Sutra su parlamentarni izbori u Crnoj Gori. Trideset godina tom malom zemljom vlada Milo Đukanović, koji je od tvrdokornog komuniste, pa birokratskog komuniste, srpskog nacionaliste, crnogorskog nacionaliste prerastao u Evropejca diktatora. Dakle, ništa nije nemoguće u razvoju ovog političkog kameleona.
Trvdi da je na sceni velikosrpska aspiracija prema nezavisnoj maloj zemlji i oštro deli narod zarad svog političkog profita. Ništa čudno za političara, od Evrope, Amerike, Rusije i drugih, ovo je oprobani metos učvrščivanja svoje političke baze. Skičanje raznih analitičara kako je Milo izumitelj ovog manevra je u najmanju ruku glupavo, kao da Tramp, Vučić, Merkelova i drugi ne truju svoje po raznim linijama podela zarad svojih bolesnih političkih ambicija.
Kao anarhista smatram svaku želju za vlašću nemoralnom karakternom osobinom. Tako da je i Milo u košu svih tih ‘velikana’ koji se sramno stavljaju na vrh društvene hijerarhije tvrdeći da pod njihovom liderskom palicom će narodu cvetati cveće. Ali glavni njegov problem je 30 godina vlasti. Da je Montenegro popločao zlatom i da morem pluta vutra a ne izmet narod bi i dalje tražio da mu vidi leđa.
To je jedan od retkih pozitivnih aspekata demokratskog društva. Svaki političar dosadi i izborima narod menja lidere kao donji veš. Ajd da probamo malo ovog, pa onog. Da vidimo kako će ova da se snađe, i posle par godina, ma teraj je do đavola.
Narod ti dođe kao žena sponzoruša. Šta god da joj kupiš, ona je posle par dana nadrkana. Eto nemam šta da obučem za večeras. A ti trči u shopping mall, vadi lovu opet. Prođe par dana opet drama, sve joj se cipele raspadaju iako je prošle nedelje pazarila tike od 3 glave. I tako u nedogled. Narod je, po svojoj prirodi uvek nezadovoljan i napućenih usta.
Tako da Milo mora jadan da deli ovoj mini narod unutar Crne Gore na jasna dva dela – crnogorce crnogorce i crnogorce srbe. I da ove prve plaši ovim drugima. Da bi nekako ponovo ostao na tronu Lovćenskog krša.
Ali Milo prezimenjače, evo da ti kažem ko su tvoji najveći neprijatelji i neprijatelji nezavisnog Montenegra. Crnogorci Vračarci. Deca najbogatijih i najmoćnijih među tvojima. Oni su temelj koji će razoriti tvoju državu.
Oni obično dođu u Beograd na studije. Tu se odmah pazari gajba oko Kalenića. To obavi tetka Milica koja ima agenciju za nekretnine i koja je došla iz Nikšića osamdesetih u Beli Grad, naravno na studije. Ona je tu za osnovna upustva za upotrebu Beograda. Idi tamo, ne idi tamo, pazi se ovoga i cimni ovoga za ovo i ono. Crnogorska mreža po Srbiji, Balkanu i svetu je zavidna i za svaku pohvalu. Najsličnija je jevrejskoj mreži dijaspore, iako manje formalna ali tradicionalno jača.
Ta osobina crnogoraca im dozvoljava da budu blisko povezani i da svoje interese guraju zajedno. Ljubomora i kritike drugih zbog ove osobine su samo primitivni izražaji onih koji nemaju privilegiju da ubiru plodove te mreže. Osnovni postulat antisemitizma je kritika organizovanog jevrejskog bivstvovanja gde god da su. Uostalom glavni Hitlerov argument protiv Jevreja je bio da je jedna mala zajednica uzela veliki deo ekonomskog kolača Nemačke. To je u našem društvu kritika o crnogorskom direktoru.
Ali šta se desi sa tim crnogorcima koji dođu na Vračar? Prvo, retko se vrate. Svetla velegrada zaslepljuju pa oni jednostavno zaborave put do zavičaja. Ljudi budimo realni, pa ko bi hitio da se vrati u Boan dok u Njegoševoj ispija dojč.
