Budimo se uz sada već tradicionalne poruke Hristos Vaskrse koje blinkaju sa naših pametnih telefona. Pišu prijatelji, rodbina, poznanici a mi uredno odgovaramo Vaistinu. Potvrđujemo, olako i sigurno da je Isus Hrist ustao iz mrtvih i tim činom spasao čovečanstvo. Jaja smo ofarbali, sa decom obavili ovlaš razgovor o postojanju ili ne božanskog bića i spremni smo na krkanluk.
Put Hristov sa Golgote do uzdizanja iz mrtvih nam dolazi iz Biblije, najčitanije knjige. Na osnovu te priče mi slavimo Uskrs, najsvetiji praznik hrišćana. Muke mnogih su detaljno opisane u svetoj knjizi pa nam je iz ovog štiva naših predaka znano da su epidemije uvek bile uz ljude. Danas uz pomoć tehnologije znamo da je čitav svet u jeku borbe protiv korona pandemije sa 2.332.471 zaraženom osobom. Imamo informaciju da se radi o novom virusnom patogenu i brojni medicinski timovi rade na vakcini koja će nas učiniti imunim na ovu pošast. Za biblijskog čoveka moderna osoba jeste čudotvorac i dalji dokaz da Bog postoji i da je milosrdan. Naš tehnološki napredak bi njemu samo bio odraz božje volje.
Korona je zaustavila svet i ubila 160.784 ljudi demonstrirajući svu muku koju nepoznata bolest može da poseje među ljude. A kako li je bilo pre 2.000 godina, bez telefona, domova zdravlja, prodavnica na svakom ćošku i čiste vode u svakom domu? Kada je pandemija sada uplašila mnoge među nama kako li je kuga uticala na život i psihu prvih hriščana? Bibilija je nezamenjiv izvor priča i primera o bolestima koje kose nejaki narod. Usadila je u nama strah od ovih pojava i današnji nemir je deo naše zajedničke duhovnosti građene vekovima.
‘Smrt je došla pod prozore, ušla u naše dvore, makla decu sa ulica i momke sa trgova.’ – prorok Jeremija
U Starom Zavetu Bog šalje deset kuga pre nego što su jevreji oslobođeni ropstva u Egiptu. Dok Faraon trvdi da je on lord gospod i da drugog ne treba tražiti Bog šalje boleštinu deset puta demonstrirajući da hodajućih božanstava neće biti i da je monopol upravljanja na nebu.
Knjiga Izlaska, druga knjiga Starog Zaveta nakon knjige Postanka nam besedi o Avramovoj porodici koja se raširila u narod Izraelaca kojima je obećana božja blagost. Ali u Egiptu zli Faraon ne šljivi njihovu priču i drži ih u ropstvu bacajući njihove novorođene sinove u reku sa jasnom genocidnom namerom. Jednu od tih bebica majka stavlja u korpu i pušta niz reku da bi je odmah iza okuke našla Faraonova ćerka. Nosi bebu na dvor gde odrasta u Mojsija koji postaje centralni arhitip hrišćanskog nasleđa.
Mojsije odrasta i jednom prilikom nailazi na goreći grm iz kojeg božji glas poručuje da će izbaviti njegov narod iz ropstva. Saopštava to Faraonu koji ga ismeva i ruga se tom Jehovi – nevidljivom božanstvu. Vladar se dalje obrušava na izraelite mučenjima i progonima. Jehova uzvraća sa deset kuga ili epidemija koje razaraju Egipat. Poslednja ubija prvorođene sinove po carstvu pa tako odnosi i Faraonovog sina koji smekšanog srca pušta jevreje svojim putem. Ubrzo menja mišljenje, kreće za njima da ih pobije, Crveno more se otvara pred Mojsijem i njegov narod konačno nalazi spasenje dok je egipatska vojska uništena.
Ova tema je duboko usađena u psihu hrišćana, jevreja i muslimana koji kao jednobožci smatraju epidemije znakovima božje kazne. Život pre par milenijuma nije nudio bolje objašnjenje i logika je jasna. Bolest kolektivno napada zajednice i kosi sve pred sobom. Kolektivizacija nesreće iziskuje i uzrok koji mora da se odnosi na čitavo društvo tako da ideja zajedničkog greha dobija korene u ovim ranim biblijskim pripovedanjima. Ideja da smo svi grešni na neki način i duboki osećaj krivice među hrišćanima potiče, između ostalog, od našeg straha od epidemija.
