Civilizacijske tekovine su pozitivan razvoj ljudskog društva. To nas uče od momenta kada se naši skromni mozgići ukače u kolektivnu svest modernog života.
„Ona je civilizovana.“
„Ponašaj se civilizovano.“
„Necivilizovani divljak.“
I osnovci razumeju ove rečenice semantički jasno i bez sumnje u njihov kontekst. Pozivitna asocijacija je neupitna i svaka sumnja se izlaže ruglu. Nikada ne dovodi u pitanje dobrobit civilizacije jer jedino tako možeš napredovati unutar društva.
Istorija civilizacije je u suštini istorija. Počinje sa prvim koherentnim tekstovima pre skoro 5000. godina među Sumerima i traje do danas. Pojava pisanog jezika je bila preduslov za preciznije beleženje društvenih događaja i sve pre toga smatramo praistorijom pa tako i pre-civilizacijskim dobom. Ovo nije precizna definicija kao što ništa što je vezano za društveni život nije matematički precizno. Arheolozi govore o raznim civilizacijama pre pisane reči, kao o nama dragoj Vinčanskoj, ali tu je reč o naseobini koja je ostavila jasne tragove života u kućama i kompleksnog društvenog života, ali ni jednu pisanu reč. Tako da se za potrebe ovog teksta držimo jednakosti istorije i civilizacije.
Homo sapiens je jedina životinja koja je krenula da utire civilizacijske staze. Među hominidima su moderni ljudi, šimpanze, orangutani i gorile. Ova klasifikacija je nova, jer je biologija pre 1990tih stavljala ljude u poseban rod razdvojen od ostalih velikih majmuna. Tek je sa razvojem genetike u poslednjih 30 godina utvrđeno da pripadamo istom rodu. 2005. godine je objavljen naučni rad u časopisu NATURE koji je genetskom sekvencom utvrdio da je 96% gena između šimpanzi i ljudi identično. Sva kasnija istraživanja su potvrdila ove nalaze i procenat stavila još bliže stotki. Tako da konačno možete da odahnete – niste postali od majmuna jer ste uvek bili majmuni.
Zašto je onda samo jedna vrsta unutar roda krenula putem civilizacije? Najočigledniji odgovor je jezik. Ljudi su razvili kompleksan vokalni jezik kojim jasno komuniciraju između sebe. Ova stručnost je toliko razvijena da njom uspevamo da opišemo najkompleksnije procese koji nas okružuju. Ali nauka je pokazala da i drugi sisari ‘razgovaraju’. Tu dolazimo do pisane reči. Nije dovoljno samo vokalizovati nego je neophodno komunikaciju trajno zabeležiti.
Civilizacija i njen razvoj su mogući isključivo ako je životinja u stanju da jasno zabeleži svaku komunikaciju. Precizno kapirate svaku moju misao jer ih beležim na telefonu preciznim pisanim jezikom koji je vekovima razvijan unutar obrazovnih institucija. Poznajete svaku reč, pravopis i brzo upijate kontekst mojih misli. Kada čovek bolje razmisli, izum pisanog jezika je jedan od epohalnih događaja u kosmičkom razvoju naše vasione. Zato smatram da je svaka klasifikacija civilizacije pre pisane reči pogrešna.
Ljudi imaju tendenciju da epohalne događaje uvek prikažu u pozitivnom svetlu. Tako se i o razvoju civilizacije uvek govori sa dubokim poštovanjem i pozitivan spin se nikada ne dovodi u pitanje. Civilizacija je pozitivno skretanje jedne vrste majmuna gde je sve civilizovano dobro a sve necivilizovano zlo.
Ali svaki učenik istorije naiđe na kontradikciju sa prvim uplivom u istoriografiju. Svaki korak razvoja civilizacije je ovenčan bitkama i ratovima. Istoriografija je šetnja od datuma jedne do druge bitke sa šturim opisima šta se dešavalo između mlaćenja. Imena su uglavnom muška i 50% Homo sapiensa, to jest ženke, kao da nisu postojale. Zapisivala su se imena samo onih koji su klanja počinjali i završavali, takozvani majmuni lideri. Tek se kroz maglu pored lidera pojavljuju majmuni filozofi i majmuni pisci koji uglavnom sa ushićenjem zapisuju genocide koji maštoviti lideri osmišljavaju i sa ponosom sprovode. Svi ostali Homo sapiensi prolaze kroz istoriju neprimetno kao da nisu postojali.
Kontradikcija dolazi od činjenice da je civilizacijski razvoj natopljen krvlju i procenjuje se da je do sada u međuljudskim ratovima ubijeno oko 1.1 milijarda ljudi. Da biste bolje razumeli razmeru ovog broja pogledajte Tabelu 1 i broj ljudi na planeti u datoj godini.