Ali drugi proces je bitan a to je onaj transformacije iz crnogorca crnogorca u crnogorca srbina. Tu na scenu nastupa srpska kultura. Ona koju jedni dižu u nebo a drugi guraju u grob. Kultura koju svi potcenjuju i koja sve uvek iznenadi svojom žilavošću i autentičnim, jasnim tonom brdovitog Balkana. Tu otkriju pisce, pozorišta, organizacije, alternativne skupine, narodnjake, padavičare, etno džezere, folklor, anarhiste, špijune, kurve i popove. I sve to lagano lomi crnogorca crnogorca. Iz dana u dan, on trči od jednih do drugih dok mu majka iz Boana viče da se pazi lošeg društva. A on željan svega se bači srcem u tu neman zvanu srpska kultura.
Ali pored te nemani eto još jedne a to je prvo devojka, a nakon par meseci i supruga Beogradžanka. Očaran kako njenom lepotom tako i dvorskim manirima i sofisticiranošću nekoga sa Harvarda on krši poslednju besu svoje majke i u stan na Vračaru uvodi taj kulturološki cunami zvani Beogradžanka.
Ona ide u pozorište češće nego što se on tušira. Ona svira klavir i bila je u dva benda. Priča 3 jezika i čita po 6 knjiga od jednom. Na njegove burne reakcije ona reaguje tako što ne promeni izraz lica dok planira gde će na primorju provesti leto. Tokom godina ona ga oblikuje, umiva, oblači, suflira i pretvara u to čudovište crnogorca srbina.
E taj je Milov glavni neprijatelj. Taj će mu doći glave jer ne može da ima oba pasoša (bar zvanično). Taj će sjebati maticu u koju ne može da putuje za vreme korone. Njegova deca ne prihvataju da im rođaci žive preko granice i da su drugi narod. Oni će Mila razapeti na krst kada padne sa vlasti uprkos tome što su često bili deo njegove klike u Montenegru.
Mislim da je i on svestan toga i da kao Tito samo pokušava da starost dočeka na vlasti. Jasno mu je da prizvodnja identiteta ne ide tako lako kod crnogoraca. Lupetanja oko jezika, kulture i Njegoševog nasleđa su toliko bedna i providna da ni sam u njih ne veruje u privatnim razgovorima. Ostala Crna Gora nezavisna ili ne, ona će ostati usko vezana za Srbiju ne zbog srbijanaca, već zbog crnogorca sa Vračara u metamorfozi.
Političari u svojoj kratkovidosti uvek potcene moć kulture koja ih na kraju pridavi. Ona roni društvene bregove bez obzira na ‘viziju velikana’. Može slobodno da pita i Miloševića i Đinđića o njihovom krajnjem iskustvu sa tom nemani.
Ne znam da li je kasno ali Milo čuj me. Otkrio sam ti ovu kulturološku tajnu za dž. Nije tebi Srpska Pravoslavna Crkva neprijatelj. Pa ti i Amfilohije ste organizovali ‘pošteni’ referendum i rezultat 55.5% protiv 45.5% uz pomoć malverzacija, pritisaka i već tradicionalnog pazarenja glasova. Neprijatelj tvoje države i njenog brand new identiteta je Beograđanka, to mitsko čudovište na čijim ramenima počiva kontraverzna srpska kultura. U litijama majke iz Boana je samo jedna molitva ‘dragi pravoslavni Bože, samo da ne oženi Beograđanku’.
Pisac kaze: „Ljubomora i kritike drugih zbog ove osobine su samo primitivni izražaji onih koji nemaju privilegiju da ubiru plodove te mreže.“
Dok god se plodovi mreze zavrsavaju na poznanstvima, savetima kako sta ili gde u velikom gradu i slicno niko nema problema. Medjutim kada to predje u zaposljavanja preko veze, sredjivanje dokumenata, ubacivanje na faks, kod lekara, sta god postaje problem ne sto su to crnogorci ili drugi vec sto se urusava sistem drustva. To kako bi sistem trebao da funkcionise si verujem iskusio ziveci u Americi i UK.
Nevezano za ovo gore, za razliku od vecine diktatora Milo nikada zapravo nije ni bio diktator u tom smislu, vremenom se menjao kako bi ostao na vlasti. Neverovatno je da je ovoliko opstao a evo ni sada ne mislim da su mu dani odbrojani. Ako ista pre bi stavio pare na Lukasenka da je sledeci na spisku.