U Srbiji se ovog vikenda primenjuje policijski čas od petka u 17h do ponedeljka u 5 ujutro. Mere su sve rigoroznije kako epidemija odmiče i sve više glasova je protiv ovakvog drakonskog pristupa ovom problemu. Na severu Evrope Švedska predstavlja drugi deo ekstrema gde su epipemiološke društvene mere svedene na minimum. Nema policijskog časa, škole rade i restarani su puni. Sve je više glasova unutar ove skandinavske zemlje koji su skandalozovani opuštenim pristupom državnih organa prema zarazi. Kritike se ređaju sa svih strana sveta smatrajući da se zvaničnici igraju ruskog ruleta sa građanima.
U svetu je trenutno 1.605.343 zaražene osobe i 95.752 je umrlo od posledica COVID-19 virusa. U Švedskoj je 9.141 ljudi sa korona virusom i do sada je 793 podleglo. Uporedo treba pogledati šta se dešava u Danskoj koja ima 5.635 zaraženih i 237 umrlih. Dve zemlje imaju dijametralan pristup problemu dok su ekonomsko kulturološki slične. Danska ima oko 5,6 miliona stanovnika dok njihovi susedi broje oko 10,2 miliona. Dakle skoro duplo više što analizu čini još lakšom. Danska je 13. marta zatvorila granice, ograničila kretanje građana i zatvorila škole. Švedska nije primenila nijednu meru već je dala jasne preporuke o društvenom distanciranju i zabranila okupljanje više od 500 ljudi.
Kao što tabela ilustruje Danska ima više zaraženih na 100.000 stanovnika – oko 100 ljudi u poređenju sa 89 u Švedskoj. Ali brojka koja sve više uznemirava svet i jedan deo švedske javnosti je 7,8 umrlih u poređenju sa Danskom koja ima 4,2 na 100.000 stanovnika.
Srbija trenutno ima 41 zaraženu osobu na 100.000 ljudi i 1 umrlu osobu. Dakle daleko manji broj od Švedske ali i od Danske. Da li ovo znači da su naše mere efikasnije? Da imamo bolji zdravstveni sistem od ovih bogatih zemalja? Ono što je svakom statističaru jasno je da ima mnogo drugih faktora koji utiču na kalkulaciju. Koliko se ljudi testira? Kako se broje umrli i da li oni koji umru van zdravstvenog sistema ulaze u statistiku? Ako šveđani krenu sa masovnim testiranjem da li će njihove brojke naglo opasti? Ovo je i osnovni problem ove pandemije: nema jasne globalne metodologije testiranja i merenja smrtnosti. Stručnjaci danima upozoravaju da je simplifikacija ovih brojki neprimerena i preuranjena. Da će se tačna smrtnost znati kada se urade naučna istraživanja koja će uzeti u obzir sve faktore.
Ali mediji sa svih strana sveta koriste ovakve uprošćene metode u besomučnom pisanju o pandemiji. Pandemija je tema koja zauzima većinu stupaca i svaka nova vest postaje senzacija. Primitivna primena statistike je glavni problem ove pandemije jer se donose značajne odluke koje će imati tektonske ekonomske i društvene posledice. Svetska Zdravstvena Organizacije je pod sve većim pritiskom političkih lidera jer ne postoji konsenzus u naučnoj medicini oko preciznog definisanja smrtnosti.
Švedski državni epidemiolog i kreator liberalnog pristupa dr. Anders Tegnell je jasan: „zatvarati ljude na duži period je neodrživo.“ Ni jednu preporuku SZO sem društvenog distanciranja nije primenio u svojoj zemlji. Smatra da će ova mera dovoljno usporiti zarazu da ne optereti zdravstveni sistem ali da je neminovno da se veći deo stanovništva zarazi. Odbija da taj pristup nazove imunitetom krda. Stručnjaci uglavnom smatraju da je suviše rano suditi o uspehu ili neuspehu švedskog pristupa. Moji prijatelji šveđani uglavnom smatraju pristup zadovoljavajućim i imaju poverenje u svoje zvaničnike. Društveno distanciranje se uglavnom poštuje i putovanja su svedena na minimum. Promet gradskim prevozom je opao 60% i blizu pola građana rade od kuće. Ovo je jasna ilustracija da građani smatraju situaciju ozbiljnom.
Sa druge strane mnoge starije osobe su razočarane i brinu za svoje zdravlje. Ova grupa ima veću šansu da premine od zaraze tako da mi je jedan prijatelj našeg porekla otvoreno rekao da žali što nije u Srbiji jer ima 68 godina. U svetlu ovakvih primera 2.300 švedskih doktora je krajem marta potpisalo peticiju upućenu vladi da se uvedu striktne mere: „smatramo da nema naučnih dokaza za njihovu strategiju,“ navodi Cecilia Söderberg-Nauclér, mikrobiolog i jedna od potpisnica peticije. Takođe traže od vladinog tima da objave sve podatke vezane za koronu kako bi naučna zajednica mogla da se baci na detaljnu analizu.
Ali sa druge strane Švedska ima preko 40.000 lekara tako da se ne može tvrditi da je značajan broj profesije potpisnik ove peticije. To je opet nešto što medijski alarmisti ne pominju kada pominju peticiju. Samo 5% lekara je potpisalo taj dokument.
Šveđani su obrnuti od nas kad je u pitanju poverenje u institucije i zvaničnike. Dok je u Srbiji sada već tradicija pljuvanje po svemu vezanom za državu u Švedskoj ljudi retko kritikuju svoj sistem. Oko 48% ispitanika imaju visok nivo poverenja u stručni tim epidemiologa. Takođe je strah među šsveđanima najniži kada je u pitanju zaraza. Dok predsednik Vučić tvrdi da je strah među srbima veći nego za vreme Drugog Svetskog Rata, Švedska je prva u hrabrosti prema istraživanju YouGov od pre neki dan. Samo 31% je veoma i donekle uplašeno pandemijom. Malezija je na primer u vrhu gde je 90% stanovnika uplašeno. Vijetnam i Indinezija su na preko 85%. Dakle populacija je izbezumljena. Ne znam odakle je Vučić izvukao svoju ilustraciju, ali se nadam da nije od doktora Nestorovića, maskote korone u Srbiji. Ali ako je to tačno, onda je to sramno. Porediti stradanje našeg naroda u najvećem svetskom konfliktu i ovu pandemiju je još jedan od gafova naših zvaničnika.
Švedska vlada se sastaje danas i razmatraće dalje poteze u borbi protiv korone. Stručni tim je za sada jasan i smatra striktne mere nepotrebnim dok je zdravstveni sistem pod kontrolom. Ali pritisci postaju nepodnošljivi uprkos manjku napretka u jasnoj definiciji smrtnosti ove pošasti. Da li će hladnokrvni švedi popustiti ili nastaviti svojim putem je drama koja se odvija pred celim svetom.
Fejsbučenje 