New York Times je glasilo američkih demokrata, i redakcija tradicionalno ima pristup najvišim ešalonima levičarske političke elite u SAD. Tom Friedman, jedan od glavnih kolumnista ovog lista, i prijatelj predsednika Biden-a, je dobio zadatak da javnosti objavi prirodu odnosa između predsednika Zelenskog i zapadnog političkog establišmenta koji javno stoji u njegovoj odbrani, snabdevajući ga oružjem, obukom i informacijama o ruskim trupama.
Pre par dana on je u članku za slavno propagandno glasilo objasnio da postoji duboko nepoverenje predsednika Biden-a u Zelenskog: „There is deep distrust between the White House and president Volodymyr Zelenski of Ukraine.“ Kako je čitavom svetu poznato zdravstveno stanje američkog predsednika, jasno je da ovo nije njegov nezavistan stav, već promena u politici zapadnog establišmenta prema besnućem konfliktu.
Od samog starta konflikta Zapad podržava harizmatičnog glumca i obezbeđuje sredstva podrške bez presedana. Desetine milijardi dolara je već potrošeno i desetine drugih je u pripremi. Ali od samog početka postoje pritužbe da veći deo pomoći ne stiže do linija fronta. Naime, po Washington-u se šuška da jedva nekih 30% stigne do planirane destinacije. Gde završava ostatak, za sada je misterija, ali se sada već otvoreno sumnja da kompleksna mreža dilera preprodaje oružje i opremu i tako puni svoje već naduvane džepove. Poslovično smatrana jednom od najkorumpiranijih država na svetu, priča je već dobila zamajac među američkom elitom.
Momenat kada je tikva pukla je otpuštanje šefa ukrajinske službe Ivana Bakanova, inače prijatelja iz detinjstva predsednika Zelenskog. Obučavan u Langley-ju, centrali američke CIA-e, Bakanov je američki čovek broj 1 u Ukrajini, i kao takav nije smeo biti smenjen. Friedman tu kritiku pakuje u oblande manjka transparentnosti u izbacivanju i optuživanju ovog špijuna od strane stare ukrajinske obaveštajne garde. Pored njega Zelenski je smenio čitav ešalon najbližih saradnika. Lokalci tvrde, takođe pod pritiskom stare obaveštajne elite.
Uprkos besomučnoj propagandi zapadnih medija da Ukrajina kao nešto pobeđuje, sada je već jasno da komad po komad te zemlje prelazi u ruske ruke. Svuda se teritorija prvo obezbedi, onda se konsoliduje da bi ubrzo nakon toga bio organizovan lokalni referendum. Pošto je većina stanovnika u regijama koje rusi preuzimaju ruskog porekla, referendumi će proći kao onaj na Krimu, sa ogromnim procentom žitelja koji se opredeljuju za pridruživanje Rusiji. Brutalan, ali veoma jednostavan Putinov plan je više nego efikasan i američki establišment već pravi ‘face saving’ planove kako da objasni trošenje ogromnih sredstava na unapred izgubljenu bitku. Priča o korupciji je za zapadne globaliste uvek najzgodniji način da opravdaju maestralne greške. Umesto da insistiraju na mirovnim pregovorima i spašavanju života i kapitala, oni su samo još jedna ubitačna strana u ovom prljavom ratu.
Zelenski je do sad bio veoma efikasan u izvlačenju maksimalnih sredstava od svojih zapadnih mentora. Ukrajini je potrebno oko 8 milijardi dolara mesečno da bi održala ovako kilav nivo otpora. Zapad, koji je sebe ubedio da će ovaj rat, gde se krlja preko 600.000 vojnika, biti gotov za par nedelja, je sad suočen sa realnošću da će konflikt trajati godinama. Kako vreme bude odmicalo, apetiti za dalje trošenje sredstava će jenjavati a šansa da Ukrajina povrati izgubljene teritorije se svodi na nulu.
Kako su mediji već ubedili svoje javno mnjenje da je Rusija izgubila, establišment je u problemu kako da objasni dijametralno drugačiji ishod na terenu. Zato je puštanje Zelenskog niz vodu i priča o korupciji jedini, doduše providni način da se objasni fijasko zvani rat u Ukrajini. Sama činjenica da je Amnesty International pustio izveštaj gde proziva Zelenskog za ratne zločine je cinična indikacija da je medeni mesec okončan. AI je produžena ruka zapadne ratne mašinerije čiji je osnovni zadatak podizanje moralnih tenzija unutar konflikta. Oni su uvek tu da nam objasne ko je bad a ko good guy.
