Nisam živeo u Srbiji devedesetih godina tako da nisam imao priliku da vidim, čujem i osetim proteste protiv krvavog režima Slobodana Miloševića. Sinoć sam prvi out osetio kako izgleda početak kraja politike koja se pogubila u svojim nedemokratskim potezima ne shvatajući da je sloboda srbinu sveta krava.
Priča kako će virus koji je već zarazio 3.065.176 osoba širom sveta i ubio 211.631 promeniti svet već je postala otrcana nakon nedelja borbe protiv ove pošasti. Ono što će korona obeležiti je značajna promena političkog diskursa u mnogim zemljama. Kao što sam juče napomenuo 84 zemlje su uvele neku vrstu vanrednog stanja zbog borbe protiv COVID-19. Sada je jasno da su te mere uvedene isključivo radi konsolidacije vlasti onih koji ih primenjuju.
Kako to da se šveđani bore protiv pandemije preporukama i poverenjem u građane a mi hapšenjima i novčanim kaznama od 50.000din – u visini prosečne mesečne plate u Srbiji? Ključna reč je poverenje. Godinama nas pričajuće glave sa TV ekrana, od političara, glumaca, pevaljki i drugih srednjoškolaca ubeđuju da se građanima ne može verovati, da nam treba ovakva ili onakva ruka i da smo nekako podeljeni.
Korona je pokazala ponovo kakvi su srbi – evropski slobodarski narod koji lance ne trpi. Toliko smo se puta oslobodili, uvek sami, od raznih smradova koji su marširali Balkanom. Uvek usamljeni, sa odmagačima sa svih strana, krvavim žrtvama smo dolazili do svakog, pa i najmanjeg napretka u društvu. Virus je ponovo probudio uspavanog balkanskog seljaka koji gaji beskonačno poverenje u sebe i svoju slobodu.
Da li je poverenje loše? Da li je vera u ljude greška? Da li su oni koji namazano ponavljaju ‘ja ne verujem nikom’ novokomponovani filozofi kojima moramo da se klanjamo? Ne gospodo, poverenje je fundament društvene organizacije i kooperacije. Ono je kohezivni sastojak koji civilizaciju čini mogućom. Filozofi Paul Faulkner i Thomas Simpson su 2017. godine izdali knjigu ‘Filozofija Poverenja’ koja je kolekcija 15 eseja o filozofskim aspektima poverenja među ljudima u modernom dobu. Ko želi da sazna više o toj temi pročitajte tu fenomenalanu knjigu.
Nepoverenje je odlika primitivnih i danas se razlikujemo od svojih predaka po tome što je ljudski duh stvorio pregršt poverljivih veza koje subjektivno tkaju kompleksnu društvenu mrežu. Uđete u radnju, stranac vam proda konzervu, vi je otvorite i nahranite decu. Šta je to? To je beskrajno poverenje u moralni lanac koji vam obezbedi hranu tako što tom strancu date novčanicu koja nema instrinzičku vrednost. On veruje da je vrednost konzerve i ugovorena vrednost novčanice ista. To je i jedna od glavnih tema Hegelove revolucionarne Fenomenologije Duha. Da su sve normativne vrednosti kao što su posvećenost, odgovornost i autoritet utemeljene društvenim poverenjem. To nas i razlikuje od divljih predaka i plemenske organizacije krvne osvete.
Ovi vajni desničari koji su na vlasti, umesto da ličnu slobodu stave na pijedestal svoje politike, su je komunistički upakovali u kretenski policijski čas. Tu je poruka jasna – kao vlastodršci nemamo poverenje u građane. Svako političko nepoverenje opravdava zatezanje poluga vlasti jer ‘znam ja šta je dobro za njih.’ Zato su komunjare kraljevi nepoverenja pa samim tim i kraljevi diktature. Pa sećate se kako su naši roditelji u komunističkoj Jugoslaviji kukavički šaputali ‘ćuti pusti to.’ To su bili šapati nepoverenja u vlast, u komšiju, u brata. I kao što smo videli, ti sistemi su se urušili pod teretom društvenog napretka i spoznaje da bez produbljivanja poverenja nema progresa.
Zato se i potezi švedskih vlasti tako bučno kritikuju kod nas ali i u drugim državama. Boli ih visok nivo poverenja među građanima, prema vlastima i prema stručnjacima. Maliciozno se vrišti o smrtnosti u toj skandinavskoj zemlji kao da je pola šveđana već mrtvo. A nije, po smrtnosti jesu deset puta gori od nas ali samo zato što ne testiraju masovno. Dva puta su bolji od italijana koji su uveli rigorozne mere jer italijanska vlada ne veruje svojim građanima i njihovoj tendenciji da se ljubakaju.
