Srbija i Bernie Sanders

Ovih dana teku uzbudljivi izbori za demokratskog predsedničkog kandidata u SAD. Ko se politički izlakta i osvoji nominaciju imaće priliku da stane na crtu Donaldu Trump-u novembra tekuće godine na predsedničkim izborima. Jedan kandidat se izdvaja po svojoj politici, reputaciji i iskustvu i njegovo ime je Bernie Sanders. Približiću vam profil ovog čoveka kao i šta bi eventualno njegova pobeda nad Trump-om značila za Srbiju.

Rođen je 1941. godine u Brooklyn-u, država New York u radničkoj jevrejskoj porodici. Diplomirao na prestižnom University of Chicago 1964. godine. Politički se aktivirao već tokom studija i formirao svoj levičarski politički stav koji se od samog početka smatra radikalnim u Americi. Mudro se seli u Vermont, severno od New York-a, u jednu od najliberalnijih država u Americi. Tu 1981. godine postaje gradonačelnik Burlingtona i počinje svoj politički uspon u konzervativnoj Americi.

Ko nije živeo u SAD teško može da shvati dinamiku između desnice i levice u toj zemlji i konstantnu borbu između jednine dve relevantne stranke – demokrata i republikanaca. Naime najliberalniji članovi demokratske stranke bi se u Evropi, pa i u Srbiji smatrali centristima a nečesto i konzervativcima. Radi ilustracije uzmite ove podatke: od 535 kongresmena i senatora SAD, samo jedan se izjašnjava kao ateista. U Američkoj politici možete biti he, she, it, they i pripadati bilo kojoj grupi, ali smrtni greh ateizma se ne prašta. Tako da i Bernie Sanders čvrsto veruje u Boga uprkos činjenici da se uklapa u sve klišee ideološkog levičara.

Prema Gallup istraživanjima iz 2017. godine oko 38% amerikanaca su kreacionisti, dakle hrišćani koji doslovce veruju u Bibliju i kosmos koji je star 6.000 godina. Studirajući filozofiju i ekonomiju početkom devedesetih u Indiani, u srcu Amerike, naučio sam da se sa tim ljudima družim, živim i okumljujem. U jeku raspada naše bivše domovine, primili su me hrišćanski i otvorenog srca, tako da uprkos svojim agnostičkim stavovima imam duboko poštovanje prema tom Amerikancu i Amerikanki.

Biti političar Sanders-ovih stavova nije jednostavno u ovakvoj Americi. Moje poštovanje prema njemu proističe zbog ovakvog okruženja jer su njegovi socijal-demokratski stavovi od prvih političkih koraka jasni i bez oklevanja. Od prvog daha se bori za univerzalno zdravstveno osiguranje u zemlji gde 18% stanovništva ima nikakvu ili slabu zdravstvenu zaštitu. Nama je neshvatljivo da je prosečnom građaninu SAD ova ideja odbojna uprkos činjenici da je Amerika već decenijama najbogatija država u istoriji.

Takođe se bori za besplatno univerzitetsko obrazovanje. Naime, prema podacima Pew Research-a, Amerikanci duguju oko $1.500 milijardi, ili $1.5 bilion za studentske kredite. Veliki broj ljudi po 20 godina nakon studija otplaćuju kredite, što stvara značajan pritisak na kućni budžet. Moja alma mater, DePauw University, je privatni fakultet u Greencastle, Indiani, dakle daleko od liberalnih obala Amerike. Uslovi za studiranje su fenomenalni, ali su trenutni troškovi $66,946 po školskoj godini. Dakle potrebno je po detetu odvojiti $267.784 za osnovne studije. Taj trošak je nedostižan većini amerikanaca tako da su studentski krediti jedini put do višeg obrazovanja. Onda ne čudi kada se ameri ljute što značajna sredstva odu na stipendiranje stranih studenata poput mene. Ja ih razumem. Bernie Sanders zahteva radikalnu promenu u načinu finansiranja visokog obrazovanja. Otvoreno želi da otpiše sve studentske dugove.

