Dan 7 – Koliko će Korona Trajati?

Danas je sedmi dan od kada je proglašeno vanredno stanje u Republici Srbiji. Za to vreme situacija sa COVID-19 se znatno pogoršala kako u nas tako i u svetu. Jedina dobra vest je što se u Kini rapidno promenila na bolje bez novih slučajeva u Wuhanu.

Prema sajtu Svetske Zdravstvene Organizacije trenutno je 267.013 zaraženih, od koji je 11.201 umro u 185 zemalja. Skoro petina zaraženih i skoro polovina koji su podlegli koroni su u Italiji. Čitav svet pokušava da izbegne ono što svi već zovu italijanski scenario.

U Srbiji je sinoć otkriveno još 17 zaraženih tako da je ukupan broj 188. Jedan stariji gospodin je preminuo. Potsetimo se da je prvog dana vanrednog stanja bilo 57 zaraženih lica.

Juče je policijski čas produžen tako da će trajati od 17 časova pa do 5 ujutro. Primetno je da strah raste i da su ljudi sve disciplinovaniji. Starijih osoba je sve manje po ulicama i samo poneki buntovnik se usudi da izađe iz svoga životnog prostora koji se pretvorio u zatvor. Dostave i nabavke za njih su organizovane tako da ih članovi porodica ili lokalni volonteri dnevno obilaze. Njima je ipak najteže.

Najveći problem je sa onima koji su tek došli u zemlju i moraju 14 dana da provedu u samoizolaciji. Ti sugrađani su najrizičniji i ne treba prezati od prijavljivanja onih koji krše ovo pravilo. Crna Gora je uvela meru objavljivanja imena onih koji su zakonski obavezni da ostanu u samoizolaciji što je, tvrde zvaničnici rešilo problem. Nevladine organizacije su šokirane ovom odlukom koja neminovno krši osnovna ljudska prava na privatnost. Kako je u Srbiju za ovo vreme ušlo preko 300.000 naših uglavnom ljudi na radu u inostranstvu neku meru ćemo i mi morati da uvedemo da bi svi ostali unutar četiri zida.

Mnogi oštro kritikuju naše sugrađane koji su se vratili. Kao građani ove zemlje imaju pravo da se vrate tako da su ovakvi komentari krajnje neprimereni. Većina njih se pridržava propisanih pravila i nema više šaljivog ili bahatog pristupa kojim smo ušli u ovu krizu. I onaj mamlaz od doktora Nestorovića se više ne zajebava sa malih ekrana. Možda je dobar lekar, možda, ali je sigurno kreten.

Svima je sada jasno da je đavo odneo šalu. Pitanje koje rezonuje Srbijom i svetom je KOLIKO ĆE OVO TRAJATI? Prva indikacija je stanje u Kini gde i dalje ima zaraženih ali nema mnogo novih slučajeva. Kinezi se šetaju po svetu i šepure da je epidemija kod njih ukroćena i da je kriza prošla. Policijske barikade se uklanjaju i društveno distanciranje se relaksira. Radnje svih vrsta se otvaraju i rade od 9 do 18 ako su u zonama koje nekoliko dana nemaju novozaražene. Maske više nisu obavezne i nema merenja temperature na javnim mestima. Grad još nije najavio da je epidemija gotova i da se sve mere ukidaju i odbija da ponudi bilo kakve prognoze.

Moramo biti svesni da je ovo najbolji mogući scenario. Svi bi sada rado pristali da prođu ove korake i završe sa koronom za mesec ili dva. Ali pitanja se nižu i sve je više sumnje da će Evropa i SAD ovako rapidno rešiti problem.

Ali kako uopšte krenuti u procenu trajanja pandemije? Jedan od načina je analizirati prošle događaje slične prirode. Poslednji primer epidemije je ebola koja je krenula da hara u martu 2014. godine u Gvineji. Ovo nije bila pandemija jer je ebola zarazila ljude u nekoliko afričkih zemalja – Kongo, Gvineja, Gabon i još par država. Virus je zarazio 28.000 ljudi i ubio 11.300 što je veoma visok procenat smrtnosti.

Prvi slučaj se pojavio 13. decembra 2013. u Gvineji kod deteta od godinu ipo dana koga su zarazili slepi miševi. Medicinska uzbuna je krenula 24. januara 2014. godine da bi tek 23. marta Svetska Zdravstvena Organizacija proglasila epidemiju ebole. Iz Gvineje bolest se raširila na Liberiju i Siera Leone. Lokalni konflikt i loše zdravstvene institucije su znatno doprineli širenju virusa u urbane zone. Gvineja i okolne zemlje su se lavovski borile protiv ebole i mnogi lekari i sestre su postali heroji jer su znali da će se zaraziti i umreti.

Poslednji slučaj ebole i kraj epidemije je proglašen u Gvineji u junu 2016. godine. To je dve ipo godine od pojave prvog slučaja. Da li nas to čeka sa COVID-19? Za sad niko nema odgovor. Korona je pandemija i od 193 država članica Ujedinjenih Nacija virus je prisutan u 185.

Dva dana analiziram trajanje epidemija i sve je jasnije da će uz svu tehnologiju i finansijska sredstva pandemija trajati bar nekoliko meseci. Ako pretpostavimo da su se prvi slučajevi pojavili u Wuhanu početkom decembra, a da Kina tek sada izlazi iz krize i da još nije objavila kraj, minimun trajanja ove pandemije je oko 4 do 5 meseci.