Pre korone nisam slepo ideološki kritikovao Vučića i njegovu vladu. Ekonomska konsolidacija, stabilan kurs, izgradnja infrastrukture, smanjenje nezaposlenosti, i odlično poslovno okruženje može da ignoriše samo ideolog. Filozof i ekonimista se moraju držati činjenica i para. Krljanje prve i druge Srbije smatram ostatcima komunističkog nasleđa partizana i četnika i ideološki debilizam. Personifikovani u Vojislavu Šešelju i Latinki Perović smatram te osobe intelektualnim kurvama koje su nanele ogromnu štetu srpskom društvu. Družim se sa ljudima koji nemaju veze ni sa jednom ni sa drugom već su isključivo libertarijanski opredeljeni. Sa ljudima od poverenja.
Nije neka veština voditi zemlju u vreme ekonomskog prosperiteta. Samo utegneš krađu, fokusiraš se na investicije i ekonomija pršti. Ali na muci se poznaju junaci. Zašto smo u ovoj muci krenuli kao ovce za merama drugih država? Pravi lider donosi teške odluke i žrtvuje nešto danas da bi sutra društvo požnjelo veće benefite. Zašto toliki strah i nepoverenje? Zašto ste ubeđeni da više volite moju decu od mene? Zašto demonstrirate nepoverenje u sve oko sebe – lekare, profesore, umetnike, seljake, stolare?
Umerena desnica liberterijanksog duha je SNS u teoriji. Zašto onda u praksi posežete za komunustičkim metodama? Kakav bre policijski čas u demokratiji? Čita se Weber a baštini Lenjin. I ova blentava lezbejka za koju sam mislio da je korak napred u srpkoj sagi, šta se prenemažeš kao baba Vanga? Stani muški pred srbe i kaži građanima zajedno ćemo se krljati sa virusom ali ćemo slobodu zaštiti po svaku cenu kao gej svoja krvavo stečena prava.
Lepota demokratije, kakve takve, je da se svaki vladar smuči narodu. Mislio sam da Vučko ima još dva mandata u sebi. Ali ovo je njegova ’97 i iako će namaći sledeće izbore samo je pitanje kada će mu vanredni izbori izmaći stolicu kao Toma Borisu. Korona, kao svaka kriza je šansa za one koji imaju muda. Oni koji slepo prate političare, stručnjake i debile kojima se okružuju padaju u vodu sramnog političkog zaborava. Vreme je da Vučko i Crvenkapa cimnu Borisa i učlane se u klub ‘nešveđana’.
A večeras ću sa slašću da lečim svoj kompleks landaranja po svetu devedestih i slušam Korona simfoniju u Vučić duru.
„Pre korone nisam slepo ideološki kritikovao Vučića i njegovu vladu.“
jeste ideoloski ali kako ekonomista-filozof moze da razdvoji coveka iz 90-tih koji je palio i zario po SFRJ ratistima, oslobadjao srpske teritorije van Srbije, branio Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica liniju, posle krajem 90tih bio ministar informisanja i kao takav bio zasluzan za zatvaranje novinara, gasenje novina.
Da zanemarimo da je dugo bio u samom vrhu SRSa radeci sa Seseljem, posle desna ruka Tome Grobara. Sta taj CV govori o njegovom moralnu i kakvom god hoces kompasu?
Sve jasno. Nisu moj cup of tea ni Šešelj ni on. Ali uspesi njegove vlade pre korone u oblasti ekonomije su bili solidni. Ostalo je bilo klimavo i kljakavo. Ali smatram da je Srbiji ekonomija i infrastruktura prioritet svih prioriteta i da je sve ostalo sekundarno. Ne slažem se sa njima ni oko puta ka EU jer sam protiv ulaska Srbije u EU.
Njegov rad za vreme 90tih je u najmanju ruku odvratan ali srbi su kratke pameti pa su im i Dačić i Vučić u vladi pored katastrofe koju su napravili 90tih.
Radi jasnoće ja sam iz Srbije otišao početkom 90tih i vratio se nakon 20 godina. Tako da nemam istančan senzibilitet prema tom periodu kao neko ko je u Srbiji živeo.
Bio sam glasač DS ali smatram da su izdali svoje glasače kada su se pomirili sa SPS-om. To im nikada neću oprostiti.
Pozz
otprilike se slazem(o). Jedino sto sam ja otisao 90tih i sve ovo posmatram sa distance.
Uspesi njegove vlade kao i prethodnih su na krilima svetskog rasta i vracanja srbije u normalu. To je lepota malih brojeva ili kad krenes sa nule ili sa dna svaki rast pa i najmanji ispadne procentualno velika brojka. Al’ dobro, prihvatam da je ekonomija solidno napredovala pod njegovom vlascu – jos da se dogovorimo da’l pod tim mislimo dok je bio premijer ili predsednik 🙂
Njihov pristup EU je put u nepristupanje jer jedino tako mogu da opstanu sa svim mesetarenjima. Sa druge strane mislim da je Srbiji potrebna EU, i Srbija u EU kako bi nastavila sa ekonomskim, pravnim, drustvenim napretkom. Jednom za svagda da prekinemo suludu strategiju sedenja na 4 stolice (koju je Tadic ustolicio) i Amerika, i Evropa i Rusija i Kina.
Ja glasac nikada nisam bio ali ne smem da priznam koga sam gotivio. I ne, nisu bili: KPJ, SPS, SRS