Dan 42 – Testovi na Antitela Korone

Od samog početka pandemije COVID-19 virusa testiranje je bilo ključno u prepoznavanju ko je zaražen. Početkom marta testovi su bili deficitarni i zvaničnici širom sveta su izbegavali pitanja o potrebnim količinama. Pandemija je već tresla Kinu i par drugih zemalja dok su se političari smejali smešnom gripu ne razmišljajući da će za par dana moliti na kolenima da im se obezbedi dovoljan broj setova potrebnih njihovim zdravstvenim sistemima. Nemci su još sredinom januara razvili svoj test i nisu čekali ni preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije ni šta će druge zemlje uraditi po tom pitanju. Zato su od samog početka masovno testirali i na osnovu tih informacija organizovali epidemiološki odgovor na koronu. Srbija je, u društvu sa mnogim drugim zemljama, išla putem manjeg otpora nadajući se da će nas virus nekako preskočiti. Zvaničnici su se cerekali a koronu dočekali samo sa par stotina testova na stanovništvo od sedam miliona.

I dok su nas naši brilijantni doktori slali u Milano u šoping nismo imali načina da izmerimo da li osoba trenutno ima prisutan virus u telu. Svih 2.921.568 zaraženih na svetu su potvrđeni jednim od ovih testova. Smrtnost je danas prešla još jednu granicu sa 203.299 preminule osobe. Ali pošto virus ima širok spektrum simptoma a mnogi zaraženi ne primećuju ni jedan pitanje je kako znati da li ste preležali COVID-19. Dakle sad je bitno ne samo ko ima virus nego ko ga je imao u poslednjih par meseci.

Tu na scenu stupaju testovi na antitela. Oni pokazuju ne da imate virus nego da ste ga u nekom momentu imali i da se vaše telo izborilo sa patogenom. Imuni sistem se budi kada naiđe na strano telo kao virus i ubrzano stvara antitela koja isti uništavaju. Virus pobeđen nestaje iz tela kao u nekoj antičkoj bitci ali antitela ostaju da slave podebu.

Davne 1925. godine sanke sa gomilom haskija su jurile preko nepregledne Aljaske boreći se sa snežnom olujom na putu do gradića Nom. Trka sa vremenom od preko 1.000 kilometara je uzrokovana zarazom difterije koja je preplavila gradić u kratkom vremenu u sred surove zime. Vakcina za difteriju nije videla svetlo dana još dve godine tako da su sanke prenosile jedinu postojeću pomoć: antitoksin difterije koji je nosio antitela u sebi. Kako je serum bio dostupan u Enkoridžu, kilometrima udaljenom od Noma a avion nije mogao zbog vremena da poleti, tim od dvadesetak ljudi i 150 pasa je krenuo u trku sa vremenom. Doneti antitela ili u suprotnom svedočiti desetkovanju grada od difterije koja rapidno napada grlo i nos i ubija i decu i odrasle u rekordnom vremenu.

U poslednjoj etapi puta pas Balto je predvodio čopor koji je hrabro vukao sanke. Uprkos temperaturama koje su dostizale -60 celzija i mećavi u kojoj se nije video prst pred okom Balto je hrabro vukao napred tako da su se dočepali grada, dopremili serum i spasli mnoge živote. Grad se uspešno izborio sa bolešću a priča o ovom psu je prohujala svetskim novinama. Njegova bista krasi Centralni Park u Njujorku.

Svaki virus se molekularno kači za određene ćelije u telu i prži kroz njihovu strukturu. Bez odbrane on uništava jednu po jednu dok se broj ćelija ne smanji na nivo da više ne mogu da obavljaju zadatu u funkciju u organizmu.

Antitela zbunjuju virus i on se umesto za ćeliju hvata za njih blokirajući im put ka receptorima ćelija. Kada ubrizgate serum sa antitelima kao u Nomi, ona se bore sa virusom dok traju jer telo još ne proizvodi svoja antitela. To je takozvani pasivni imunitet. Kada telo krene da proizvodi sopstvena antitela ono formira odbranu na duge staze jer kako se virus pojavi oni ga satru a da se simptomi zaraze ni ne pojave. To je aktivni imunitet i onaj koji vakcina obezbeđuje. Zato je put ka vakcini mukotrpan. Potrebno je pronaći tačnu kombinaciju i dozu da bi telo stvorilo antitela a da se ne razbukta u punu zarazu.