Ništa drugo nije moglo da saseče čitava sela i gradove kao epidemija. Vojni okršaji imaju pobednika pa samo jedna strana nagrabusi. Elementarne nepogode se rapidno pojave ali isto tako i nestanu. Životinje su odavno postale neznatna pretnja zajednicama tako da su epidemije, sa svojom tihom smrtnom efikasnošću usađene u početak biblijske priče kao fundamentalan strah kolektivne kazne.
Možeš da budeš ateista i realista do mile volje, ali tupi osećaj nemoći i krivice koji mnogi danas osećaju su rezultat nasleđa dugog dve hiljade godina. Samo pre par meseci smo bili ubeđeni da su ozbiljne epidemije stvar prošlosti i da je medicinska tehnologija toliko superiorna da je ovaj scenario stvar jeftinih filmova. Suprotno toj kolektivnoj bezbrižnosti danas smo bačeni nazad u tamne vilajete prošlosti gde je neizvesnost bila domaćin a ne nezvani i retki gost. Napada nas mali patogen, imamo mikroskopske slike, genetsku sekvencu i skoro totalno znanje o fizičkom sastavu tog vraga, ali opet ne znamo kako da se od njega odbranimo. To daje mnogima povod da razlog epidemije traže u natprirodnom.
Kažnjeni smo, je najčešći odgovor religioznih. Kažnjeni zbog bahatosti, lagodnog života i nemoralnih dispozicija. Kažnjeni zajedno, pandemijski, u svakom delu planete. Kažnjeni jer se odričemo Boga po ko zna koji put i on nas opet kažnjava epidemijom u pokušaju da nas vrati na pravi put.
‘Kada god zadržim kišu ili pošaljem skakavce da izjedu letinu, ili sručim boleštinu međ svoje ljude, ako mi se pomole i pokaju i okrenu od zla, onda ću ih čuti na nebesima, oprostiti im grehe, i učiniti zemlju njihovu nanovo plodnom.’ – Stari Zavet
Sama reč pandemija nam dolazi od grka gde ‘pan’ znači sve a ‘demos’ narod. Svi su, od prosjaka do cara, pod giljotinom tako da je epidemijska pretnja sveobuhvatna i ne diskriminira na osnovu boje kože, materijalne situacije ili seksualne preferencije. Možda je zato tako duboko urezana u naše ganglije i izaziva strah jer nijedna grupa nije u stanju da je mahinacijom izbegne. Patrijarh Irinej se ubrzano složio sa epidemiolozima i predsednikom Vučićem da se uskršnja služba provede u karantinu i da iznimke nema. Neko bi pomislio da će hrišćanski glas nadjačati ovu paniku i hrabro se uzdignuti iznad boleštine ponosno slaveći povratak Hrista iz mrtvih. Pa u krajnjem slučaju naše spasenje je u pitanju, najsvetiji dan je u pitanju, suština hrišćanstva je današnja tema.
Ali korona ili ništa od toga ne zna i slepo kosi ili je oružje Boga u vraćanju ljudi na put istine, pravde i vere. Nije danas bitno da li težite vernom ili sekularnom pristupu zarazi, jasno je da su osećanja slična. Naš um reaguje ankciozno i uplašeno jer je pred nama nepoznato. Zaustavili smo život na način koji mederno doba nije svedočilo i svakoga dana se pitamo dokle će ovo trajati. Odgovori su šturi i od crkvenjaka i od naučnika.
Uvek mi je bilo simpatično sa koliko sigurnosti i strasti religiozni ljudi i ateisti drže konce svojih uverenja. Koliko su im ovi drugi smešni i neubedljivi u svojim stavovima. Kao da pripadaju različitim vrstama radosno su izvrgavali ruglu veru drugih ubeđeni u svoj svet. Sve to u okviru istog mozga, istog tela na istoj planeti. Da kojim slučajem vanzemaljci svrnu u posetu bili bi fascinirani našim idiosinkrazijama.
Hristovo raspeće je momenat u ljudskoj istoriji kada se nešto u nama prelomilo. Javio se jedan koji je jasno najavio da će se nesebično žrtvovati za sve nas i da će na svaki napad okrenuti drugi obraz. Započeo je put na kome smo danas, bez obzira na nivo vere koju nosimo u sebi, jer je nasleđe naših modernih života produkt njegove filozofije – budi dobar. Idem dole da se kucam jajima sa klincima. Njima je to doživljaj i zabava, ali i početak životnog puta obeleženog Hristovim moralnim načelima. Bez obzira da li će izabrati put vere ili sekularnog poimanja sveta.
Budite mi dobri i Srećan Uskrs.
Takođe Srećan Uskrs. Za kažnjavanje Egipćana postoje mnogo dublji teološki razlozi od proste kazne za nasilje prema Jevrejima…