita koje AI nosi mnogi se pitaju ima li etičkih i društvenih konsekvenci koje se kose sa interesima Homo sapiensa? Postoje dve škole misli među stručnjacima i filozofima. Prva tvrdi da je sve bajno i da ćemo za par decenija žnjati neverovatne plodove ove eksplodirajuće tehnologije. Sa druge strane tu je grupa ozbiljnih naučnika koji upozoravaju da moramo biti oprezni jer ima dosta indikacija da neke od mašina kreću u nezavisnom pravcu. Pored Elon Musk-a i pokojnog Stephen Hawking-a, koji su globalno slavni, jedan od najbitnijih filozofa današnjice, David Chalmers, je izveo nekoliko studija gde logički navodi da su svi scenariji nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije nepovoljni po nas.

Stephen Hawking, teoretski fizičar koji je ušao u srž prirode crnih rupa još 2017. godine navodi da bi razvoj AI mogao biti: „najgori događaj u istoriji civilizacije.“ Upozoravao je da bez jasne globalne regulative sama tehnogija postaje pretnja jer će se velike sile takmičiti bez posebne kontrole. Mark Zuckerberg je ovakve stavove smatrao neozbiljnim sve do incidenta unutar njegove firme kada su dva robota, slatko nazvanih Bob i Alice, počeli da komuniciraje ne samo nazavisno, već na jeziku koji samo oni razumeju. Shvatajući da je vrag odneo šalu, obe mašine su isključene a on je stišao svoju kritiku onih koji upozoravaju na nekontrolisan razvoj AI.

BLISTANJE pokušava da ove probleme pretoči u filozofsku akcionu dramu. Čitanje naučnih radova je muka, a roman ima snagu paljenja ljudske mašte od vajkada. Dobra priča je vredna jer kompleksne društvene tokove topi u formu koja je bliža našem iskonskom umu. Ideje profesora Chalmersa su ovde stidljivo provučene. Centralna rasprava oko toga hoće li mašine postati svene ili ne su preuzete od njega i njegovih kolega koji godinama ‘žvaću’ ovu temu. Osnovni paradoks je da nauka još ne zna poreklo ljudske i životinjske svesti: zašto je tu, kako nastaje i kako nestaje. Tako da je paradoksalno raspravljati hoće li mašine veštačke inteligencije imati svest i nezavistan um. Dugo je takozvani Turingov test bio standard za utvrđivanje da li je neko inteligentno biće samosvesno ili ne. Nijedna mašina nije bila u stanju da prođe test. Nije uspela da ubedi sagovornika tokom niza pitanja da je u konverzaciji nezavisna i svesna.

Sve se menja 2014. godine kada tri programera, ironično dva Rusa i jedan Ukrajinac puštaju u opticaj chatbot Eugene Goostman. Program je uzeo identitet ukrajinskog dečaka od 13 godina koji nakon 5 minuta testa ubeđuje 33% sudija da je iza misli pravi dečak. Skoro deset godina kasnije, dok rat u Ukrajini besni, mnogi više ne priznaju Turingov test kao dokaz svesne inteligencije. Hoćemo li tako doveka; svaki put kada mašina dosegne zadat nivo mi smislimo nešto novo. Baš taj stav je put u buduće probleme jer se geopolitička situacija zakuvala ratom u Ukrajini. Ionako slaba saradnja država na ovom polju sada je na apaolutnoj nuli. Po meni baš je to formula za katastrofu.

Pitam se da li je ovaj geopolitički konlikt rezultat samo ljudske svesti? Da li su možda neki drugi Rusi i Ukrajinci umešali svoje misli u razaranje koje preti nuklearnim ratom? Da biste saznali pročitajte BLISTANJE.

Knjigu BLISTANJE možete kupiti u svim knjižarama širom Srbije. Ili direktno na sajtu izdavača:

https://stelaknjige.rs/proizvod/1708/blistanje-vladimir-djukanovic