Dan 16 – Šta će biti sa Srpskom Građevinom?

Ukupan broj zaraženih na svetu raste – 785.807 ljudi je zaraženo sa 37.822 smrtna ishoda. Rast je i dalje visok i ne jenjava. U Srbiji veoma dobra vest i razlog za skromni optimizam. Zaraženo je 44 osobe od 622 testirane. To je bitan pad na ulazu u četvrtu nedelju zaraze i nadajmo se da će se trend nastaviti.

Ono što privrednike i dalje zabrinjava je stanje u srpskoj građevini. Dok Goran Vesić obilazi Savski Trg i tvrdi kako sva gradilišta u Beogradu rade.

„Bez obzira na vanredno stanje, građevinski radovi u Beogradu nisu stali. Za nas je to posebno važno jer ako nastavi da radi građevinska industrija, naš privredni oporavak će biti mnogo brži. Grad Beograd nijednog trenutka nije stao sa infastrukturnim projektima koji su u toku. Radi se bez prestanka na izgradnji Bulevara patrijarha Pavla, na rekonstrukciji Savskog keja, zavrašava se pasarela koja povezuje Beogradsku tvrđavu sa obalom Save i, kao što vidite, radi se na rekonstrukciji Savskog trga.“ Rekao je Vesić u uključenju u Jutarnji program TV Pink.

Jasno je da zamenik gradonačelnika govori o javnim radovima koje finansira država. Ali šta je sa privatnim sektorom i građevinom?

Prema Republičkom Zavodu za Statistiku u januaru 2020. godine izdato je 1.289 građevinskih dozvola što je za 31% više u odnosu na isti period prošle godine. U januaru još niko u svetu i Srbiji nije video cunami koji se zove COVID-19 tako da su građevinci i investitori u nekretnine zadovoljno trljali ruke prognozirajući da će 2020. godina biti najuspešnija do sada. Beogradu se smešilo preko milion novoizgrađenih kvadrata što bi 2020. godinu učinilo rekordnom.

Sve se radikalno promenilo sa uvođenjem vanrednog stanja. Većina ovih dozvola je vezana za investicije privatnog sektora u stanove, poslovne prostore i tržne centre. Ponedeljak i utorak pre dve nedelje su doneli ili usporavanje ili totalnu obustavu radova na gradilištima. Konfuzija, strah i nepoznanica oko ekonomskih mera je dovela većinu investitora da zaustavi projekte.

Država je uvela vanredno stanje a nije izdala jasne smernice određenim industrijama. Ko radi? Ko ne radi? Koji su rizici kojima se radnici izlažu ako nastave da rade? I kako su zvaničnici ostali nemi ljudi su krenuli sa nagađanjima.

Evo primera tržnog centra u izgradnji na uglu Vojislava Ilića i Mis Irbijeve. Sa bruto 130.000m2 ovaj objekat je jedan od većih gradilišta u Srbiji. Beo Shopping Centar je 95% završen i trenutno se privode kraju opremanja radnji. Armija radnika i malih firmi su angažovane na ovom pipavom poslu jer je otvaranje zakazano za april. Od uvođenja vanrednog stanja mnogi zakupci su zaustavili renovacije. Negde se radnici nisu pojavili od straha od zaraze. Neki nisu dobili novac od investitora koji su zaustavili plaćanja. Sa druge strane neki su uredno priveli radove kraju i radnje čekaju da se vrpca tržnog centra preseče.

Investitor MPC Properties nije dao izjavu o razvoju događaja na ovoj lokaciji. Na sajtu kompanije i dalje stoji da je otvaranje na proleće 2020. godine. Nismo mogli da dobijemo detaljne informacije od predstavnika firme o investiciji od 110 miliona evra. Ali znamo od manjih građevinskih firmi koje rade na lokaciji da nema koordinacije između investitora, države, nosioca posla i podizvođača.

Dok država trubi o svojim infrastrukturnim poslovima nema jasnih upustava za ostatak ove bitne grane koja je lokomotiva ekonomskog rasta u našoj zemlji. Čekaju se jasna uputstva da se započete građevine završe. Preporuka je da institucije hitno uvedu dodatne mere zaštite kako bi ljudi bili sigurni obavljajući svoj posao. Obustaviti inspekcije zbog značajnog broja naših radnika koji rade na crno i tako zarađuju za hleb. Uveriti ih da imaju zdravstvenu zaštitu jer su mnogi otišli nazad u svoja mesta plašeći se da neće imati pravo na lečenje jer nisu zdravstveno osigurani. Napraviti spisak svih gradilišta u Srbiji i uvesti prioritete pri raspodeli ekonomske pomoći.

Građevinske firme su već naišle na problem likvidnosti jer su investitori uglavnom obustavili plaćanja. Pri padu prihoda firme prvo seku planirane projekte, onda projekte u jeku pa tek onda gledaju redovne poslovne troškove. Građevina je cikličan biznis tako da je u vreme visokog ekonomskog rasta ona motor koji kapilarno pokreće dobar deo privrede. Ali isto tako rapidno zaustavlja ekonomski rast za vreme ekonomskih kriza.

Pre nešto više od deset godina finansijska kriza je zaustavila građevinski procvat u našoj zemlji. Prošla je decenija dok se ciklus ponovo zahuktao. Ovog puta je kriza rapidna i vezana za zdravstvenu izolaciju usred pandemije korona virusa. Očekuje se jenajvanje za mesec ili dva tako da su rapidni ekonomski paketi neophodni za brz oporavak u trećem i četvrtom kvartalu ove godine. Vlada se danima opire kukajući kako će sve pare da potroše na ovu krizu. I ovaj blog i mnogi drugi privrednici od prvog dana glasno ponavljaju da je paket mera morao da bude pred nama još pre deset dana. Ono što ljudi sa sumnjivim diplomama ne kapiraju je da je svaki dan u građevini kao kuća. Ne odlažite više.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s