Pored ovih osnovnih političkih stavova, on zagovara veće oporezivanje bogatih i velikih korporacija kao i poreze na nasledstvo. Svi ovi zahtevi su nama jasni jer su socijal-demokratske stranke tradicionalno rasprostranjene na političkoj karti Evrope. Ali za Amerikance su ovi stavovi komunistički. Čak relativno liberalni New York Times, u kandidatskom profilu Sanders-a, definiše socijal-demokratiju kao nešto između komunizma i socijalne demokratije. Autori ovog lista tvrde da ovaj politički pravac ne podržava kapitalizam, što samo pokazuje duboko nerazumevanje socijal-demokratije od strane američkog političkog uma. O stavovima konzervativnog Wall Street Journal-a prema ovom političkom pokretu da ne govorim – oni ga smatraju smrtnom pretnjom i putem u komunističku katastrofu.

U takvim, krajnje neprijateljskim uslovima prema njegovim idejama se Bernie razvio u veoma poštovanog i prepoznatljivog člana prvo Kongresa, a od 2006. godine Senata. U oba doma je ušao kao nezavisni kandidat van političkih mašinerija republikanske i demokratske klike. Zato je njegova besprekorna reputacija čudo, jer bi ga i jedna i druga strana razapela na krst da je ikada na crveno prešao, a kamoli napravio neki ozbiljniji politički greh.

2016. godine se kandiduje za kandidata pod zastavom demokrata i osvaja neverovatnih 43% glasova u odnosu na 55% Hillary Clinton. Gubi kandidaturu isključivo zbog prevare Democratic National Committee-ja (DNC) koji putem miniranja njegove kampanje čini sve da Clinton-ovska mašinerija progura Hillary kao kandidata. Neko hakuje DNC servere i obelodanjuje prepiske demokratskih birokrata gde se jasno i glasno diskutuje miniranje Sanders-ove kampanje. DNC, kao vodeća birokratsa institucija u tom momentu je okupirana od strane moćnog Clinton-ovog klana koji ne preza od korupcije i brutalnih metoda prema svima koji nisu uz njih. Predsednica Debbie Schultz podnosi ostavku i javno se izvinjava Bernie-ju zbog prevare koju su navodno ruski hakeri otkrili. Nakon toga Hillary izlazi na ‘unapred dobijene’ izbore protiv ekscentričnog populiste Donald-a Trump-a ali na očigled šokiranog sveta doživljava poraz koji se smatra jednim od najvećih političkih šokova na Zapadu u modernom dobu. Ostalo je već istorija.

Ovog puta lista demokratskih kandidata je šarolika i što je najbitnije sa skoro uništenom političkom hobotnicom Clinton-ovih. Klupko korupcije oko Bill Clinton-a, i njegove provincijske klike koja je ovladala levim spektrumom američke politike u podlednjih 30 godina, o kome je legendarni i pokojni pisac i novinar Christopher Hitchens pisao godinama unazad, se konačno otpetljalo. Donald Trump, sa nepogrešivim instiktom da oseti najmanju slabost svojih političkih i poslovnih protivnika, koristi sve prljave igre Clinton-ovih kao bazu za svoje populističku propagandu. U ovakvom okruženju, stvorili su se uslovi da neko kao Sanders dobije demokratsku nominaciju i izađe na megdan Donald-u.

Među demokratskim kandidatima se trenutno izdvajaju Sanders i Pete Buttigieg (i Amerikance se lome kako da izgovore njegovo prezime koje potiče sa Malte). Pete je najmlađi kandidat i celu kampanju kao otvoreni gej gradonačelnik malog grada u Indiani, je bazirao na generacijskoj predaji vlasti i novom pogledu na svet mladih rođenih nakon 1980. godine. Na veliko iznenađenje je prešišao Elizabeth Warren i Joe Biden-a, dva kandidata demokratskog establišmenta koji će veoma brzo ispasti iz igre. Jedno je jasno, Amerika je poverovala u Trump-ovu priču o ‘dubokoj državi’ i korumpiranom establišmentu. Na megdanu za sledećeg predsednika SAD su trenutno Donald Trump – desničarski populista, Bernie Sanders – komunista, i Pete Buttigieg – gej milenijalac. U vreme kada sam živeo u SAD, pre samo desetak godina, ovakav trio fantastikus je bio nezamisliv.

