Dan 27 – Svet Posle Korone

Čitav ovaj vikend provešćemo u izolaciji. Subotnje jutro mami suncem a mi se borimo protiv nevidljivog neprijatelja sedeći između zidova i smišljajući kako da potrošimo vreme. Heroji modernog doba bez mača i agende. Kao da vremena imamo na pretek, kao da ćemo večno živeti.

U svetu je sve više zaraženih i ima ih oko 1,7 miliona. A magična brojka umrlih je pređena, sada ih je 102.789 i oni više neće biti svedoci ni jednog godišnjeg doba. A mi koji još špartamo planetom, doduše ograničeno, se pitamo kakvu budućnost donosi ovaj neočekivan obrt u sapunici Homo Sapiensa.

Članci lete na sve strane predviđajući raznolike scenarije, od totalne propasti do produhovljene utopije. Razni selebritiji mudro zbore iz svojih ćumeza ubeđeni da su provalili tajnu strele vremena i kako će čovek kao vrsta metamorfozirati.

Taj proces promene se odnosi na dva aspekta našeg bića a to su novčanik i duša. Većina je fokusirana na novčanik tako da ćemo danas prvo njega obraditi. Prvi deo ovog pisanija pokušava da sagleda vaš novčanik i subota je savršen dan za razmišljanje o lovi. A sutra, u nedelju ćemo se posvetiti duši i psihološkim promenama koje nas čekaju.

Koje su ekonomske posledice ovog apsurdnog rata, kako ga političari dramoseri nazivaju, i koliko ću love imati za mesec, godinu ili pet?

Globalni BDP je pre ove krize bio na putu rasta u 2020. godini od oko 3% prema analitici OECD. Grafikon koji sledi pokazuje rast svetske ekonomije poslednjih deset godina kao i prognozu za ovu i sledeću godinu. Dakle umereni rast zdravih ekonomskih tokova, ekonomski napredak i generalni progres.

U roku od nekoliko nedelja mali virus je nesvesno promenio ekonomsku istoriju i izbio nam monetarni vazduh kao niko od velike ekonomske depresije 30tih godina prošlog veka do danas. Pre nekoliko dana UN izveštava da je 81% od 3,3 milijarde radnika svedočilo delimičnom ili totalnom zatvaranju firmi u kojima rade. Ovaj neverovatan podatak nije bio u opticaju čak ni u vreme svetskih ratova, velikih elementarnih nepogoda niti drugih pošasti kojima su ljudi kumovali.

Međunarodni Monetarni Fond je u januaru predviđao da će preko 160 zemalja videti rast ekonomije ove godine. Prošle nedelje su uradili reviziju i prognoza je da će u preko 170 zemalja nacionalni dohodak biti negativan. Zemlje u razvoju, gde i Srbija spada će osetiti najveći pad ekonomske aktivnosti što je obično i slučaj tokom ekonomskih kriza. Poslednji put kada je svet video pad dohotka je tokom finansijske krize 2008. godine ali je u odnosu na ovaj pakao taj pad bio blag i kratkotrajan. Angel Gurria, generalni sekretar OECD izveštava turobno da je korona kriza već prevazišla poslednji finansijski haos izazvan na Wall Street-u od strane bezkrupuloznih bankara i trejdera. On smatra da su priče o brzom oporavku puste želje i da će oporavak trajati godinama.

Svetu je potreban godišnji rast od 3-5% da bi generalni osećaj napretka vladao u većem delu planete. U ovom filmu razvijene zemlje rastu od 2-3% a zemlje u razvoju 3-5%. To je generalni trend gde bogate zemlje rastu stabilno a one siromašnije brže zatvarajući razliku između bogatih i siromašnih. 

Poslednja generacija je videla najveću ekonomsku ekspanziju u istoriji i skoro milijardu ljudi koji su se izvukli iz ekstremnog siromaštva. Pored svog modernog kukanja, subjektivnih baljezganja kako svet propada i medijske panike oko svake gluposti koja zadesi ljude mi smo u poslednjih stotinu godina napravili maestealan napredak u skoro svakom merljivom aspektu ljudskog bivstvovanja.

