Iz globalnog sedišta Ujedinjenih Nacija u New York-u, tokom sastanka zemalja članica, nam dolaze vesti koje jedna drugu nadmašuju: inflacija, manjak hrane, manjak energenata, pandemija, klimatske promene, rat u Ukrajini, nova ratna žarišta, i kolaps u obrazovanju. Generalni Sekretar UN António Guterres je svoje izlaganje počeo: „Naš svet je u velikom problemu…“
Ostatak govora je bio u istom tonu bez mnogo pozitivnih trendova na horizontu. Inflacija je sada već globalna bez naznaka da će članice uspeti da je obuzdaju u kratkoročnom periodu. Logistika hrane i energenata je na kolenima i nemoguće je doturiti žito i osnovne potrepštine do siromašnih članica UN-a. Fragilni sistem transporta i logistike je nokautiran tokom korone dok ga ukrajinski rat sada poluonesvešćenog mlati. Jasno je da će najsiromašniji, koji ujedno i najmanje doprinose haosu u kom se nalazimo, platiti najveću cenu kroz glad i preranu smrt.
Klimatske promene su skrajnute kao tema zbog rata u Ukrajini iako se situacija iz godine u godinu pogoršava. Svakog leta slušamo o rekordnim temperaturama i vremenskim uslovima koji sve više utiču na život ljudi širom planete. Temperatura u južnom Pakistanu je dostigla 53C ovog leta topeći glečere i izazivajući najveću poplavu u istoriji ove zemlje. Trećina teritorije je poplavljena gde neke provincije izgledaju kao more. Preko 33 miliona ljudi je van domova i očekuje se nalet bolesti koje često donose velike vode. Sherry Rehman, pakistanska ministarka za klimatske promene je besno rekla da su zemlje G20 odgovorne za 75% globalne potrošnje fosilnih goriva, ali da cenu ovog divljeg konzumerizma plaćaju svi. Traži da se radikalno promeni pristup ovom problemu i da bogate zemlje konačno preuzmu i finansijsku odgovornost za sve teže klimatske uslove.
Najtužniji deo izlaganja je bio vezan za ciljeve programa Sustainable Development Goals, koji je suština postojanja UN. Agenda 2030 je plan koji je imao jasan i plemenit cilj: eradikacija ekstremnog siromaštva do 2030. godine. Za sve cinike evo par podataka koji jasno govore da je ovaj plan bio ne samo plemenit, već i izvodljiv.
Od nastanka UN nakon Drugog Svetskog Rata globalni napori da se glad i siromaštvo ekadikuju su više nego uspešni. Ovaj posao je u rukama organizacije i gornja ilustracija pokazuje da je skoro dovršen. Svim pametnjakovićima koji godinama kritikuju postojanje Ujedinjenih Nacija dovoljno je samo ovaj istorijski uspeh gurnuti pod nos. Za samo 8 godina smo mogli, prvi put u istoriji, da hodamo civilizacijom bez onih koji se bore da prežive na dnevnom nivou. Ovaj najplemenitiji od svih ciljeva je sada ugrožen jer su cene hrane i transporta na istorijskom maksimumu.
Rat u Ukrajini je bacio senku na druga žarišta gde se situacija takođe zaoštrava. Izraelska okupacija palestinskih teritorija ulazi u 55. godinu i nema naznake bilo kakvog progresa. Predsednik Mahmoud Abbas je u jučerašnjem govoru očajno zaključio: „Naše uverenje da ćemo postići mir kroz pravdu i međunarodno pravo nestaje.“ Ove sumorne reči opisuju potencijalni novi svet koji je pred nama: svet ratova, rasta cena i opšte društvene regresije.
Nakon njega na scenu je stupio pakistanski premijer Shahbaz Sharif urgirajući da svet ne zaboravi konflikt između njegove zemlje i Indije oko Kašmira. Ovaj rat tinja već 75 godina i predstavlja stalnu pretnju globalnom miru. Kašmir je postao sinonim za kontinuiran, nerešiv, tinjajući rat. U ovakvim okolnostima iluzorno je verovati da će bilo kakvi dobri koraci biti napravljeni u cilju mitigacije ovog žarišta.
Rat kao tema dominira, a glavni je onaj u Ukrajini, pored kog drugi konflikti ne mogu da dobiju zasluženu pažnju. Rat u Jemenu je odneo 377.000 života, a najbrutalnija je činjenica da je oko 60% žrtava odnela glad. Već godinama UN apeluje da obe strane dozvole siguran protok pomoći ali situacija je još gora nakon logističkog haosa koji stvara rat u Ukrajini. Aprilsko primirje je krhko i generalni sekretar apeluje da bogate zemlje doniraju više novca za rekonstrukciju devastirane države.
Sastanak svetskih političkih lidera kojem svedočimo je jedan od najpesimističnijih od osnivanja UN. Poredak koji je stvoren nakon velikog rata, i institucionalizovan kroz UN, sada trpi udare sa svih strana zahtevanjem da se reformiše. Traži se eliminacija ili rekonstrukcija Saveta Bezbednosti, što je izuzetno opasan trend jer je to najbrži način do raspada samog UN-a. Pet stalnih članica su to mesto zaslužile svojom pobedom u Drugom Svetskom Ratu kada su stale na put najrazornijem zlu u istoriji čovečanstva. Vrema je patina koja nove generacije gura dalje od saznanja kakav pakao je svet živeo u prvoj polovini 20. veka. Lomeći UN, u nadi da će se iznedriti nešto bolje, je politikanstvo koje svet gura u Treći, a verovatno i poslednji Svetski Rat. Muke koje Savet Bezbednosti često rađa, su suština foruma za države sa dijametralnim društvenim uređenjima i vrednostima. Ako forum nestane, svi će sići u svoje rovove a svet izgoreti u paklu.
Fejsbučenje 