Rastuća inflacija i teška ekonomska situacija, izazvana ovim ratom, već je politički sahranila nekoliko zapadnih lidera. Pročitajte moj prethodni članak o sudbini italijanskog premijera Dragija pa će vam biti jasno kakva je sudbina zapadnih globalista u mesecima koji dolaze. Već ojačana populistička desnica trlja ruke uvidevši da je Putinov rat izuzetna prilika da se obračunaju sa svojim domaćim političkim neprijateljima. Orbani zapada ne da nisu na isdisaju, već je njihov model nacionalističke, neliberalne demokratije sve popularniji kod glasača. Uostalom, Buden-ov rejting je najniži od svih američkih predsednika modernog doba, dok je Putin na vrhuncu podrške unutar Rusije.
Protok gasa kroz Severni Tok 1 je smanjen na 20% kapaciteta, pokazujući spremnost Putina da Evropu odseče od svojih energenata, koji su, uprkos svim medijskim lupetanjima, kratkoročno nezamenjivi. Zima će doneti velike probleme evropskoj industriji koja se još bori sa posledicama pandemije, i dalja inflacija može da donese najveću ekonomsku krizu od Drugog Svetskog Rata. Glasači su jasni: neće žrtvovati svoje blagostanje zarad ukrajinske borbe protiv Putina.
U samoj Americi već je jasno da je kandidatura Donalda Trump-a neminivna, i da bi, ako bi se izbori održali sutra, Biden mizerno izgubio. Zato je akcija FBI-ja, da pretrese njegovu vilu na Floridi, izazvala nezapamćen bes među Trump-ovim fanatičnim pristalicama. Podele su na svom vrhuncu i napetost raste, jer desničari smatraju da Biden-ova administracija traži način kako da Trump-u zabrani učešće u predsedničkoj trci 2024. godine. A Donlad je, nezvanični kralj svih populista.
Kolumnista Friedman je bio veoma kritičan u vezi posete Nensy Pelosi Tajvanu. Otkriva nam da su Biden i Xi Jinping iza zatvorenih vrata dogovorili da neće biti direktne vojne pomoći Rusiji. U takvoj situaciji poseta Tajvanu samo gura prst u oko Kini i ušuškava je dalje u Putinov zagrljaj. Najveća noćna mora zapadnih službi je vojni savez između Rusije i Kine. Od Kisindžerovog približavanja Kini pažljivo se radi na sprečavanju takvog razvoja događaja, tako da se autor plaši da decenije napora ne padnu u vodu u par meseci unapred izgubljenog rata.
Nastavak krljanja je veoma skup razvoj događaja i pritisci na zapadne političare će ići ka eliminisanju ekonomskih rizika. Javno mnjeje je jasno da ih moralisanje njihovih lidera ne zanima, već podivljala infacija i preteća zima. U ovakvim uslovima Zelenski je u nebranom grožđu. Šta god da uradi, neko će mu doći glave, ili zapadni, ili istočni moćnici. Tako je već milenijumima kad se nađeš između dve vatre velikih sila.
Mozda bi bilo zanimljivo osvrnuti se na hipotezu da je ulog mnogo veci od pobede nad Rusijom a to je da je Americi ocajnicki potrebna reindustrijalizacija koju u relativno kratkom roku moze da izvede samo ako preuzme evropsku, pre svih nemacku, privredu (stvaranjem nepodnosljivih uslova poslovanja u EU, putem konflikta na granici EU, odsecanja od saradnje sa Rusijom i koriscenja njenih jeftinih energenata i sirovina). To je borba da se zauzmu pozicije za narednih 100-200 godina. Amerika se vec priprema za regionalizaciju ekonomije i pokusava da minimizira zavisnost od strateskih neprijatelja tipa Kine, EU (citaj Nemacke), Rusije a da u isto vreme napravi anglosaksonski blok (prvo vojni a onda verovatno i politicko-ekonomski) kao sto je AUKUS (plus Japan eventualno). Zato i svi ovi zakoni u poslednje vreme u vezi ruda, minerala, poluprovodnika i dr. koje su potrebne za “zelene” (oksimoron) tehnologije koje u SAD vide kao novu industrijsku revoluciju.
Ako nesto znamo o geopolitici a to je da je to umetnost madjionicara. Dok vi gledate na jednu stranu, glavne stvari se odvijaju na periferiji, ili van, vaseg vidnog polja.
Zelenski je nesto izmedju korisnog idiota i lutke trbuhozborca i ostace upamcen kao neko ko je ugasio drzavu Ukrajinu. Po meri uspeha (unistavanja zive sile ukrajinske vojske) ruske armije sve se vise pojavljuje znakova da ce Poljska pokusati da izvrsi aneksiju tri zapadna regiona Ukrajine. Dovoljno o tome govori sto je njihovih vojnika (preobucenih u uniforme ukrajinske armije) najvise na terenu u Ukrajini od svih NATO zemalja.