Jedan delić informacija kako je svet živeo pre samo trideset godina u odnosu na danas nam predstavlja profesor Harvarda Steven Pinker i njegove brilijantne knjige ‘The Better Angels of Our Nature’ i ‘Enlightenment Now.’

Evo nekih činjenica u poređenju 2018. sa 1988. godinom. Prvo ratovi – tada je bilo 23 rata širom planete dok ih je u skorije vreme 12. Zemalja koje su tada klasifikovane kao autokratije je bilo 85 dok ih je danas 60. Preko 35% svetskog stanovništva je živelo u ekstremnom siromaštvu tada dok ih je danas 10%. To je i najbitniji podatak koji bogate i zemlje srednjih prihoda ignorišu. Da je život za stotine miliona ljudi širom sveta prestao da bude pakao. I mi u Srbiji, tradiocionalno naklonjeni kukanju i spektakularno glupim istorijskim odlukama nikada ne razmišljamo o ljudima koji žive bez struje, vode, obrazovanja i bilo kakve zdravstvene zaštite. Tako smo se i mi prodružili armiji razmaženih i egocentričnih modernih ljudi koji uglavnom vape za svojim najsitnijim ljudskim pravima ignorišući one čiji se glas nikada ne čuje. Tako je pravo svakog novinarčića da ga niko mrko ne pogleda svetije od prava nekog novorođenčeta da preživi prvih šest meseci života.

Progres je naučno merljiv i stoji u jukstapoziciji našim subjektivnim duševnim stanjima. Zato će i razmera nadolazeće privredne krize probuditi mnoge koji će sa setom gledati na svoje novčanike i živote pre korone. Jer ljudi često uzimaju stvari zdravo za gotovo i mešaju prava i privilegije. Naklonjen individualizmu kao savremenoj religiji modernjak tek kada izgubi privilegije shvati koliko je dobro živeo. Korona je podsetnik da je sam život svetinja i najveći kapital koji svako od nas poseduje. Da sve u odnosu na njega bledi i da je svaki minut kao milion dolara. Dakle da pogledamo šta se sa ljudskim životom desilo u poslednjih par stotina godina.

Životni Vek od 1770. godine

Gornji grafikon pokazuje životni vek Homo Sapiensa tokom vremena. Prosečan život u najbogatijim zemljama je preko 80 godina. Pre modernog doba životni vek je lebdeo oko 30 godina i manje, tako da su današnje cifre nepojmljive ljudima od pre samo sto godina. Napredak koji je napravljen u Africi za samo šezdesetak godina je fantastičan u svim segmentima. Korelacija između siromaštva i životnog veka je dokumentovana kako u ekonomiji tako i u medicini. Možda ćemo u ovo doba, kada nevidljiva korona plaši ljude širom planete brzom i bolnom smrću, naučiti da poštujemo ovaj istorijski napredak.

Procenat Ljudi u Ekstremnom Siromaštvu od 1800. godine

Sledeći grafikon se nadovezuje na istraživanja profesora Pinkera. Za one koji kukumavče o starim dobrim vremenima od pre pet, deset, pedeset ili sto godina ova ilustracija služi kao čarapa u ustima. Nije samo ljudski život, to blago koje svi posedujemo, duži, nego je značajno kvalitetniji. Pre samo dve stotine godina 85% ljudi je živelo u ekstremnom siromaštvu. Samo pre pedeset godina pola planete je grcalo sa manje od dva dolara dnevno bez struje, vode i obrazovanja. Zamislimo se samo kako je većina naših baka i prabaka živela. U većini slučajeva su živeli bedno i bez perspektive da se iz mračnog siromaštva izbave.

Sledeći merljivi aspekt naših života koje profesor detaljno analizira je nasilje. Ratno nasilje i društveno nasilje je već vekovima u padu. Predrasude o našim precima kao visoko moralnim plemićima koji su lebdeli nad zemljom i delili svetu pravdu su opet odraz naše nesamokritičnosti u pogledu na prošlost.

Broj Ubistava u Zapadnoj Evropi od 1300. godine. Izvor Steven Pinker.