Ako je prvi slučaj u Srbiji bio početkom marta može se pretpostaviti da ćemo pod epidemijom živeti bar do kraja juna ili jula. To je pod pretpostavkom da ne doživimo italijanski scenario koji samo može da produži epidemiju.

Jedina pandemija sa kojom možemo da uporedimo današnju situaciju je španska groznica od pre sto godina. Pojavila se tiho pred kraj Prvog Svetskog Rata i protutnjala ostavivši za sobom između 17 i 50 miliona mrtvih. Istoričari se i dalje raspravljaju oko konačnog broja mrtvih zbog ratnog haosa koji je sprečavao detaljnu analizu podataka sa terena. Informativni mrak koje su zaraćene strane forsirale je takođe doprineo muljanju sa brojem žrtava ove pandemije.

Španska groznica je H1N1 virus ptičjeg porekla. Ne zna se tačno gde je prvo žarište ali se zna da su prvi slučajevi zabeleženi u SAD, u proleće 1918. godine.

Moram napomenuti da je kod španske groznice, smrtnost bila visoka. Ubijala je decu mlađu od 5 godina, ljude od 20-40 godina, kao i starije od 65. Svi iole bolesni nisu imali šansu. Haos i siromaštvo svetskog rata su značajno doprineli broju umrlih tako da možemo biti sigurni da smo danas u daleko boljoj situaciji i da je COVID-19 ipak pitomija zverka. Tada nije bilo antibiotika za tretman sekundarnih bakterijskih infekcija i mnogi smatraju da su baš te infekcije odnele veliki broj žrtava.

Španska groznica je preplavila čitav svet i ono što brine je da je drugi talas, koji je naišao u septembru 1918. godine bio najgori i odneo milione života. Prema istraživanju istoričara John Barry-a između 60-70% procenata umrlih je podleglo u 14-15 nedelja te jeseni. Tokom tih nedelja više vojnika je umrlo od virusa nego na bojnim poljima tokom čitavog rata.

Predsednik Wilson je propisao Sedition Act of 1918, zakon koji je oštro kažnjavao bilo kakvu javnu kritiku vlade. Mnogi baš njega krive za mrak informacija koji je značajno doprineo širenju zaraze jer je dugo kolala priča da je to običan smešan virus. Da li vas podseća na nekog? Zato je slobodan protok informacija ključan u ovakvim situacijama. Pored svih lažnih vesti i širenja panike, jasno je da je pravovremeno obaveštavanje iz svih relevatnih izvora od ključne važnosti u borbi protiv korona virusa.

Tako je informativni mrak dozvolio održavanje parade u Filadelfiji na jesen 1918. godine radi proslave nove trašne ratnih obveznica. Dok su doktori vrištali da se slavlje otkaže, čitav grad se sjatio na žurku u momentu kad je virus bio najvirulentniji. Samo par dana kasnije hiljade ljudi u tom gradu padaju u postelju i na kraju Filadelfija gubi 14.500 ljudi. Dakle slušajmo eksperte, a gospoda političari neka se bave ekonomijom i sanacijom dolazećih društvenih problema.

Profesor Barry, kao jedan od vodećih poznavalaca španske groznice kaže da ono što je on izvukao kao nauk je UVEK REĆI ISTINU kad se epidemija pojavi. Svaki dan je bitan jer ako se virus pronađe u prvih nedelju ili dve, šanse da će prerasti u epidemiji ili pandemiju je blizu nule. Komunistička Partija Kine je propustila šansu da pravovremeno reaguje i informiše svet o COVID-19. Čitavom svetu su već jasne posledice ove cenzure.

Španska groznica je beležila slučajeve do decembra 1920. godine kada je konačno završena. Dakle borba je trajala skoro 3 godine. Iako je prvi virus otkriven 1892. godine, uticaj virusa na ljudsko zdravlje se proučava tek petnaestak godina nakon španske groznice. Lekari jednostavno ništa nisu znali o prirodi bolesti tih godina. Moderna medicina ima mnogo načina da se izbori sa koronom tako da nećemo videti reprizu pandemije koja je zarazila oko 500 miliona ljudi što je oko četvrtina stanovništva tog doba. Takav scenario je jednostavno nemoguć i to je jedna dobra vest u moru loših.

Jedina jasna procena koju nudi istorija i medicina je da pandemija neće trajati godinama ali da se neće završiti za mesec ili dva kao što neki kod nas i na Zapadu tvrde. Iz gore datog proizilazi da ćemo se u nekoj formi boriti protiv korone 4 do 10 meseci. Znam da je ovo širok period ali sa informacijama sa kojima ekonomisti i drugi stručnjaci barataju ovo je najbolja moguća procena.

Naši zvaničnici moraju da prave planove bazirane na sličnim procenama. Ekonomske posledice pogrešnih koraka danas ćemo plaćati godinama. Medicina i život su prvi fokus. Ali uporedo ekonomija mora rapidno da se reorganizuje jer posledice globalne recesije nose svoje nedaće koje lako mogu da prevagnu u odnosu na nesreću koju nam donosi COVID-19.