Zato su testovi za COVID-19 i testovi za antitela praktično dve totalno različite alatke – jedna detektuje prisustvo virusa u telu a drugi prisustvo antitela. Ovaj drugi nam je sada potreban kako bi znali ko je preležao koronu i ko ima sopstvena antitela pa samim ti i aktivni imunitet.

Ako želimo da se život vrati starom ritmu potrebno je nabaviti ove testove što pre. Nadajmo se da se doktor Nestorović neće kliberiti i ovog puta tipa ‘šta će nam testovi na antitela, pa to je najsmešniji grip ikad.’ Izuzetno je bitno da znamo koji broj naše populacije ima antitela i samim tim nije u riziku od zaraze.

U firmi smo imali dvojicu kolega za koje se sumnja da su se zarazili. Obojica su poslata na kućno lečenje i određen im je karantin a da nisu testirani na prisustvo virusa u telu. Jedan već godinama ima problem sa sezonskim gripom tako da je bitno da se bar sada testira na antitela kako bi znao da li je preležao COVID-19 virus ili ne.

Testovi na antitela će biti potrebni zdravstvenim ustanovama, apotekama, ali i firmama i privatnim licima koja žele da se samostalno testiraju. Firma može da otvori neki segment poslovanja ako zna da su određeni zaposleni imuni i ne prestavljaju opasnost ni sebi ni drugima. Legenda sad već veli da je preko 80% zaraženih asimptomatično i da čak mnogi sa upalom pluća šetaju a da nisu ni svesni svog zdravstvenog stanja. Sada prelazimo u fazu kada je ključno da se obavi nabavka testova na antitela kako bi bar obavili statističku analizu broja nosiona antitela korone.

Švedski epidemiološki tim je izveo ovakvu analizu i tvrdi da oko 20%, ili 200.000 građana glavnog grada Stokholma nose antitela i da su praktično aktivno imuni. Čekaju se detaljna istraživanja iz ove zemlje koja će potvrditi ove navode.

Sledeći korak u našem netransparentnom ratu protiv korone je nabavka ovih testova. Nije nam potrebna drama, misteriozne izjave o nabavci kao da je gladijatorska borba nego prvo procena koliko testova Srbija trebuje. Pošto su nam zvaničnici i lekari obrazovani na način koji je već svima nama poznat čisto sumnjam da znaju da procene prve potrebne količine tako da ću im kao kraj ovog članka učiniti uslugu na osnovu koje mogu da krenu u šoping.

Ako je potrebno 60% nosioca antitela da bi se izgradio imunitet krda počnimo od te cifre. Prvo je neophodno uzeti 10.000 testova i uraditi nasumičnu statističku analizu po čitavoj Srbiji da bi smo odredili koji procenat stanovnika nosi antitela korone. Analizu treba uraditi po regionima, polnoj i starosnoj strukturi. Takođe je bitno izvući medicinske podatke analiziranih i utvrditi ko je imao jednu ili više hroničnih bolesti jer znamo da virus ubija one slabog zdravlja. Nakon inicijalne analize podatke objaviti i na osnovu njih obaviti veliku nabavku testova koja će se brojati u milionima. Ako je broj sa antitelima blizu 20% kao u Švedskoj treba se truditi da populacija što pre dostigne imunitet krda jer je to jedini način prave odbrane pre pronalaska vakcine. Ako je broj onih sa antitelima mali onda neka nam je bog u pomoći jer će se virus na jesen vratiti još jači i virulentniji.

Testovi već postoje kod nekoliko proizvođača i njihova veleprodajna cena je od $12 do $15 dolara. Testovi moraju biti dostupni domovima zdravlja, privatnim klinikama ali i apotekama da svaki građanin može sam da se istestira. Cena ovih testova u maloprodaji ne trebalo da pređe 2500-3000din. Ova informacije je bitna da nam naši dušebrižnici ne bi dizali cenu nekoliko puta i bogatili se na našoj nevolji.

Sada je momenat za masovno testiranje. Bez uličarskih fora od kojih se narodu prevrće stomak i bez patetičnih apokaliptičkih izliva jada. Staloženo, hladne glave ići za strukom i matematikom. Od toga zavisi koliko brzo ćemo nastaviti sa životima sa antitelima u telima.