Iako je populacija eksplodirala u poslednje dve stotine godina, zaboravljamo da je 1300. godine na planeti bilo manje od 400 miliona hominida Homo sapiens. A bilo nas je 2000. godine pre nove ere manje od 70 miliona. Taj period je zgodan jer tada civilizacija ubacuje u petu brzinu, stari Egipat i Kina dobacuju do antičke Grčke, pa onda do hrišćanstva i dominacije monoteizma, preko mračnijeg srednjeg veka sve do humanizma i renesanse koji kulminira u moderno doba nauke i tehnologije. Civilizacija dakle ima cenu – milijardu nasilno pobijenih majmuna.
Pitanje koje se nameće je da li je sve ovo vredno tolike žrtve? Sve vam ovo zborim dok se u Atini izlažem jutarnjem suncu u fantastičnoj vili sa još boljim pogledom na slavni Egej. Tu je bazen koji sam sebe čisti, tu je aparat koji pravi kafu i u ruci telefon putem koga sam povezan sa skoro svim Homo sapiensima na planeti. Možda je baš ovde, u centru antičke Grčke, bitno zapitati se: da li bi bilo bolje da nismo krenuli putevima civilizacije?
Da neki vanzemaljac proučava prethodno navedene cifre pomislio bi da je broj potamanjenih majmuna ove vrste u daljoj istoriji, kada smo bili divljiji i manje civilizovani. Ali on sedi u šoku u svom svemirskom brodu iznad Mladenovca i kapira da su se najveće koljačine desile u 20. veku, koji se završio pre samo dvadesetak godina. Od te procenjene 1.1 milijarde, bar 108 miliona, iliti 10% je pobijeno tokom tih ludih 100 godina samoće. Znači što smo civilizovaniji to smo ubitačniji.
Zamisli da ti neko preporuči restoran. Kaže ‘ma ludilo je mesto’. Klopa vanserijska, atmosfera boemska, gazda mega car. Ti parkiraš sa ženom i decom, prilaziš a iz restorana cika i vriska. Gosti se mlate i bodu noževima jedni druge. Gazda nabada kuvara satarom a baba sera puca iza šanka. Scena kao iz Tarantinovog filma. Ti se naravno okrećeš, grabiš ženu i decu i paljba.
E tako se i taj vanzemaljac oseća dok parkira iznad Mladenovca. Uzeo odmor, došao na civilozovanu planetu, povukao ručnu i krenuo da lista svemirski Tripadvisor, čisto da pogleda revizije drugih malih zelenih kako su se proveli među glavnim majmunima na planeti Zemlji. Kad ono prosečna ocena 1.1 od mogućih 5. Kreće da čita komentare:
CecaAndromeda: „ovi seku glave jedni drugima.“
KikiMeđuGalaktik: „brate ovi nisu normalni.“
AdolfLMC: „jebote, napravili koncentracioni logor i potamanili milion svojih jedinki na jednom mestu. Ne zaustavljaj se ni u bunilu.“
Čita on tako i čudi se najgorim komentarima od svih mesta koje je posetio. Kao da čita crnu hroniku. Ovih dana po kosmosu ako ti ocena padne ispod 4.5 već si u problemu jer će te intergalaktički putnici zaobići. A ova šugava Zemlja pala na 1.1. Toliko nisko da mu dođe da izađe i prošeta se među Homo sapiensima.
Ali brzo se stresa od jeze, spušta ručnu na svemirskom brodu i uz škripu daje gas. Samo što dalje od ludaka sa ove inače prelepe planete.
Teško je zamisliti bilo koji drugi scenario. Ja letujem u Grčkoj, umesto da se uputim u Afganistan sa ženom i decom. Dakle bežim od mogućnosti da mi neko uleti u spavaću sobu, izvuče do obližnog jarka i u par minuta pobije celu porodicu. Jer među nama su uvek ludaci spremni na pokolj iz razloga koje nauka nije ni zagrebala.
Obrazovanje koje upijamo od najranijeg uzrasta mantrično ponavlja da je civilizacija dobra, dobra, dobra. Teško je biti necivilizovan a opstati u današnjem društvu. Što više imamo to smo ankciozniji i nezadovoljniji. Mediji su puni nesreće i konflikta i hominida koji su u totalnom očaju uprkos ultra komforu koji ih okružuje. Sinoć se gomila londonsko-beogradske dečurlije svađa ko će gde da spava u kućerdači u koju su mogli još 50 drugara da smeste. Žene nabrajaju krpice čije cene mogu čitava sela da hrane mesecima. Mužjaci naravno mere čiji je veći kroz automobile i rolexe. Dakle sve civilizovano a u biti iskonsko.
I dok Atika gori pitam se kada će sve do poslednjeg seoceta izgoreti? Kada ćemo se vratiti svom prirodnom stanju i bataliti civilizaciju. Mižda nam je tada bilo bolje.
I sve te misli lete dok mirno i civilizovano čekam da se gospoda probude iako sam gladan kao životinja i najradije bi ih sve pobio (šalim se naravno).
Fejsbučenje 