Dan 10 – Srbija i Region, Šta je sa Ekonomskim Merama?

Danas je deseti dan pod vanrednim merama. Rutina se već nazire: malo posla, onda red ispred prodavnice, ulazak jedan po jedan da se dokupe dnevne potrepštine i onda kući pre 17h. Ko ima psa ima bonus šetnju od 20 do 21h.

U svetu je COVID-19 virusom zaraženo 424,069 ljudi, umrlo je 18,930 a oporavilo se 109,179. Po ovim brojkama smrtnost je 4,4% ali treba napomenuti da veći deo sveta ne radi široko testiranje tako da je ova brojka preuveličana. Nemačka koja testira oko 12,000 ljudi dnevno ima 32,991 zaraženu osobu i 159 umrlih što je smrtnost od 0,5%. Krajnji račun za koronu na globalnom nivou će biti bliži Nemačkim rezultatima.

Ekonomskih mera u Srbiji za sada nema. Izvor blizak vladi mi govori da se sprema paket mera koji će biti najavljen u petak. Moj članak od pre dva dana je obišao Srbiju i većina mojih kolega ekonomista se slaže da su mere urgentno potrebne. Privrednici mi se javljaju iz sata u sat sa ozbiljnim problemima sa kojima se suočavaju.

Zato ajde da vidimo šta države u regionu rade da održe ekonomsku aktivnost.

Hrvatska je u ponedeljak predstavila mere koje su odmah stupile na snagu. Set od 63 mera obuhvata pomoć od skoro 30 milijardi kuna što je 4 milijarde evra. To je 7% od hrvatskog BDP i odmah je olakšao napetost među privrednicima. Na tri meseca se odlaže plaćanje poreza na dobit kao i doprinosa na plate. Postoji mogućnost da se odlaganje produži za još tri meseca sa automatskim reprogramom na 2 godine. Moratorijum od tri meseca plaćanja kredita je uveden kao kod nas. Komšije su odmah identifikovale industrije koje su najviše pogođene koronom. To su proizvodnja tekstila, odeće, obuće, kože i drvna industrija. Daju se subvencije za očuvanje radnih mesta od 425 evra po radnom mestu i pola od te sume za radnike koji ne rade puno radno vreme. Ovo je najznačajnija mera koje je dovoljna ako predpostavimo da će kriza u ovom obimu trajati dva meseca. Mere su objavljene na sajtu vlade gde je i formular koji je potrebno ispuniti radi apliciranja.

Slovenija je juče najavila paket mera koji će ekspresno ići u parlament. Zvaničnici nisu objavili koliki je paket ali se priča o inicijalnoj sumi od 2,5 milijarde evra. Koliko sam obavešten ovo je prvi set mera i iznosi 4,5% od BDP ove bivše jugoslovenake republike. To je tačno nivo koji sam predložio da vlada Srbije hitno upumpa u srpsku ekonomiju. Vlada Slovenije je rekla da je paket za prvih par meseci krize i ako se stvari ne poprave bitno uvešće se još jedan set istih mera. Dakle kao što napomenuh neophodni iznos za ekonomsku borbu će biti blizu 10% od BDP. Čekamo detalje slovenačkog plana da prođe zakonsku proceduru koji već u slengu nazivaju ‘megazakon.’

Makedonija je najavila set ekonomskih mera ali su detalji za sad šturi. Prepoznato je da su najugroženiji turizam, hotelijerstvo i transport. Mere na sajtu vlade su bezkamatni krediti od 3.000 do 30.000 evra u zavisnosti od veličine firme. Dalja najavljena mera je subvencija za sledeća tri meseca od 50% proseka plate 2019. godine. Zakon se sprema i biće pred parlametom uskoro.

U Bosni i Hercegovini se priča o merama ali konkretnih poteza nema. Izvori iz Banja Luke kažu da će do vikenda biti uobličen neki plan. Nije jasno da li će plan biti na nivou BiH ili će svaki entitet spremati posebne mere. Republika Srpska će se verovatno ekonomski osloniti na Srbiju u ova teška vremena.