U odnosu na nas naši evropski preci su krvoločni manijaci. U srednjem veku stopa ubistava je bila skoro 50 ljudi godišnje na 100.000 stanovnika. U 2017. godini prema podacima Evropskog Saveta, EU je imala 5.200 ubistava na 446 miliona stanovnika što je stopa od 1,16 dakle skoro 50 puta manja od naših slavnih predaka. A strašna primitvna Srbija, gde je nasilje deo naše tradicije i gde nam je prosto u krvi da se ubijamo po selima ili mafijaškim obračunima? Ona je te iste godine bila za nijansu niža sa stopom od 1,10. Ali ako redovno čitate naše tabloide uvereni ste da su vam Škaljari i Kavčani ubili bar tri člana porodice.

Kako se nasilje nadovezuje na našu sagu o ekonomskim posledicama korona virusa? Zato što postoji jasna veza između nasilja i siromaštva. Poslednja studija koju je grad London uradio zbog epidemije uboda noževima među mladim ljudima pokazuje da se većina zločina desila u najsiromašnijim delovima grada. Ekonomsiti i kriminolozi već decenijama analiziraju vezu između siromaštva i nasilja. Ako ova kriza gurne dodatnih pola milijardi ljudi u ekstremno siromaštvo očekujmo skok u nasilju među ovom populacijom.

A šta je sa obrazovanjem? Mislim da je svako ko čita ovaj članak dovoljno edukovan da zna da smo napravili džinovske korake u ovoj oblasti. Naši drugari iz organizacije Our World in Data su opet tu sa svojom ilustracijom.

Pismenost Širom Sveta od 1475. godine

Danas je preko 85% daleko mnogoljudnije svetske populacije pismeno. Obrazovanje je uvek bilo skupo tako da su se u prošlosti opismenjivali samo bogati i izuzetno inteligentni. Sredstava za masovno obrazovanje koje je danas standard u svetu nije bilo tako da su pismeni ljudi nekada bili kao nepismeni danas – veoma retki. Ovo je još jedan segment koji će se naglo pogoršati ako se prognoze o ekonomskoj depresiji realizuju. Obrazovanje iziskuje znatna sredstva i pad ekonomske aktivnosti će izbrisati mnoge obrazovne programe koje je svet mukotrpno gradio.

Iz datih priloga se vidi da smo poslednjih decenija napravili ogromne pomake u kvalitetu i dužini života, da smo bolje obrazovani i daleko manje naklonjeni nasilju. Sem medija koji nas konstantno vraćaju u mod panike i brige većina čovečanstva napreduje u svakom merljivom aspektu života.

Pored svih naglabanja kakav će svet biti nakon korone – manje ili više globalizma, kapitalizma, komunizma i ostalih izama, jedno je jasno a to je da je trend o kome profesor Pinker govori jasan progres i da je bitno nastaviti tim putem. ‘Trend is your friend’ je stara poslovica sa Wall Streeta, koja veli ne menjaj kravu koja daje mleko. Ako se pesimistička ekonomska predviđanja ostvare i svet savlada dugogodišnja depresija, vratićemo prikazane grafikone decenijama unazad i rizikujemo da ovo bude vrhunac ljudskog napretka.

To bi bilo poražavajuće i moramo sve učiniti da ekonomiju vratimo na stari put. Koordinisani planovi velikih sila moraju da vode u svet sa još manje ratova i još manje siromaštva. Samo pre tri meseca prognoze UN su tvrdile da ćemo ekstremno siromaštvo iskoreniti do 2030. godine. Taj cilj ne smemo da izgubimo iz vida u ovom zaraznom haosu. Bajke o slavnoj prošlosti ne pomažu, baš zato što su bajke, i ono što smo do sad postigli postaje jasnije sve većem broju ljudi. Ako je nešto dobro oko ove krize a to je vreme koje imamo za sumiranje svojih života. Ali je bitno sumirati i život Homo Sapiensa kao vrste. Koga mrzi da čita Pinkera, evo njegove TED prezentacije pa se sladite ovog sunčanog subotnjeg jutra. U 18 minuta informacija ćete shvatiti da za život, baš onakav kakav je bio do sad, se vredi boriti.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s