Bitno je napomenuti da je i proces biranja ovogodišnjeg demokratskog kandidata, koji tradicionalno započinje u maloj državi Iowa, počeo kontraverzom. Arhaični američki izborni sistem počinje u opštinama ove državice, gde se najstrasniji politički aktvisti okupljaju u školama i drugim ustanovama da daju svoj glas kandidatu. Patos obeleže krugovima raznih boja za svakog kandidata i na ‘pozor-sad’ aktivisti stanu i tako odrede ko ima koji procenat. Onda oni sa manje od 15% glasova otpadnu, a njihovi glasači pređu u drugi krug ili pale kući. Na kraju, kada ostanu oni koji imaju iznad 15%, podele se procenti i odrede rang mesta. Nakon toga se skupe svi podaci iz svih opština i izračuna ko je pobedio. Mnogi sumnjaju da su Clinton-ovi umešali ponovo svoje masne prste jer konačno sabiranje, koje se tradicionalno obavi iste večeri i proglase pobednici, nije obavljeno do sledeće večeri. Ispao je haos gde je Pete proglašen za pobednika. Mnoge opštine nisu poslale podatke na vreme, druge su pogrešile kandidate, treće su grešile u matematici. Ali je u svemu tome sumnjivo da su greške uglavnom išle na štetu Bernie-ja.

Nakon Iowa-e galsanje je održano u New Hampshire-u gde je Bernie pobedio. Za sada Pete vodi sa 22 delegatska glasa a Sanders sa 21. Slede Nevada i ostale države. Jedno je jasno, ostali kandidati nemaju šanse jer su prve dve države uvek jasna indikacija u kom smeru amerikanci razmišljaju. Smatram da će Sanders pobediti jer kada dođu do konzervativnih država, religija će sprečiti mladog gej milenijalca da napravi političko čudo. Takođe je bitna teorija da je Sanders levičarski populista, i da smo takav može pobediti ‘strašnog’ populistu Trump-a.

Pored toga moramo pomenuti i da se bivši gradonačelnik New York-a, Bloomberg, kandidovao. Njegovo bogatstvo od nekih $60 milijardi može da finansira ogromnu kampanju tako da se on odlučio da ne ide tradicionalnim putem već da sam izađe kao predsednički kandidat. Njegove šanse su male jer prvobitna istraživanja pokazuju podršku od samo 4% demokrata.

I na kraju šta ako Sanders pobedi Trump-a? To će biti mnogo veći potres za američku politiku od Trump-ovog predsednikovanja. U pogledu zdravstva i obrazovanja mogu se očekivati tektonska pomeranja. U smislu vojnog budžeta takođe jer kao deklarisani pacifista Sanders će zahtevati finansiranje svojih programa tako što će smanjiti besmisleni vojni budžet od $770 milijardi. Donald-u se takođe mora odati priznaje pacifiste jer nije započeo nijedan novi rat i pokušava da se izvuče iz noćnih mora Iraka i Afganistana. Ali je sa druge strane povećao je vojni budžet za tričavih $70 milijardi.

Srbiji i svetu odgovaraju američki lideri koji su fokusirani na unutrašnje probleme SAD. Ti problemi su mnogobrojni i potrebne su decenije za njihovo suštinsko rešavanje. Smrtna kazna, rasistička kaznena politika, kriza opioida, zdravstvo, obrazovanje i zastarela infrastruktura su problemi koji danas prete samom opstanku najstarije demokratije. I Sanders i Trump traže reformu američkog ratobornog pristupa svetu koji troši novac koji Amerika nema. Dolar je u opasnosti jer je njegova pozicija svetske valute sve slabija u svetu gde Kina otvoreno pretenduje da preuzme poziciju najveće svetske ekonomije. Evropa, pa i naša zemlja, će odahnuti kada američki fundamentalni hrišćani odustanu od svog mesijanskog poziva da urede svet u svom liku. Sanders je najveća šansa da svet ugleda drugačiju Ameriku, onakvu kakvu smo zamišljali tokom naše komunističke avanture.