Zašto Srbi Vole Rusiju?

U jeku ruske invazije na Ukrajinu ne jenjava rasprava u srpskom društvu o odnosima s Rusijom. Srpski intelektualni krugovi se češu pitajući se odakle ta ljubav između dva naroda. Iako je odgovor jednostavan i logičan, diskurs je, po običaju, primitivan i analitički štur.

Zašto idete na Zapad na šljaku kada su vam rusi toliko blizu srca? Ovo pitanje je srž besmislene rasprave gde se u pitanje dovode vekovni odnosi dva naroda čiji se istorijski odnos može sumirati jednom rečenicom: rusi i srbi nikada nisu pucali jedni na druge. Ovo je i prvi deo odgovora na pitanje iz naslova. Bez ambicije da ulazim u istorijsko sitničarenje, odnos dva naroda kroz vekove nikada nije završio ratom. A ratova im falilo nije.

Drugi deo odgovora na ovo besmisleno pitanje je srpska ekonomska elita. Većina srba koji su stvorili kapital van granica Srbije, prvobitno su ga akumulirali u Rusiji. Ne odlučuje budućnost ove zemlje Pera keramičar u Beču, već Mišković i oligarhijska elita čiji kapital upravlja zemljom.

U svoj autobiografiji skromno naslovljenoj ‘Ja, Tajkun’, vlasnik Delta Holdinga piše: „Delta neće postati ozbiljna firma dok ne zakoračimo u inostranstvo. Ovih dana otvaramo firmu u Milanu, ali je mnogo važnije da se pojavimo u Kini i Rusiji i da tamo budemo uspešni.“

Godina je 1993. i Beograd je pod najtežim sankcijama ikada uvedenim jednoj savremenoj državi. On, tajkun, zajedno sa Toplicom Spasojevićem, dobija predstavništvo Nike za Rusiju i tu stvara prvi ozbiljan kapital. Ta sredstva koristi da pazari po razorenoj Srbiji po krajnje niskim cenama. Kao što su i srpske ptičice na grani naučile, ti prvi miliončići su najbitniji, a Miškovič i ekipa oko njega su upravo u Rusiji učinili taj korak. Iz te ekipe su i Milan Spasojević, Nebojša Šaranović, Branko Forcan i drugi. Dok šef kancelarije u Milanu otvara pasjans, Moskva radi punom parom.

Da li je potrebno da pominjem Drakulića, Hamovića i čitavu ekipu iz Energoprojekta i Genexa? Građevinska firma Ratko Mitrović je sagradila pola Sočija, dok na Zapadu jednu ciglu nisu položili.

Odličan je primer Golf Kluba Beograd, čiji su članovi dobrostojeći beograđani. Među njima je tridesetak bogatih ljudi, koji su kapital stvorili ili u Srbiji ili u inostranstvu. Od onih koji su kapital akumulirali van granica naše zemlje, skoro svi su svoj imetak stvorili u Rusiji. Jedini izuzetak je pisac ovih redova koji je kapital stekao u SAD i Engleskoj.

Naslovljeno pitanje ima odgovor koji kao i obično u Srbiji, zjapi. Ali naša društvena elita ne vidi da joj je ekonomski fundament satkan od ruske love. Mogu nemci da otvore još hiljadu fabrika, mogu da odvuku sve srbe da peru švapska dupeta, oni koji ostanu sa svojim kapitalom će krojiti zakone, pa samim tim i sudbinu Srbije.

I još jednu iluzijicu da vam razbijem: srbi su veoma neuspešni na zapadu. Dok su novine pune priča o mladim i obrazovanim ljudima koji masovno odlaze činjenice zbore drugu priču. Prosečan gastos nema ni srednju školu završenu, ne govori jezik zemlje u koju odlazi, i nalazi se, a obično i ostaje, na samom društvenom dnu nove otadžbine. Skoro niko ne ide da se edukuje, već sirotinja ide trbuhom za kruhom. Sa protokom vremena naš gastos gaji uglavnom prezir prema okolini jer mu je jasno da je društvena mobilnost ka višim krugovima društva skoro nemoguća.

Kao mlad sam se upecao na priče o ‘našima’ u Americi. Kako haramo i čuda pravimo. Odlaskom u SAD iluzija se raspršuje jer je veoma malo naših integrisano u američku elitu. Na Đinđićevim krilima nakon pada Miloševića jedan sam od tvoraca Beogradske Finansijske Mreže – kluba čija je ideja okupljanje naših finansijskih stručnjaka širom sveta. Posle pompeznog prijema koji pravim u svom stanu u New York-u, brzo padam u očaj: pa mi ne postojimo u visokim finansijama. Nema nas u investicionim bankama, fondovima i drugim finansijskim institucijama.

I dok srbi odlaze, tajkuni, sa svojim ruskim kapitalom, ostaju. Dok Vučić glumi tešku situaciju oko neuvođenja sankcija Rusiji, nijedan tajkun se nije oglasio. I neće sve dok dobar deo love i dalje leži u snažnim rubljama, daleko od zapadnih zakona.