U Crnoj Gori vlada daje penzionerima jednokratnu pomoć od 50 evra. Otplata kredita se takođe odlaže za 90 dana. Za sada se samo odlaže plaćanje poreza i doprinosa. Takođe se odlaže plaćanje rente u objektima koje su u vlasništvu vlade. Nema dnevnica i naknada državnim radnicima iznad redovne plate. Dakle sve mere u Crnoj Gori su kozmetičke i neće suštinski pomoći privredi. Javni dug naših suseda je u avgustu 2019. godine iznosio 79% procenjenog BDP tako da Crna Gora ima mali manevarski prostor za ozbiljno ubrizgavanje sredstava. Kako je turizam ogroman deo privrede, a očekuje se totalni krah ove privredne grane kako u svetu tako i u regionu, moja procena je da su crnogorci u najtežoj finansijskoj situaciji od svih zemalja na Balkanu. Pad BDP ove godine će dalje narušiti odnos javnog duga i BDP. Jedina prednost je veličina crnogorske ekonomije koja hitno mora da potraži pomoć MMF-a i drugih finansijskih organizacija. Moj savet je da obezbede kreditnu liniju od 500 miliona evra pre ovog vikenda. To je nešto više ok 10% crnogorske ekonomije i bez te linije ekonomija će za mesec do dva doživeti krah.

U Mađarskoj se rate kredita neće plaćati do kraja godine. Mala i srednja preduzeća, kojih je 81,000, neće plaćati porez na dohodak od 15% do 30. juna. Mediji neće plaćati poreze zbog gubitka prihoda od oglašavanja. Konretnije mere se spremaju za kraj nedelje.

It datog možemo videti da se užurbano osmišljavaju paketi za ekonomsku sanaciju posledica virusa COVID-19. Moja procena je da se mora brže raditi jer pored konkretnih problema sa kešom dolazi do povećanja apatije među privrednicima. Poslovni sentiment među privrednicima je izuzetno bitan i svaki dan odlaganja nosi dalji pad ekonomake aktivnosti jer neizvesnost raste.

Srbija, kao jedna od siromašnijih zemalja Evrope, nikada nije bila vična biznisu. Naši ekonomisti, većinom potekli iz obrazovnog sistema socijalističke Jugoslavije, imaju slabo razumevanje poslovnih merila u liberanoj ekonomiji. Na primer slabo poznaju merila poput Business Confidence Index, koji meri planove menadžera za buduće projekte i daje jasnu sliku kako se privreda ‘oseća.’ Srpski privrednici su već obeshrabreni jer sledećih par meseci donose veliku neizvesnost. A neizvesnost je najveći neprijatelj biznisa.

Zato se iziskuje brza reakcija. Sat otkucava a vlada republike Srbije na sajtu i dalje ima mere od 20. marta koje su, PONAVLJAM, kozmetičke. Pre nešto više od mesec dana, 31. januara, država se hvalila da je javni dug u odnosu na BDP pao ispod 50%. Poredili su se sa evropskim prosekom od 80% i busali u grudi. U tom momentu je iznosio 48,2%. To i jeste dobra situacija jer nam daje ‘municiju’ da saniramo ekonomiju. Ako bi otvorili liniju od 7 milijardi evra to bi popelo odnos javnog duga na oko 63% BDP, što je sasvim pristojan nivo ako uzmemo u obzir činjenicu da time spašavamo srspku ekonomiju.

Ponavljam moju preporuku od pre dva dana:

Ako uzmemo da je srpski projektovani BDP za 2020. godinu oko $55 milijardi jasno je šta je neophodno: hitan paket od $2.5 milijarde za amortizaciju prvih mesec dana vanrednog stanja. Ako situacija potraje, kao što pokazuje moja jučerašnja analiza, za svaki mesec ovakve vrste zastoja biće potrebna ova suma novca.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s